Честитам на дуплој круни и да достојно репрезентујете Србију у Европи!

Naravno, to smo uvek i cinili, doduse bilo je par izleta al desava se

Cestitke na tituli i od mene

 

Jbg, ipak njih malo vise gotivim zbog Bajra Zupica 

strasan igrac 

BAJRO ŽUPIĆ - ljubimac JUGA iz druge polovine 80-tih, defanzivac sa 247 zvaničnih nastupa u Partizanu, čovek čiji je transfer u Partizan, pre skoro 20 godina, predstavljao senzaciju u Novom Pazaru, ličnost za koju je vezano toliko anegdota da i danas, toliko godina kasnije sa tribine ponekad odjekuje “We love you Bajro,we do,oh Bajro we love you!“
Pre par nedelja ima sam to zadovoljstvo,da u jednom neobaveznom časkanju sa čovekom koji je zagriženi grobar u svojoj 65 godini života, na pomen Bajra Župića, čujem jednu nadam se zanimljivu priču. Tačnije saznam detalje kako je kupovan Bajro Župić....
Te sada već daleke sezone 84/85 dok je generalni sekretar kluba iz Humske 1, bio Špiro Sinovčić (znači pre dolaska ere ŽZ - tačnije u periodu od 80-85-te) a na mestu predsednik Dragan Papović (pre.predsedništva 82-87) a predsednik izvršnog odbora kluba Jovan Mileusnić - odlučeno je da se u crno beli Partizan dovede Novopazarac BAJRO ŽUPIĆ.
Crno bela ekspedicija se uputila u Novi Pazar (pojačana tadašnjim trenerom Partizana Nenadom Bjekovićem i njegovim pomoćnikom Milutinom Šoškićem) na razgovore oko dovođenja, desnog halfa ili ti zadnjeg veznog nama poznatijeg kao Bajra.
Dočekani kako dolikuje od strane direktora „Raške“ i predsednika „Novog Pazara“ Jekić Vučka, desetočlana delegacija poznatija kao „prvaci sveta u mačevanju“ nije mogla da prođe neopažena od strane raje u Pazaru...grmelo je ode nam Bajro...a Bajro...
Poreklom iz siromašne porodice, nije tražio nikakvo obeštećenje osim da mu poprave zube i pomognu porodicu, i korak po korak stigao je u BG - kažu autobusom, pa sa stanice tramvajem do Humske, gde ga posle potpisivanja ugovora u bašti restorana susreću navijači (o ovome je već bilo pisano) u raskopčanoj košulji na cvetove i u prašnjavim kabriolet cipelama uparenim sa belim zimskim čarapama, sa konan frizurom, i mozgom Homer Simpsona - povataše se svi za glave. Osvajao je ljude „Na prvu loptu“ - navijači su ga vodali po centru Beograda, pomogli mu da se obuće po velegradskim propisima, a on onako prostodušan nije dao da se pobacaju iznošene cipele nego ih je slao rođacima u Novi Pazar. Jedan je Bajro...
Sa fudbalske strane nije bio vrhunski umetnik, ali je pretrčavao na desetine kilometara po meču (a i to da je pregledao cevanice svih navalnih igrača Prve i Druge lige!) i za par sezona krajem osamdesetih ostavio je neizbrisiv trag u Partizanu, i postao ljubimac najvernijih navijača.
Jednom je Bajro, u klizećem startu, onako usput pokupio i glavnog sudiju utakmice Rad-Partizan, a ovaj mu onako iznenađen, u šoku i uvređen, ekspresno izvadio žuti karton, još pre nego što je izašao iz šoka izazvanog Bajrovom veštinom.
Kao igrač treneri su mu bili pomenuti „električar“ i Fahrudin Jusufi, nešto kasnije i Ivan Golac, a siguran sam da su i saigrači o njemu imali visoko mišljenje, jer bio je borac spreman da pogine za crno beli dres. U karijeri ga je pratio epitet grubijana, mada je u svom igračkom veku dobio samo jedan crveni karton i to protiv Sarajeva 1988, iako mu je svaki duel bio na granici incidenta.
E sad večita misterija je da li jeste ili nije postigao GOL ZA PARTIZAN!???
U svojih 247 nastupa u par navrata je bio „vrlo blizu“...
Čovek koji gleda Partizan 30 i kusur godina, a sa kojim sam polemisao jest ili nije, kune mi se da je tog 09.10.1985. - na gradskom stadionu u Osijeku u meču koji je Partizan dobio sa 1:0 - strelac bio niko drugi nego legendarni Bajro - na žalost, na sve moguće načine pokušali smo ovo da proverimo ali ipak NIJE (proverili strelac je bio Zvonko Varga ) jer ako se računaju golovi iz penala posle nerešenih ishoda mečeva onda JESTE i to Čeliku na JNA (2-2 u regularnom delu, taj meč smo izgubili po „šajberovom sistemu“ na penale 12-13 - gledan uživo, odigran 14.12.1988.) zatrčao se da podeli radost sa navijačima, i skršio pola reklama iza gola ka putu prema JUG-u.
Ono što ja pamtim kao njegovu najizgledniju priliku za postizanje gola je meč na Banjici protiv Rada i svirani jedanaesterac za crno bele (gledao uživo) gde tribina urla, Bajro uzima loptu stavlja je na 11 metara i ubija čuvara na bazenima, a na kopu-LUDILO-kao deset da je dao. (Rad-Partizan 01.10.1988-0:2 za crno bele).
Imao je svoje momente na finalu kupa protiv Veleža u njegovoj poslednjoj sezoni u crno belom dresu (10.05.1989-6:1-ludnica) kada je kroz suze podelio radost sa JUG-om. Još se pamte njegovi startovi protiv c.zvezde, rome, borusije (mehengladbah), portimonensea, nanta... Bajro nije igrao protiv Fljamurtartarija. Povredio se u prvom kolu protiv Vose, zamenio ga Pantic, pa je odsustvovao skoro dva meseca.
Iz Partizana je otišaou nekakvu „Alpinu“ u junu 1990-te, i tog dana zakoračio u „legende JUG-a“. Privatno je Bajro, voleo GROBARE-a i oni njega zbog svega što je bio, i što je davao Partizanu.
Pamte se njegovi komentari kada ga je jedan novinar pitao može li da opiše razliku izmedju Druge lige u kojoj je do tada igrao (pre prelaska u Humsku 1) i Prve lige u kojoj je bio car.

 

Pa dobro, u sportskom duhu da vam cestitam( ) titulu...Jes' da niste bili bolji od nas,ali niste ni imali kosanovica da vas jebe.

Gol u Krusevcu je bio           

Kakve veze ima kakav je gol bio u Krusevcu? I da ga nismo dali bili bi sampioni.
Bajro dobio zuti zato sto je uklizao sudiji

Ipak je on moj stric
Uklizao igracu dok je izvodio aut