Парастос погинулима у акцији хрватске војске и полиције „Бљесак”, у западној Славонији 1995. године, биће служен у недељу, 30. априла, у 11 часова у Цркви светог Марка у Београду, саопштило је јуче Удружење породица несталих из Крајине.

Поводом 11. годишњице „Бљеска”, у Чортановцима на Фрушкој гори, у понедељак, 1. маја биће одржан традиционални Сабор Срба избеглих из западне Славоније.

Годишњица страдања Срба у западној Славонији биће обележена и у Градишки, у Републици Српској, где је у Цркви покрова Пресвете Богородице, пре неколико година откривена спомен-плоча жртвама „Бљеска”.

Према подацима београдског Документарно-информативног центра „Веритас”, у „Бљеску” је убијено или нестало 283 Срба, а хрватска страна до сада није доставила имена готово трећине српских жртава.

Хрватске војне и полицијске снаге напале су подручје западне Славоније, тада заштићене зоне под контролом припадника мировних снага Уједињених нација, у пет часова ујутро, 1. маја 1995, из неколико праваца.

Цивилно становништво је затечено у својим кућама на спавању. Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани и њихова околина, при чему се већ првог дана у окружењу хрватских војних снага нашло 6.000 Срба.

Највећи број Срба, цивила и војника, погинуо је или је рањен приликом гранатирања избегличких колона, на путу Нова Варош–Градишка.

С тог подручја за само два дана протерано је неколико десетина хиљада Срба, у суседну Републику Српску.

У операцији која је трајала мање од 60 сати, а по свим показатељима – била је раније испланирана – западна Славонија је очишћена од Срба. На том подручју је после „Бљеска” остало тек око 1.000 Срба.

Према хрватским изворима, у операцији је учествовало око 7.500 хрватских војника и полицајаца.

Тадашњи крајински војни извори су наводили да је у операцији учествовало 17.000 припадника хрватских снага насупрот 3.500 припадника српске војске Крајине.

У току и после те офанзиве, хрватска војска и полиција заробиле су око 1.500 Срба.

Хашки трибунал је крајем јула 1995. године подигао оптужницу против председника бивше Републике Српске Крајине Милана Мартића, у којој је наведено да су у артиљеријско-ракетним нападима Српске војске Крајине на Загреб, 1. и 2. маја, погинула седморица цивила и рањено више десетина.


Izvor: Politika / (Танјуг)

11 godina od "Bljeska"   
Beograd -- Sutra se navršava 11 godina od kada je hrvatska vojska tokom dvodnevne operacije Bljesak preuzela kontrolu nad zapadnom Slavonijom.

Tim povodom u Crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos poginulima u akciji hrvatskih snaga. U akciji Bljesak stradao je veliki broj srpskih civila, nekoliko stotina se još vodi kao nestalo, a oko 30.000 ljudi je tada napustilo zapadnu Slavoniju. Prema podacima Dokumentacionog centra Veritas, 283 osobe vode se kao nestale tokom akcije Bljesak.

I pored višegodišnjih pokušaja da saznaju gde se nalaze posmrtni ostaci njihovih najbližih, porodice ubijenih i nestalih i dalje su bez odgovora. Među njima je i Bogdan Ostrolučanin, iz Okučana ,mesta u  zapadnoj Slavoniji. Njegov dvadesettrogodišnji sin poginuo je u Bljesku, ali njegovi posmrtni ostaci nikad nisu ekshumirani niti identifikovani: "Već 11 godina niko ništa ne preduzima, pre četiri godine hteo sam sam da presmestim njegove ostatke, ali su mi rekli da je to skupo i da nikada ne može da se zna sa sigurnošću da je to zaista moj sin. Ja sam išao na DNK analizu, obratio se Crvenom krstu, ali ništa se nije desilo", kaže Ostrolučanin.

