Arli, sto kaze ytp, ta nada bi me opet naterala da se borim. Da li je moj otac bio srecan... ne, nije. Iz njegovih ociju sam bukvalno citala "ne zelim da me gledas bespomocnog". Medjutim, ja nisam zelela da izgubim oca.

Izvini Arli, ne mogu da ti odgovorim do kraja, danas je dan kada mi on nedostaje mnogo.

Izvini shto sam pitao.razumem u potpunosti 

I čitam disskusiju i prisećam se događaja od pre godinu dana kada sam bila uz prijateljicu teško bolesnu  koja je želela samo da umre i ništa više.
Bolovala je od karcionoma dojke , za koji je znala i krila do potpune nemoći, do  pada u postelju.
Na sva moja insistiranja da prihvati bilo kakvo lečenje ( pošto više nije bila slučaj za operaciju ) jedini njen odgovor je bio da želeli da se što pre sve završi i što dostojanstvenije.

Poslednje noći dok sam bila uz nju, razmišljala sa da li sam joj nesvesno pomogla u samobistvu i šta sam uopšte uradila... dobro ili loše za nju.
Shvatila sam da protiv njene odluke ništa nisam mogla ni ja, ni bilo ko.
Otišla sam i dalje pa sam se zapitala šta bih uradila da sam bila u njenoj životnoj situaciji, pa još teško bolesna?????

Shvatila sam da nema osobe koja bi me ubedila da produžim svoje i tuđe patnje.

Ti nisi zelela da izgubis oca?Sasvim razumljivo,ali ne pitas se ti,vec on.Najgore je kad dodjes do toga da neko drugi odlucuje o tvom zivotu,a ti vise ne zelis da zivis.I naravno da treba mnogo toga pokusati,ne predavati se,ali ako neko dodje do tog stadijuma da misli da vise ne moze i nece,ne treba ga protiv njegove volje odrzavati u zivotu na vestacki nacin.To je mucenje,i mi ne trebamo biti tako sebicni da zbog nas samih ne pustimo onog drugog da ode,kad je resio otici.

Devojko, opusti se Ko si uopste ti da "sudis" i "komentarises" moje postupke? Pitanje nije postavljeno zato sto imam nesto protiv tebe, vec u drugom kontekstu, verujem da ces ga razumeti na pravi nacin. Ukoliko ukapiras pitanje, znaces da necu da vidim tvoj odgovor, odnosno da me ne interesuje tudje misljenje na moje postove na ovoj temi.

ovoliku količinu takta i suptilnosti u jednoj osobi,a kada se radi o tuđem gubitku i bolu...nisam još imala prilike da vidim...
a lažem,jesam.
rijetko,na svu sreću.

kad je moj tata bop bolestan zivela sam za svako jutro u kome ce moj tata otvoriti oci...
sta se desavalo...imao je tesko oboljenje bubrega ..stalno je padao u uremicne kome...mrsavio i za kratko vreme licio na kostur...
posto oboljenje bubrega tog tipa zahteva dijalizu vodili smo ga svaki dan 2 puta u bolnicu da mu tim putem ciste krv...
iz toga stanja se budio "unezveren", iznemogao ...
moja mama i moja sestra su med. radnici...one su zahtevale da se citavo lecenje sprovede do kraja...
narucili smo dijalizator...
3 puta dnevno su dolazile seste i namestale kateter...
a tata?
molio je i preklinjao u svojim svesnim trenucima da ga pustimo da umre kao covek.
to su njegove reci....
nije vise mogao da podnese ni da vidi iglu a ne da ga bodu...
sad kad pricamo o tome ja kazem da sam ja mogla da odredjujem ne bi isao u bolnicu ...ne bi ga niko mucio...a mama me ubedjuje da bi me grizla savest da sam mogla jos koji dan da produzim njego zivot pa makar to bila i agonija..
da sada mozemo mirne savesti da spavamo jer smo sve pokusali..
ja nisam ubedjena.

Ko je zivot dao, taj neka ga i uzime.. Nebitno da li ga je dao Bog, priroda ili ko vec..

Znaci samo cale i keva ?

Буди сигурна да је добро што си послушала мајку.