Ja mislim da to oni namerno...

A sad - invazija na Kruševac!



Jeste bilo minimalno (1:0), ali i potpuno zasluženo i bez nekih preteranih muka po Partizan. Crno-beli su na oproštaju od svog fudbalskog Hrama u ovoj sezoni, pred oko 14.000 gledalaca, osvojili nova tri boda i na taj način stigli na samo 1 bod do osvajanja 20. titule šampiona. Biće invazije Grobara na Kruševac naredne nedelje (25. maja), u to nema ni najmanje sumnje!

Lepo, ali i veoma sparno vreme u našem Hramu dočekalo je fudbalere Partizana i kulskog Hajduka na njihovom izlasku na teren. „Jug“, „Istok“ i „Zapad“ veoma dobro popunjeni, pri čemu smo na „Jugu“ odmah zapazili i jednu ogromnu brazilsku zastavu – zna se zbog koga, zna se i zašto...Vratićemo se ovoj zastavi na kraju teksta...

Od prvog sekunda se videla jasna i jedina namera gostiju u ovoj utakmici - bunker, bunker i samo bunker! „Zabetonirali“ su se Kuljani u odbrani svog gola sa „milion“ defanzivaca u timu, u pokušaju da dođu do tog 1 boda koji bi im garantovao opstanak nezavisno od ishoda mečeva njihovih konkurenata.

Partizan je odmah krenuo u juriše ka golu gostiju. Već u 3. minutu prvo uzbuđenje pred golom Hajduka. Žuka šutira sa 20-ak metara, udarac je izblokiran, lopta dolazi do Jovetića koji je sam ispred Đuričića, ali pomoćnik maše ofsajd! Gledaoci na „Zapadu“ su poskočili negodujući, čini se s pravom...

U 8. minutu ponovo Žuka „zakuvava“. On glavom produžuje loptu ka Diarri, ovaj je na levoj strani na nekih 12 metara sam ispred Đuričića, šutira jako ali i neprecizno - lopta odlazi iznad gola.

U 13. minutu lepa kombinacija igrača Partizana. Pasove su izmenjali Obradović, Tošić i Jovetić, a naš kapiten šutira sa 10-ak metara (po sredini) pravo u golmana Hajduka.

U 18. minutu Diarra prima loptu usamljen, ali dosta iskosa od gola Kuljana, odigrava ka Tošiću, ovaj šutira iz prve ali pravo u Đuričića.

Već u narednom (19.) minutu najveća prilika za Partizan do tog momenta. Obradović sjajno centrira sa leve strane, Jovetić na drugoj stativi odlično skače, gađa glavom dalji ugao od sebe, a lopta bukvalno za par santimetara prolazi pored leve stative. Već smo je videli u golu...

U 24. minutu mali šou Jovetića. Prima loptu na 16 metara, gura je kroz noge protivničkom igraču i „odapinje“ snažno ka golu, ali pravo u Đuričića.

Igrao se 32. minut kada je Obradović uputio još jedan dobar centaršut sa leve strane, opet na drugu stativu, tamo skače Lazić, vraća loptu na prvu stativu na Jovetića, a kapiten pokušava atraktivno („makazicama“) ali bez uspeha - lopta odlazi pored gola. Bez obzira na to, aplauzi publike za ovaj atraktivan potez napadača Partizana.

U 38. minutu još bolja šansa za crno-bele nego ona iz 19. minuta! Jovetić odigrava dupli pas sa Moreirom, izbija potpuno sam ispred Đuričića, pokušava da prebaci loptom golmana Hajduka, ali je ovaj ipak uspeo da uđe u šut i da spasi svoj gol.

U 44. minutu kiks odbrane Hajduka, Jovetić odigrava ka Moreiri, ovaj prihvata loptu na 16 metara i ima potpuno otvoren prostor ispred sebe za dobar udarac, šutira ali...njegov udarac ipak biva izblokiran u korner.

Kraj prvog dela, 0:0, uprkos totalnoj dominaciji Partizana i uprkos „viktoriji“ koja se sve vreme igrala ispred gola Kuljana...

