Jedan od osnovnih postulata slobode je mogućnost izbora, to svi znamo i to je ok. Iz toga je logično zaključiti: više izbora = više slobode= veće blagostanje. Da li je stvarno tako? Koliko nas preveliki izbor opterećuje?
Da ne tupim, pogledajte klip ( na engleskom je ), nadam se da vas neće mrzeti. Siguran sam da će mnogi prepoznati ono o čemu govori pametni čika. Ja sam se prepoznao, često dođem u situaciju da pomislim  da što se više informišem oko nečega, tj. vagam razne mogućnosti to manje znam šta želim i šta mi treba, a pod sve većim sam pritiskom da napravim pravi izbor jer jednostavno nema opravdanja za grešku jer su sve informacije dostupne.

paradox of choice

Pa sve je to posledica toga da je covek drustvena zivotinja.
Drustvo se sastoji iz pojedinaca, a pojedinci imaju razlicite ciljeve...
Kao i u ekonomiji, oni mogu da budu komplementarni, uporedni ili konflinktni...
Npr. imamo Jocu i Micu... oboje vole jabuke, ali imaju jednu na raspolganju...
Oni ce je:
a) podeliti;
b) uzece je jedan uz odobravanje drugog;
c) uzece je jedan uz suprostavljanje drugog;
d) nijedno je nece uzeti...

U zivotu je ili a) ili c)... ljudi su egoisticni... grabe za sebe... bilo sta....
A posto je drustvo zatvoreni sistem, u cilju "opsteg dobra" uvode se pravila kako bi se izbor smanjio i individualne zelje kanalisale...

Mozda sam ja pesimista, ali ja smatram da je slobodno drustvo u stvar tiranija... Iako si nacelno slobodan, ti nikada u potpunosti ne mozes da ostvaris sve sto zelis, upravo zbog tog "opsteg dobra"....tako da je i tvoj izbor iako nacelno neogranicen, ipak ogranicen...

Zato se meni dopada ova Tiranija Ank-morpoka... bar znas na cemu si...

covek je demokratijom i liberalizmom evoluirao u bice izbora. I to je generalno gledano dobro. Lose je sto je kvalitet izbora (za vecinu stanovnika) sveden na degradirajuci nivo za uspravno bice koje poseduje ratio. Ali darvinovsko prilagodjavanje je ucinilo da bica prozivljavaju svoj zivotni vek ni ne razmisljajuci o dijapazonu slobode izbora. Cuti i plivaj.

Mogućnost izbora je iluzija, kao i demokratija. Marketing (u najširem mogućem smislu) nam kroji izbore, ma koliko mi to ne želili priznati.

Sve je to istina što ste napisale, sve tri, no malo je off target. Ipak vas je mrzelo da pogledate klip 
Ne mari.

 ja sam odavno misljenja da su ljudi bili najsrecniji u robovlasnickom drustvu. Zene pogotovo   

Sad ozbiljno, ovaj cika je samo interpretirao sta znaci imati veliki izbor mogucnosti za jednog coveka. Na primeru koorporacijskog poslovanja najbolje se uoci razlika. Istina je da ogroman broj mogucnosti ne poboljsava kvalitet zivota pojedinca, nego ga upravo snizava u smislu da zbunjuje, ogranicava i produzava vreme potrebno za opredeljivanje izmedju izbora. Lepo kaze: Jel imate neki mobilni telefon koji nema toliko mnogo opcija? Nemamo.

E to, moram da priznam da mene to prilično kolje, prođe uvek par dana pre nego što prihvatim svoj sopstveni izbor, prestanem da se tripujem da sam pogrešio, da sam mogao bolje...
Od uživanja napravim muku, umesto da se obradujem nečim što sam sebi priuštio...
Neki dan sam kupio tv, tome je prethodilo nedelju dana vršljanja po netu, upoređivanja cena, odziva, hercaže, 2 x hdmi, 3 x hdmi...u qrac. Što nema samo dva modela da izaberem koji mi se više sviđa po izgledu i gotovo.

Ja kad odem da kupim kremu za lice, vratim se kuci sa 6 novih jer sam "sigurna" da su bolje od prethodne. U 99% slucajeva sam pogresila u izboru. Zakljucujem da povecan broj izbora izaziva nesigurnost kod potrosaca. Isto je i kod posla. Ako si zavrsio neki odredjeni fakultet (opet si morao da biras izmedju 100 razlicitih) i treba da se zaposlis, i na kraju se opredelis za jedno radno mesto, sigurno ces bar neki odredjeni vremenski period biti ako nista drugo samom sebi neproduktivan razmisljajuci da li si napravio dobar izbor i da li je ono drugo radno mesto pruzalo bolje uslove.

Izbori su od coveka napravili lutajuce nesigurne ljude, koji samo porividno drze stvar pod kontrolom, a u globalu su sumljicavi, nedovoljno obavesteni, zbunjeni i uplaseni. I stalno preispituju svoje odluke na globalnom nivou kad pogledas to je katastrofa. Na pojedinacnom, to je svakodnevna pojava koja se zaboravi za trenutak. Predjemo na nesto drugo.

Не знам, ја са изборима немам проблема увек гледам практични страну или старну која мени лично више одговара, нараво ако су мање ствари у питању. Дудук сам у битнијим стварима овако за живот ал не зајебем се баш увек И најбитније не кукам да л је могло боље или није, могло боље, јебига ајмо даље...тражим позитивне ствари и у погрешним изборима, некако ти дође лакше и поље их прихваташ.

Film "Prashki duet" ima dobru rechenicu vezano za ovu temu - "Nekad je u Cheshkoj mogao da se kupi samo jedan auto. Shkoda. Sa padom komunizma se stvorila mogucnost da kupite bilo koji auto. Dakle, padom komunizma, Chesi su dobili jednu veliku stvar - stres"

Otprilike tako ide. 

Naime, sve je to stvar shvatanja. Nesrecni kukaju za svime shto nemaju, a srecni su zadovoljni postignutim i rade na tome da postignu malo vishe sledeci put.

Sloboda izbora postoji, ali marketing chini svoje zato shto su ljudi lenji da prostudiraju proizvod koji kupuju. Mada, slazhem se da necu mnogo da mozgam oko prashka za vesh, vec cu da kupim prvi na koji naletim. Medjutim kad kupujesh neshto skuplje, tu marketing ne mozhe da te odvede na stranputicu ako te ne mrzi da se informishesh.

Najsvezhiji primer "slobode izbora" mi je razgovor izmedju mene i molera.
Koju cesh boju? Upita me chovek i izvadi 200 nijansi.
Ja mu prosto rekao, u zhutu, odaberi nijansu koju ti hocesh, na moju odgovornost. Mislim se u sebi, jebe mi se, da l ce se sve uklopiti, okrechicu stan ponovo za dve godine.

Da li treba da naglasim da se moja keva shlogirala chinjenicom kako sam lakonski odabrao boju ?
A ona nece ni zhiveti tamo, vec ja.