Cobel: Važna je izlaznost na izbore

Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel pozvao je građane Srbije da u nedelju izađu na izbore.

„Želim da izrazim nadu da će građanke i građani u Srbiji, 21. januara, iskoristiti svoje građansko pravo i izaći na izbore. Važno je da u nedelju što više glasača bude svesno da preuzima odgovornost za budućnost svoje zemlje. Odluka da se popuni glasački listić jeste odluka da se utiče na sopstveni život i život svojih porodica“, rekao je Cobel u izjavi za „Blic“.

Izvor: Blic

Da vec danas bude bolje

Počela izborna tišina

BEOGRAD, 19. januara 2007. (Beta) - Izborna tišina pred parlamentarne izbore počela je u četvrtak u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 21. januara u 20 sati.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, 48 časova pre dana izbora i na dan izbora do zatvaranja biračkih mesta, zabranjena je izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora.

Biračka mesta u nedelju će biti otvorena u 7.00, a zatvorena u 20.00.

Na parlamentarnim izborima pravo glasa će imati 6.652.105 birača, što je oko 14.000 više nego na referendumu održanom krajem oktobra 2006, objavila je Republička izborna komisija (RIK).

Komisija je objavila da će pravo glasa u inostranstvu moći da ostvari 31.370 birača na 58 biračkih mesta.

U zavodima za izvršenja zavodskih sankcija biračko pravo moći će da ostvari 7.082 birača.

Na izborima učestvuje 20 izbornih lista, među kojima je šest manjinskih.

 Izvor

Tadić: Cilj ulazak u EU

BEOGRAD, 18. januara 2007. (Beta) - Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavio je u četvratak da će ta stranka 21. januara ostvarit samo jednu pobedu u nizu i dodao da je njihov krajnji cilj da Srbija postane članica EU.

Tadić je na završnoj konvenciji u prepunoj beogradskoj hali Arena kazao da je cilj DS da svaki čovek od članstva u EU ima koristi i da ljudi u Srbiji žive mnogo bolje.

"Učinićemo sve da ostvarimo nade i potrebe svih ljudi u Srbiji jer mi to možemo", istako je Tadić.

"Mi hoćemo da realizujemo naše ideale. Mi ne napadamo ljude branimo njih i njihove probleme to je naša politika", kazao je Tadić.

"Biće velikih izazova i iskušenja u budućnosti, ali mi to možemo mi smo narod koji ima svoj identite mi smo evropski narod", dodao je Tadić.

Tadić je ponovo zatražio podršku građana Srbije u ostvarenju tog cilja jer kako je naveo namere DS je dobra i tiče se svakog čoveka.

Prva na listi DS, supruga ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića Ružica poručila je biračima da razmisle 21. januara kakvu budućnost žele jer njihov je izbor izbor za bududćnbost i život.

Ona je navela da su život deca kojima se moraju obezbediti uslovi za školovanje za rad i usavršavanje kakvo imaju njihovi vršnajci u evropskim zemljama.

Ona je dodala da su život i najstariji, bolesni, nezaštićeni, izloženi nasilju kao i oni koji su agresivnom politikom raseljeni iz svojih domova.

Život, prema njenim rečima, su i sve one različitosti kultura, jezika i nacija kojima mora da se obezbedi suštinska ravnopravnost i mogućnost da se razvijaju i da više nikada ne budu kamen razdora.

"Moramo naučiti da vodimo Srbiju onim putem koji je jedino ispravan a to je putem evropske saradnje i integracija", istakla je ona i dodala da Srbija više ne sme da bude zemlja "napaćenih i nesrećnih".

Bivši nemački kancelar Gerhared Šreder pozvao je građane da izađu na izbore i izaberu stranku Zorana Đinđića i Borisa Tadića.

On je kazao da je Zoran Đinđić je bio hrabar političar, prvoborac demokratije i mira ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu i daleko šire i dodao da je njegovu ulogu u izgradnji demokratske Srbije nikada neće zaboraviti.

"Viziju slobodoljubive Srbije kukavičke ubice ne mogu uništiti jer ljudi kao boris Tadić, Božidar Đelić i Ružica Đinđić i svi vi nastavljate njegovo delo", istakao je Šreder.

On je napomenu da se u nedelju odlučuje o pravcu u kojem će Srbija ići i naveo da je i Evropi u interesu da Srbija postane članica EU jer samo stabilnost u regionu omogućava mir i blagostanje i u Evropi.

"Srbija ima blistavu budućnost ako sada donese pravu odluku u šta sam uveren. Put u pravcu Evrope biće osiguran ako Srbiju vode ljudi kao što su Borist Tadić i Božidar Đelić", zaključio je Šreder.

Kandidat za premijera DS Božidar Đelić pozvao je građane da u nedelju glasaju za tu stranku koja će, po ulasku u vladu, raditi za bolji život mladih, seljaka, penzionera, prosvetnih radnika, policajaca, vojnika i nacionalnih manjina - za bolji život svih.

On je naglasio da se u njihovoj ekipi nalaze ljudi koji su vodili zamlju kada je bilo najteže, oni koji znaju da privlače strane inevsticije i mnogo mladih ljudi.

Predstavljajući plan "Vlade za bolji život" on je kazao da su njeni ciljevi ubrzavanje evropskih inetgracija, stabilan dinar, stabilne cene, redovna isplata penzija, jačanje Vođvodine kao i bolji život za sve.

On je istakao da je cilj demokrata da se u roku od tri meseca odblokiraju pregovori sa EU, da Srbija, na kraju prve godine mandata nove vlade, dobije status zemlje kandidata za članastvo u EU i da do kraja 2008. godine imamo belu šengensku listu.