Na početku drugog poluvremena „Jug“ kreće još jače da bodri naše fudbalere, priključuju mu se „Istok“ i „Zapad“, a to je ono što smo tražili u najavi ove utakmice - hajde da zajedno srušimo „kulu“ iz Kule, ekipu koja u prethodnih 8 utakmica u prvenstvu nije izgubila nijedan meč i koja je u tom periodu primila samo jedan jedini gol!

Crno-beli iz minuta u minut sve više stežu obruč oko Đuričića i u 57. minutu 100%-tna šansa za Partizan. Tošić centrira visoku loptu sa leve strane, naša „crna mamba“ (Diarra) leti kroz vazduh, zahvata loptu glavom na nekih 6-7 metara od gola i kad smo svi već videli pogodak i napokon vođstvo Partizana - lopta opet ide pravo u Đuričića! Prosto je neverovatno da ovaj golman uvek „poludi“ protiv Partizana, ni sami ne znamo koji mu je danas to bio put u poslednjih nekoliko godina...


Uzdah sa tribina zbog propuštene šanse Diarre nije se ni primirio, a Partizan konačno dolazi u vođstvo! Lazić je prihvatio loptu na 20-ak metara po sredini, krenuo ka golu, došao do ivice šesnaesterca, šutirao jako ali opet u Đuričića (!), no ovaj put se lopta odbija ulevo. Tamo je prihvata Diarra, prilično je u „mrtvom uglu“ ali je njegov udarac bio tako dobro izveden da je lopta završila u suprotnoj „maloj mrežici“ – 1:0 za Partizan i erupcija oduševljenja 14.000 ljudi na tribinama!


U nastavku meča je tempo malo splasnuo. Partizan je postigao najvažniji cilj, došao je u vođstvo, napadao je i dalje maltene neprekidno, ali nije to više činio tako beskompromisno kao pre pogotka za vođstvo. Razumljivo je to ako se zna da je ulog bio ogroman, a da je već bila „načeta“ i poslednja trećina utakmice. U takvim situacijama se jednostavno ne rizikuje više nego što se mora. A nije se moralo...U tom periodu beležimo nekoliko lepih akcija crno-belih, nekoliko pokušaja udaraca sa distance (Jovetić, Moreira, Tošić...), ali ne i neke stoprocentne prilike za gol (sve do samog finiša). Odbrana Partizana (u kojoj nije bilo Đorđevića koji je danas „odradio“ kartone i biće u ekipi u poslednjem kolu u Kruševcu, a danas ga je odlično zamenio Srđa Knežević) je delovala veoma, veoma sigurno i gosti ni u jednom trenutku nisu došli u situaciju da ozbiljnije zaprete danas totalno besposlenom Mladenu Božoviću.

U samom finišu, ipak još jedna 100%-tna šansa za Partizan! Žuka upućuje sjajan dubinski pas i čak dvojica naših igrača (Tošić i Jovetić) izbijaju na 20-ak metara od gola sami ispred Đuričića! Obojica kreću ka lopti, pomoćnik ne diže zastavicu, međutim kad je ipak Jovetić bio taj koji je prvi stigao do lopte (i kad je uputio udarac a lopta se od stative odbila u mrežu) - pomoćnik diže zastavicu. Izgleda da je bilo bolje da je kapiten prepustio loptu Tošiću koji se najverovatnije nije nalazio u nedozvoljenom položaju...


Ubrzo je sudija odsvirao kraj, a na tribinama radost i pesma zbog nova 3 boda za crno-bele. Igrači Partizana su otišli do „Juga“ da pozdrave Grobare zbog konstantne, neprekidne podrške koju su im ovi pružili tokom današnjih 90 minuta, a onda je ona ogromna brazilska zastava koju smo pomenuli na početku ovog teksta završila u rukama samog Roberta Antonela Žuke. Lep završni prizor na atletskoj stazi - naš „fajter“ sa zastavom svoje zemlje u rukama koju je odneo sa sobom u svlačionicu - toliko lep prizor da smo ga sada „potkrepili“ i adekvatnom fotografijom i plasirali je uz ovaj tekst.

