Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće kuće ali kraće

živce, šire puteve ali uža gledišta.

Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje, više

pogodnosti ali manje vremena.

Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja,

Vise stručnjaka ali ipak više problema, više znanja u medicini ali manje

zdravlja.

Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo,

vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno liježemo, ustajemo previše

umorni, čitamo premalo, gledamo TV suviše.

Volimo prerijetko, i mrzimo prečesto.

Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i da živimo.

Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.

Stigli smo sve do mjeseca i nazad.

Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari.

Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.

Pišemo više ali učimo manje. Planiramo više ali postižemo manje.

Naučili smo žuriti ali ne i čekati.

Gradimo jače kompjutere, proizvodimo više kopija nego ikad, ali razgovaramo sve manje i manje.

Ovo su vremena brze prehrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih

karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.

Ovo su dani luksuznijih kuća ali uništenih domova.

Ovo su dani brzih putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja se može

odbaciti, jednodnevnih predstava,

umornih tijela, i tableta koje čine sve - da nadomjeste vitamine, hranu,

ali i da stišaju, ubiju.

Ovo je vrijeme kada ima mnogo toga u izlogu, a ništa u skladištu. Vrijeme kada vam tehnologija može donijeti ovo pismo i vrijeme kada možete odabrati da li će te ga podijeliti s nekim ili samo obrisati.

Zapamtite, provedite nešto vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti zauvijek tu.

Zapamtite, recite poneku ljubaznu riječ onome tko vas gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići.

Sjetite se dati topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne stoji ništa. Sjetite se reći "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako.

Poljubac i zagrljaj će zakrpiti povredu kada dolaze duboko iz srca. Sjetite se držati se za ruke i cijeniti trenutke jer jednog dana ta osoba neće ponovno biti tu.

Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru, i dajte vremena dijeljenju vaših dragocjenih misli s drugima.

Smijte se često, dugo i glasno. Smijte se dok ne izgubite dah.

Suze se dogadjaju. Izdržite, odbolujte, preživite.

Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.

Život se ne mjeri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam

oduzmu dah.


Džordž Karlin

 

Seća li se neko mog starog potpisa. 

Kad te stignu određene godine, shvatiš da se one ne sastoje od meseci, nedelja, dana niti od sati, minuta, sekundi... Godine se broje po lepim i ružnim trenucima.

Srećne su osobe koje mogu da se sete više lepih trenutaka nego što izbroje godina.

Inače, lep tekst. 

Secam se potpisa,takodje je odlican...

Kada vam se ucini da gubite kontrolu nad svojim zivotom, kada 24 sata na dan nije dovoljno, setite se tegle krastavaca ..... i ..... kafe.

Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao, veliku praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeca kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos jednom da li je tegla puna!? Studenti su skruseno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. "Sada!?", rekao je dok je smeh zamirao, hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot.

Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo.

Kamencici su one stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto.

Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi i u zivotu. Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad necete imati mesta za one vazne stvari. Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se sa decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek ce biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke.

Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista vazne.

Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.

"Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa?!"

Profesor se nasmejao: „Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem."

Ovo me podseti na jednu pesmu od Eliota ciji deo ide :

Where is the Life we have lost in living?
Where is the wisdom we have lost in knowledge?
Where is the knowledge we have lost in information?

Svaka cast za text... Istinito... 

ahm .. toliko puta ponovljeno, toliko isfucano, aaa ..

*fromm je pisao o ovome u 'zdravom drustvu' btw.
 

ma pola teksta je proseravanje ...

Jeste li se pobrinuli za teniske loptice?