Prema rečima predsednika Udruženja nestalih Čede Marića u Slavoniji postoji sedam masovnih grobnica u kojima,  kako kaže, postoji mogućnost da ima mnogo više posmrtnih ostataka od zvaničnog broja nestalih. Marić navodi da na rešaavnju tog pitanja treba da rade komisije iz Srbije i Hrvatske: "Dosta je zastoja u saradnji tih dveju komisja, tako da posle 2002. nije izvršena nijedna ekshumacija, a ukupno u Hrvatskoj se vodi kako nestalo 2.567 osoba. Nisu nam jasni razlozi zašto nije ništa učinjeno po pitanju rešavanja sudbine nestalih i proseciranju onih koji su počinili zločine".

Četiri godine pre Bljeska, krajem 1991. u zapadnoj Slavoniji ubijeno je više destina srpskih civila, a 52 hiljade je izbeglo iz ukupno 192 srpska sela koja su u potpunosti spaljena i opljakačana. Zbog ratnih zločina tokom akcije  "Bljesak" Tribunal je pripremao optužnicu protiv pokojnog Franje Tudjmana.

Pre dve godine, Hag je obelodanio optužnicu protiv Mladena Markača i Ivan Čermaka, koji su se doborovoljno predali. Hrvatsko tužilaštvo istraživalo je prijavu protiv generala Mladena Kruljca, ali nije podignuta nikakava optužnica. Povodom desete godišnjice akcije Oluja, u avgustu prošle godine hrvatski predsednik Stjepan Mesić Kruljca je unapredio u čin general-pukovnika.


Izvor: B92

Održan parastos žrtvama 'bljeska' u crkvi Svetog Marka

U beogradskoj crkvi Svetog Marka služen je parastos stotinama žrtvama koje su poginule u akciji hrvatske vojske i policije 'Bljesak' u zapadnoj Slavoniji 1995. godine.

Prema podacima Dokumentarno-informativnog centra 'Veritas', hrvatske oružane snage su pre 11 godina, 1. maja rano ujutro, izvršile su agresiju na Zapadnu Slavoniju - tada zaštićenu zonu pod kontrolom mirovnih snaga Ujedinjenih nacija.

U 'Bljesku' je ubijeno ili nestalo 283 Srba, od čega 57 žena i devetoro dece. Dosad je u Hrvatskoj sahranjeno 168 Srba, a od preostalih 115 žrtava identifikovano je još samo 30 posmrtnih ostataka, navedeno je u saopštenju 'Veritasa'.

U dva dana koliko je akcija 'Bljesak' trajala, proterano je nekoliko desetina hiljada Srba, u susednu Republiku Srpsku. U zapadnoj Slavoniji je posle te oružane akcije ostalo tek oko 1.000 Srba.

U hrvatskim izvorima navodi se da je u operaciji učestvovalo oko 7.500 hrvatskih vojnika i policajaca, dok su vojni izvori tadašnje Republike Srpske Krajine navodili da je bilo angažovano 17.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga nasuprot 3.500 pripadnika Srpske vojske Krajine.

U okviru te ofanzive, hrvatska vojska i policija zarobile su oko 1.500 Srba, a dugogodišnje kazne zatvora u Lepoglavi još služi 12 Srba iz zapadne Slavonije.

Parastos ubijenima u 'Bljesku' sutra će biti služen u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Gradiški, a sa mosta na Savi u tom gradu u Republici Srpskoj, biće spušteni venci u znak sećanja na žrtve. Povodom godišnjice 'Bljeska' sutra će biti služen parastos i u Čortanovcima na Fruškoj gori, gde će biti održan i već tradionalni Sabor Srba izbeglih iz zapadne Slavonije.


Izvor: RTS

Sa Papuka,Psunja,Bilogore nase pesme vise se ne ore
nema slave svadbe i veselja ostala je pusta Slavonija cela........

sta nam ustase uradise i niko zbog toga nece biti kaznjen dok nase jure i traze kao da su najveci antihristi,m**** im j****.....

cjeloga zivota bicu tuzna lica jer sam nekad bio neko sad sam lutalica
pjevacu i lutacu i trazicu srecu,Slavoniju nikad zaboravit necu.........