Приходи од приватизације ојачали динар
Ово је сугестија Орсалије Каланцопулос, досадашње директорке Светске банке за Балкан
Орсалија Каланцопулос


Орсалија Каланцопулос, досадашњи директор Светске банке за Балкан и регионални координатор за југоисточну Европу, после скоро петогодишњег службовања спокојно напушта досадашње задужење. Јер, Србија и цео регион су се, према њеној оцени, драматично променили у последњих пет година и то, наравно, набоље.

– Ви, који сте овде сваки дан то тако не доживљавате. Међутим, ја долазим свака два-три месеца и сваки пут уочим разлике, почев од једноставних ствари: људи су боље обучени, много опуштенији, а ту су и економски показатељи који су све бољи – каже ова Гркиња на месту прве даме Светске банке за Балкан.

Госпођа Каланцопулос је на досадашњем послу остала прековремено, не по казни, већ по сопственом избору. Каже да би, да правила Банке то дозвољавају, остала и дуже.

– Није то само због професионалног изазова, већ више због личног. Себе доживљавам као жену са Балкана, са вама имамо много заједничког, афинитете, историју. Зато сам и срећна што је моје ново задужење у Светској банци делом у суседству – напомиње Орсалија Каланцопулос, која ће се ускоро наћи на челу одељења надлежног за чак 11 земаља – десет нових чланица ЕУ, којима је придодата и Хрватска.

Зато најављује да ће нас и даље посећивати, ако ништа друго, додаје у шали, онда због шопинга код Драгане Огњеновић. За ову сићушну даму наша дизајнерка је савршени стилиста, јер јој одговарају црна и бела боја које најчешће носи.

Србија је, према њеним речима, у протеклом периоду постигла значајан напредак. Ојачала је домаћа валута, повећан кредитни рејтинг, као и резерве, напредовао је приватни сектор, а и приватизација је дала добре резултате. „Успех, наравно, носи ризике и на њих би требало посебно обратити пажњу. Захваљујући приходима од приватизације резерве су велике, динар је ојачао. Али то јачање домаће валуте није резултат повећања конкурентности српске привреде, па зато страда извоз. Још је присутна велика јавна потрошња, што поново враћа инфлацију и због тога челни људи централне банке и владе све те ризике морају што више да умање. Расте цена нафте што погађа зависну економију каква је ваша и узрокује инфлацију. Најгори порез који се може наметнути јесте инфлација. Она погађа све становнике, али ипак много више сиромашније слојеве због ниске куповне моћи.”

Каланцопулосова напомиње и да су се средства од приватизације усмерена у НИП у почетку трошила без правог плана, али да се то променило. Средства се сада усмеравају у приоритете и то оне инфраструктурне. Сугестија из канцеларије Светске банке у Београду је да је улагање потребно не само у видљиве недостатке, путеве на пример, већ и у иригационе системе, управљање отпадом и слично.

Висока оцена у досадашњој приватизацији добијена је за банкарски сектор, а за наша актуелна преиспитивања на тему приватизације јавних предузећа она каже да је то деликатан посао који се због величине и значаја мора урадити на оптималан начин и бити јасних циљева.

„Приватизација јавног сектора није сама себи циљ, нити је сврха да се државни монопол замени приватним. Ради се о најзначајнијој имовини, и ако се тај посао не уради на прави начин, последице ће осећати не смо садашња већ и будуће генерације. Мора се водити рачуна да се заштити тржиште, потрошачи, као и да се унапреди квалитет услуга.”

На још једно овдашње преиспитивање, оно које се тиче плаћања косовског дуга, Орсалија Каланцопулос каже да Србија, која је званични зајмопримац, треба да настави да сервисира тај дуг. Уколико једнострано престане с плаћањем, запашће у доцњу према Светској банци, чиме ће се нарушити кредитни рејтинг који је мукотрпно стваран пет година.
– Косово је сада део Србије, а уколико одлука међународне заједнице буде другачија, Светска банка ће бити вољна да размотри питање сервисирања дуга – каже Орсалија Каланцопулос.
Јована Рабреновић

Politika