Titula danas istina još uvek nije „overena“, ali nam do njenog osvajanja nedostaje sada još samo jedan jedini bod! Naredne nedelje (25. maja) će brojni crno-beli navijački karavani krenuti put Kruševca i tamo će Partizan, bez ikakve dileme, imati ogromnu podršku sa tribina! Idemo naravno i u Kruševcu na pobedu, drugačije ionako ne umemo, a ako na kraju u tom meču osvojimo ipak samo 1 bod - opet nećemo preterano žaliti zbog toga. Titula je bitna, jedino je ona u našim glavama i jednostavno nas ništa drugo ne interesuje!

Na kraju i jedna sugestija autora ovog teksta: Obratite dole pažnju na audio-snimke izjava igrača Partizana nakon današnje utakmice, recimo, pogotovo na one delove izjava Nemanje Rnića ili Roberta Antonela Žuke, koje se tiču utakmice u Kruševcu. A pogledajte dobro i fotografiju Nemanje Rnića snimljene u svlačionici Partizana nakon današnjeg meča...

E, baš da vidimo čija će motivacija da prevagne 25. maja u Kruševcu! Da li ona koja počiva na GROBARSKOM SRCU I NA VELIKOJ PRIVRŽENOSTI KLUBU ZA KOJEG IGRAŠ, ili ona koja počiva na igranju ne za sebe, već za nekog „trećeg“!

ФК Партизан

не капирам који ће курац Бразилска застава на стадиону ЈНА... 

Бразил , Шпанија Колумбија 

престани да се алкохолишеш 

Не зајебавај. Због Жуке Србо-Бразилца. Обрати пажњу на три прста. 

не знам, никако не волим кад играчи клубова износе своје националне симболе на клубске утакмице, а мислим да је Ушати из Барселоне кренуо са тиме прво... мислим да би, ако већ ишта, требало да машу са заставом клуба или државе из које је клуб, нисмо у Бразилу... али нећу у офтопик... само још да напоменем да три прста нису Српски национални симбол
а јес добар Жука 

Žuka: Meč sa Napretkom - utakmica života!

Nema ko nije blistao od sreće u subotu malo pre osam časova uveče u Humskoj. Ipak, jedan osmeh izdvajao se u gomili mnogih...

Antonelo Žuka ostao je bez teksta kada su mu Grobari, na oproštaju ove sezone domaćeg terena, poklonili veliku brazilsku zastavu. Brazilac je, standardno, bio jedan od najboljih u novoj, devetoj uzastopnoj prvenstvenoj pobedi crno-belih, ovog puta nad Hajdukom iz Kule (1:0).

"Ovo je bila sjajna ideja, navijači su stvarno fantastični. Svaki meč me iznenade, imaju poštovanje prema meni i ja imam prema njima. Ovako nešto nikada nisam do sada doživeo", u dahu je pričao Žuka posle utakmice.

"Kad sam izašao na teren i video zastavu, bio sam jako srećan. Mogu da kažem da Partizan ima 12 igrača i da nam na svakom meču pružaju veliku podršku, što je nama, igračima jako važno", pohvalio je glasne Grobare vezista u timu Slaviše Jokanovića.



Žuka: Meč sa Napretkom - utakmica života!

"Remi ili pobeda, svejedno je! Samo da je naša..."

Šta je Žuka uradio sa zastavom svoje zemlje, koja se viorila na jugu?

"Zastavu sam vratio navijačima. Toliko je velika... a, ja nemam prostora u stanu za nju", smejao se Brazilac, a onda se uozbiljio:

"Sledeće utakmica je za sve nas utakmica života. Nismo još ništa osvojili, imamo nedelju dana da se dobro i ozbiljno pripremimo".

Strelac odlučujućeg pogotka, ponovo je bio, Lamin Dijara. Koliko je samo Senegalac zadužio sve navijače Partizana ove sezone, a naročito ovog proleća. Za sada, ima 11 prvenstvenih golova, a samo u polufinalu i finalu Kupa postigao je pet!

"Ako Bog da, osvojićemo titulu. Svejedno je da li ćemo da uzmemo bod ili sva tri, samo da bude naša!"

Мондо