Jedan od osnovnih postulata slobode je mogućnost izbora, to svi znamo i to je ok. Iz toga je logično zaključiti: više izbora = više slobode= veće blagostanje. Da li je stvarno tako? Koliko nas preveliki izbor opterećuje?
Da ne tupim, pogledajte klip ( na engleskom je ), nadam se da vas neće mrzeti. Siguran sam da će mnogi prepoznati ono o čemu govori pametni čika. Ja sam se prepoznao, često dođem u situaciju da pomislim  da što se više informišem oko nečega, tj. vagam razne mogućnosti to manje znam šta želim i šta mi treba, a pod sve većim sam pritiskom da napravim pravi izbor jer jednostavno nema opravdanja za grešku jer su sve informacije dostupne.

paradox of choice

Pa sve je to posledica toga da je covek drustvena zivotinja.
Drustvo se sastoji iz pojedinaca, a pojedinci imaju razlicite ciljeve...
Kao i u ekonomiji, oni mogu da budu komplementarni, uporedni ili konflinktni...
Npr. imamo Jocu i Micu... oboje vole jabuke, ali imaju jednu na raspolganju...
Oni ce je:
a) podeliti;
b) uzece je jedan uz odobravanje drugog;
c) uzece je jedan uz suprostavljanje drugog;
d) nijedno je nece uzeti...

U zivotu je ili a) ili c)... ljudi su egoisticni... grabe za sebe... bilo sta....
A posto je drustvo zatvoreni sistem, u cilju "opsteg dobra" uvode se pravila kako bi se izbor smanjio i individualne zelje kanalisale...

Mozda sam ja pesimista, ali ja smatram da je slobodno drustvo u stvar tiranija... Iako si nacelno slobodan, ti nikada u potpunosti ne mozes da ostvaris sve sto zelis, upravo zbog tog "opsteg dobra"....tako da je i tvoj izbor iako nacelno neogranicen, ipak ogranicen...

Zato se meni dopada ova Tiranija Ank-morpoka... bar znas na cemu si...

covek je demokratijom i liberalizmom evoluirao u bice izbora. I to je generalno gledano dobro. Lose je sto je kvalitet izbora (za vecinu stanovnika) sveden na degradirajuci nivo za uspravno bice koje poseduje ratio. Ali darvinovsko prilagodjavanje je ucinilo da bica prozivljavaju svoj zivotni vek ni ne razmisljajuci o dijapazonu slobode izbora. Cuti i plivaj.

Mogućnost izbora je iluzija, kao i demokratija. Marketing (u najširem mogućem smislu) nam kroji izbore, ma koliko mi to ne želili priznati.

Sve je to istina što ste napisale, sve tri, no malo je off target. Ipak vas je mrzelo da pogledate klip 
Ne mari.

 ja sam odavno misljenja da su ljudi bili najsrecniji u robovlasnickom drustvu. Zene pogotovo   

Sad ozbiljno, ovaj cika je samo interpretirao sta znaci imati veliki izbor mogucnosti za jednog coveka. Na primeru koorporacijskog poslovanja najbolje se uoci razlika. Istina je da ogroman broj mogucnosti ne poboljsava kvalitet zivota pojedinca, nego ga upravo snizava u smislu da zbunjuje, ogranicava i produzava vreme potrebno za opredeljivanje izmedju izbora. Lepo kaze: Jel imate neki mobilni telefon koji nema toliko mnogo opcija? Nemamo.

E to, moram da priznam da mene to prilično kolje, prođe uvek par dana pre nego što prihvatim svoj sopstveni izbor, prestanem da se tripujem da sam pogrešio, da sam mogao bolje...
Od uživanja napravim muku, umesto da se obradujem nečim što sam sebi priuštio...
Neki dan sam kupio tv, tome je prethodilo nedelju dana vršljanja po netu, upoređivanja cena, odziva, hercaže, 2 x hdmi, 3 x hdmi...u qrac. Što nema samo dva modela da izaberem koji mi se više sviđa po izgledu i gotovo.

Ja kad odem da kupim kremu za lice, vratim se kuci sa 6 novih jer sam "sigurna" da su bolje od prethodne. U 99% slucajeva sam pogresila u izboru. Zakljucujem da povecan broj izbora izaziva nesigurnost kod potrosaca. Isto je i kod posla. Ako si zavrsio neki odredjeni fakultet (opet si morao da biras izmedju 100 razlicitih) i treba da se zaposlis, i na kraju se opredelis za jedno radno mesto, sigurno ces bar neki odredjeni vremenski period biti ako nista drugo samom sebi neproduktivan razmisljajuci da li si napravio dobar izbor i da li je ono drugo radno mesto pruzalo bolje uslove.

