Dušan Kovačević: Srbija je ispuštena zemlja

Najpoznatiji srpski dramski pisac Dušan Kovačević ocenio je za Nedeljnik da je Srbija ispušetna zemlja i razbijena u stotinu komada, a da se sada spajaju i lepe delovi od tog razbijanja, ali da joj nedostaju parčići. Akademik i čovek koji je nacrtao srpsku narav bolje nego iko u 20. i 21. veku u ekskluzivnoj ispovesti za Nedeljnik govori o svojoj četrdesetogodišnjoj karijeri, piscima i intelektualcima i njihovim izazovima, srpskoj kulturi i iznosi svoju sliku Srbije.

"Srbija je milina za pisanje i očaj za preživljavanje", konstatovao je Kovačević i dodao da je kultna dela poput "Maratonaca", "Ko to tamo peva" ili "Balkanskog špijuna" napisao tako što je prepisivao život i okolinu.

"Patetično je reći, ali je istinito - inspiracija mi je bila život naš nasušni, teški, neizvesni, u zemlji koja je ili u ratu, ili u poratnoj obnovi, ili se strepi od novog rata, ili se ratuje oko vlasti u danima mira, ili ratujemo porodično po kućama, ulicama, radnim mestima kojih je sve manje i manje", rekao je Kovačević i dodao:"To što život može da naškodi zdravlju, ne može niko".

Dramski pisac je za Nedeljnik dao svoju sliku Srbije.

"Ubijamo se svakodnevno i ginemo više nego u vreme okupacije. Porodično nasilje je postalo toliko "normalno" da je neobično ako jednog meseca neki bolesnik ne pobije celu porodicu, ili bar ženu i sebe. Obračuni narko dilera u kojem stradaju građani u prolazu. Policajci koji sarađuju sa kriminalcima. Sudije koji ne osuđuju ljude zaštićene novcem i vlašću. Nasilje nad nemoćnim, slabim, siromašnim, tužnim ljudima... I, naravno, kad sve vidite, i sve vam se smuči, vi se pakujete i napuštate domovinu - "zemlju vaših predaka koji su za nju život dali", i odlazite kod onih koji su vam te pretke ubijali da radite i nadate se da će i vaša zemlja jednog dana biti pristojno mesto za život".

Dramski pisac i akademik za najnoviji Nedeljnik otkrio je i kako je postao dramski pisac, od koga je dobio prve kritike i kako je jedan pismeni zadatak iz četvrtog razreda presudno uticao na njegovu bogatu karijeru.

"Upoznao sam i mnoge bolesti; gledao sam drage ljude kako kopne, povijaju se, teško hodaju i nestaju iza ugla ulice da se više nikad ne pojave. O njima se, kasnije, pričalo: preživeli su silne ratove, zarobljeništva, logore, a, ovog leta se prevarili, opustili, zaboravili i prilegli u hlad oraja. Tolike nevolje preživeli: ranjavani, iz logora bežali, a u hladu oraja prilegli i zaspali, zadremali zauvek. Eto, govorilo se, šta ti je život? Život je najopasniji po zdravlje. To što život može da naškodi zdravlju, ne može niko", napisao je u predgovoru sebi veliki dramski pisac.

Nedeljnik nastavlja da objavljuje priče Dušana Kovačevića, a u sledećem broju najavljuje njegovu ispovest u kojoj priča o svojih pet susreta sa smrću.

b92

Ух...шта ли би било кад би рецимо нешто овако слично изјавио Уелбек у Француској.

А сад Фрањо трк на Гугл да видиш ко је Уелбек Мишел се зове...да ти помогнем

Sta je rek'o pogresno? 

Usracu se od tvog znanja Uelbeka, akademski covece.

ispustena i to vise puta na glavu 

Мора да је добро 50 година давати исти интервју.