Prema njegovim rečima, među ciljevima DS biće i donošenje zakona o ravnomernom razvoju Srbije, uvođenje besplatne zdravstvene zaštite za decu i stare, smanjenje PDV na kupovinu kompjutera i podrška porodica kako bi se povećao natalitet.

Kandidat za premijera DS je kazao da je to plan samo za prvu godinu mandata vlade koju će predvoditi i da ima dosta da se radi ali da je on spreman na saradnju sa onima koji dele vrednosti Demokratske stranke, koji hoće da rade i koji su spremni da podele deo odgovornosti.

Na konvenciji DS govorili su i premijeri Bugarske i Makedonije Sergej Stanišev i Nikola Gruevski koji su poručili da je mesto srbije u Evropi i izrazili uverenje da će građni Srbije na izborima podržati DS zato što "Život ne može da čeka".

Izvor

komunista?  

ima li te  

Србија нема избора - само СРС!

na svu srecu ima!
na tebi je samo da otvoris oci i resis da se boris za svoja prava i zivot!
jer od nas zavisi!

Šta je to - pravo frka oko toga kod vas , svašta ..... 

Шта следи после проглашења резултата избора

Нова влада најкасније до 29. маја, или нови избори

Уколико не буде изабрана нова влада у року од 90 дана, следи ново гласање. – Како ће се држава финансирати, ако не буде усвојен буџет до 31. марта 
 
Пред старт новог сазива парламента
(Фото Д. Јевремовић)

 
Прве информације о томе ко ће и у којој мери бити заступљен у новом сазиву српског парламента грађани ће добити већ у недељу увече, али док не буду истекли сви рокови за, евентуалне, жалбе и док у „Службеном гласнику Србије” не буду објављени коначни резултати избора, не може се кренути ни корак даље.

Републичка изборна комисија дужна је да, најкасније до четвртка 25. јануара, саопшти коначне резултате изјашњавања грађана. Од тог тренутка почињу да теку рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине Србије и избор владе, која мора бити формирана, у најгорој варијанти, до 29. маја, или ћемо имати нове изборе.

Уколико би коначни резултати били објављени 25. јануара, нови скупштински сазив би морао бити конституисан у року од 30 дана, дакле до 24. фебруара. Мандат садашњем скупштинском сазиву истиче оног тренутка када буде конституисан нови. Када ће бити сазвана конститутивна седница, зависи од договора представника оних странака које буду обезбедиле парламентарни статус, а Предраг Марковић, садашњи председник скупштине, сазваће заседање за тај датум.

Да није лако конституисати парламент, сведочи искуство након последњих парламентарних избора, који су одржани 28. децембра 2003. године. Тада је, што због празника, што због разних договора, требало готово 30 дана да би новим посланицима био верификован мандат. Конститутивна седница садашњег сазива одржана је на Светог Саву, 27. јануара, а председник парламента изабран је после седмодневног натезања – 4. фебруара. Одмах после тога почели су дуги и мучни преговори о формирању нове владе, помињани су нови избори...

За разлику од старог Устава Србије који није давао никакав рок у којем мора бити формирана влада, нови Устав јасно прописује да Србија мора добити владу у року од 90 дана од дана конституисања парламента, а уколико то не буде урађено, дошло би до распуштања Народне скупштине и расписивања нових избора. Под претпоставком да нови сазив парламента буде конституисан тек последњег дана уставног рока, мандат нових посланика био би верификован 24. фебруара, а од тог дана представници странака имали би 90 дана за договоре о формирању нове владе. С обзиром на то да су готово сви аналитичари указивали да ће бити тешко доћи до договора о новој влади, у најгорој варијанти, нови избори би били расписани 29. маја, уколико влада до тог датума не би била изабрана.

До тада би радила садашња влада, које је изабрана 3. марта 2003. године. Садашњу владу и парламент сачекало је усвајање буџета за 2004. годину, пошто је претходни парламент био распуштен пре усвајања буџета, мада је влада Зорана Живковића била припремила Предлог закона о буџету за 2004. Влада Војислава Коштунице предложила је скупштини нови Предлог буџета, који је усвојен 23. марта. До тог датума је Србија била на режиму привременог финансирања.

Према Закону о буџетском систему, привремено финансирање може да траје најдуже прва три месеца фискалне године. Дакле, Србија је те 2004. године добила буџет само недељу дана пре истека законског рока о привременом финансирању.

И влада Војислава Коштунице припремила је и у законском року, дакле до 1. новембра, послала парламенту Предлог закона о буџету за 2007. годину, али он није ни разматран, иако скупштина није била распуштена. Због тога је Србија, опет, на режиму привременог финансирања, које може да потраје до 31. марта. Уколико до тог датума не би била формирана нова влада и усвојен буџет, ништа се страшно не би десило. Према речима Бошка Мијатовића из Центра за либерално-демократске студије, била би могућа два решења: „Прво, могла би садашња влада да предложи новом парламенту Предлог буџета за 2007. годину и то би било логично. Друго, уколико то не буде прихваћено, могла би ова, да тако кажем, одлазећа влада, сама да донесе уредбу о привременом финансирању за други квартал 2007. године. То није баш по закону, али би било нужно, јер држава не може да трпи, она мора да има решено питање финансирања. Подсетићу да је и влада Зорана Живковића била припремила сличну уредбу за случај да не буде усвојен буџет до 31. марта 2004. године. Ипак, изабрана је нова влада и усвојен буџет, па није било потребе да ова уредба ступи на снагу.”

Дакле, без обзира на то када ће и како бити формирана нова влада, финансирање државе не би требало да буде доведено у питање.
 
Izvor