Izbori su od coveka napravili lutajuce nesigurne ljude, koji samo porividno drze stvar pod kontrolom, a u globalu su sumljicavi, nedovoljno obavesteni, zbunjeni i uplaseni. I stalno preispituju svoje odluke na globalnom nivou kad pogledas to je katastrofa. Na pojedinacnom, to je svakodnevna pojava koja se zaboravi za trenutak. Predjemo na nesto drugo.

Не знам, ја са изборима немам проблема увек гледам практични страну или старну која мени лично више одговара, нараво ако су мање ствари у питању. Дудук сам у битнијим стварима овако за живот ал не зајебем се баш увек И најбитније не кукам да л је могло боље или није, могло боље, јебига ајмо даље...тражим позитивне ствари и у погрешним изборима, некако ти дође лакше и поље их прихваташ.

Film "Prashki duet" ima dobru rechenicu vezano za ovu temu - "Nekad je u Cheshkoj mogao da se kupi samo jedan auto. Shkoda. Sa padom komunizma se stvorila mogucnost da kupite bilo koji auto. Dakle, padom komunizma, Chesi su dobili jednu veliku stvar - stres"

Otprilike tako ide. 

Naime, sve je to stvar shvatanja. Nesrecni kukaju za svime shto nemaju, a srecni su zadovoljni postignutim i rade na tome da postignu malo vishe sledeci put.

Sloboda izbora postoji, ali marketing chini svoje zato shto su ljudi lenji da prostudiraju proizvod koji kupuju. Mada, slazhem se da necu mnogo da mozgam oko prashka za vesh, vec cu da kupim prvi na koji naletim. Medjutim kad kupujesh neshto skuplje, tu marketing ne mozhe da te odvede na stranputicu ako te ne mrzi da se informishesh.

Najsvezhiji primer "slobode izbora" mi je razgovor izmedju mene i molera.
Koju cesh boju? Upita me chovek i izvadi 200 nijansi.
Ja mu prosto rekao, u zhutu, odaberi nijansu koju ti hocesh, na moju odgovornost. Mislim se u sebi, jebe mi se, da l ce se sve uklopiti, okrechicu stan ponovo za dve godine.

Da li treba da naglasim da se moja keva shlogirala chinjenicom kako sam lakonski odabrao boju ?
A ona nece ni zhiveti tamo, vec ja. 

Sloboda izbora znaci da individualna sloboda ne postoji...

Naprotiv, shto se vishe informishesh to vishe sebi stresa nabijash, bar je tako kod mene. Previshe informacija jednostavno.
Inache si u pravu, najzadovoljniji sam uvek bio sa stvarima koje sam lakonski izabrao. Medjitom , veliki deo tog zadovoljstva je zasluga bash chinjenice da sam lakonski izabrao shto me lishava odgovornosti ako ne ispadne bash najbolje.

Preterana sloboda izbora svakako, neki izbor ipak mora da postoji.

Sto vise razmisljam o necemu ,to sam dalja od konacne odluke i presecanja.
Sto sam starija sve vise rizikujem i sve se manje plasim konacnog ishoda jer sam sigurna da cu se uvek izvuci iz teske situacije .Pre to nisam znala ,niti sam videla dalje od sadasnjeg trenutka , a sada je sve mnogo drugacije .
Kad pogledam unazad svoj zivot ,vidim da je to sve trebalo tako da bude .
Obicno na prvu loptu izmedju dve stvari u butiku,dva momka,dva posla - znam sta je za mene .
Ne kazem da ne treba dobro razmisliti pre vazne odluke,izvagati stvari - to nek rade neki koji mogu realno da izvagaju .Ja to ne znam i svako preterano razmisljanje odvede me u konfuziju . Tada ne znam ni o cemu sam pocela da razmisljam .
Prema tome - glasam za rizikovanje pa sta mi Bog da .

Overintelectualizing.

Lep izraz.

Ilustruje sustinski problem... neke stvari prosto treba uraditi instinktivno i ne gubiti previse energije i zivaca na to...
Ako se covek oko banalnih stvari razmislja i trosi energiju, nece je imati dovoljno za one bitne...

Zašto je donošenje odluka više zadovoljavajuće kada je cilj osobno zadovoljstvo



Kad govorimo o osobnim zadovoljstvima, volimo imati izbor, ali kad govorimo u utilitarističkim ciljevima, isto nam je kad nam kažu što da odaberemo, kaže nova studija iz Journal of Consumer Research.

"Zamislite gosta u restoranu s unaprijed određenim menijem koji objeduje samo zato da uživa u hrani ili da postigne neki veći cilj - na primjer da bolje razumije lokalnu kuhinju" pišu autorice Simona Botti (London Business School) i Ann L. McGill (University of Chicago). "U ova dva slučaja, bi li zadovoljstvo bilo drugačije da je gost mogao birati svoj menu umjesto da je dobio predodređeni?"

Autorice su provele četiri eksperimenta u kojima su sudionicima predstavile iste opcije, ali je proces varirao (kako je primjerak izabran) i cilj izbora. U svim studijama, sudionici su mogli ili osobno izbrati jednu od opcija ili je treća osoba odabrala za njih. Sudionicima je rečeno ili da je njihov cilj jednostavno uživanje u ishodu izbora (hedonistički cilj) ili da postignu viši cilj (utilitaristički cilj).

U prvoj studiji, sudionici su izloženi različitim probranim virtualni razgledanjima muzeja nakon što im je rečeno da su ili turisti koji razgledaju muzej iz zabave ili da su studenti umjetnosti koji rade na diplomskom radu. U sljedećim studijama sudionici su izabrali (ili su im dodijeljene) masaže, ukusna hrana i način tjelovježbe. "Rezultati stalno pokazuju da ishod kad osoba sama bira čini više zadovoljstva nego ishod kad treća osoba bira, za hedonistički cilj. Ali kad je cilj utilitaristički, nije bilo razlike u zadovoljstvu između onih koji su birali i onih kojima je dodijeljeno" pišu autorice. "Nedostatak izbora bio je manje ograničenje da se odredi vlastita sudbina kad je cilj utilitaristički nego u slučaju kad je hedonistički."

Tvrtke poput aviokompanije i restorana koji opskrbljuju hranom poslovne ljude i preprodavači koji nude važne proizvode trebale bi obratiti pozornost ovoj studiji. "U tom kontekstu, umjesto da budu razočarani zbog nedostatka izbora, napravite svoje kupce sretnima" zaključuju autorice.

Izvor: Chikago Journals
Preuzeto sa: Znanost

Izgleda da stvarno ispada da sloboda izbora cini ljude nesrecnijima 

Savremeno drustvo daje veliki broj sloboda sto je i dobro posto sloboda izbora mora da postoji ali neki put se ljudi izgube u tim slobodama i zaborave da je za srecu potrebno vrlo malo. Nazalost neki put jednostavno previse komplikujemo

Vreme je za nove farmerke



Povećanje očekivanja. Ovo mi je postalo jasno kada sam hteo da kupim nove farmerke. Skoro svaki dan nosim farmerke. Postojalo je nekad vreme kada su pravili samo jednu vrstu farmerki, i kupio si ih, i bile su jako neudobne, ali što si ih duže nosio i što više puta prao, one su počinjale da bivaju udobnije.

Tako da sam nosio moje stare farmerke godinama pre nego što sam otišao da kupim nove, kada sam otišao u prodavnicu i rekao: "Hteo bih da kupim nove farmerke, evo moja veličina je..", a prodavac mi je rekao, "Da li hoćete zategnuti, opušten ili komotan kroj? Hoćete cibzar ili dugmad? Hoćete kameno-oprane ili kiselinom-oprane? Da li hoćete da izgledaju oštećene? Hoćete da možete da ih prevučete preko čizama, ili ukrojene, itd. itd..." Nije prestao sa pitanjima. Kada sam se oporavio od šoka rekao sam, "Hoću te vrste koje su pre bile jedine."

On nije imao pojma kakve su te bile, tako da sam proveo sat vremena isprobavajući sve te proklete farmerke, i kada sam završio isprobavanja -- mogu iskreno reći -- da sam izabrao najudobnije farmerke koje sam ikad nosio. Tako da mi je ishod bio bolji. Sav taj izbor mi je pružio priliku za bolje farmerke - i iskoristio sam priliku. Ali osećao sam se lošije.

Zašto?

Napisao sam celu knjigu u pokušaju da objasnim ovo sebi. Razlog zašto sam se osećao lošije je, sa svim ovim dostupnim opcijama, moja očekivanja o tome kako bi dobro trebale da farmerke budu su bila veća. Imao sam vrlo niska očekivanja. Nisam imao neka posebna očekivanja kada su bile samo jedne vrste. Ali kada ih je bilo 100 drugačijih, dovraga, jedna vrsta bi trebala da bude savršena. Kakve sam kupio su bile dobre, ali nisu bile savršene.

Tako da sam uporedio to što sam dobio s tim što sam očekivao da dobijem, i to što sam dobio je bilo razočaravajuće kada sam uporedio s tim što sam očekivao. Kada čovek ima više izbora u životu, neizbežno je to da će imati veća očekivanja o tome koliko će biti dobre sve te opcije.

Šta to znači je da će se čovek osećati manje zadovoljan s tim što izabere, čak i kada je ishod dobar.

Inspiracija za ovaj tekst bilo je predavanje Beri Švarc, dvostrukog predavača sa TED-a. Ko zeli, a verujte mi da vredi, moze pogledati njegova predavanja: Berry Schwartz at TED

Da, to je iz klipa koji sam postavio, svaka cast na prevodu.

Iz ove teme

http://forum.burek.com/da-li-svoje-odluke-uvek-sami-donosimo-t515768.html