Paparaci - ekscentrična njuškala
Stiv Sands, fotoreporter časopisa Pipl, za ekskluzivnu fotografiju deteta Krisa Martina i Gvinet Paltrou nagrađen sa 300.000 dolara

Lepe reči za njih nisu napisane. Oni su licemerni, kvarni, bezobzirni, spremni da unište život svakoj potencijalnoj meti. Ulov može da bude svako ko je označen i donosi novac. Nisu u pitanju serijske ubice iz niskobudžetnih američkih filmova već paparaci. Fotografi koji vrebaju svaki trenutak da metu uslikaju u nezgodnom društvu, pozi, situaciji... Jednostavno, hleb na sto im donose banalnosti drugih ljudi.

Ako treba definisati ličnost paparaco fotografa, to nije lako. Ipak, uspešni lovac na "mete" mora nebrojano puta da se dokaže i potvrdi sposobnost da se snađe u novim i nepredvidivim situacijama. Jasno je da mora da bude inteligentan. Drskost i beskompromisnost se podrazumevaju, ali najrealnije je da je paparaco "mešavina" licemera, biznismena koji zna da naplati "posao" i tajnog agenta.

"Žuti fotografi" su uvek na oprezu i pod stalnim pritiskom da moraju biti bolji od konkurencije. Probleme im stvaraju rizična ulaganja, koja mogu da ih odvedu u sivu zonu. Naravno, ako se pogodi "meta" i stvore dobre fotografije, lako se odlazi kod urednika listova da se naplati trud.
Mada "obični smrtnici" misle da su "žutaći" jako bogati ljudi, istina je drugačija. Malo cenjeniji paparaco u SAD godišnje zaradi od 60.000 do 100.000 dolara, dok vrhunski asovi zarade i 250.000 "zelembaća", što je ravno plati doktora specijaliste.

U top grupu spadaju paparaci koje nazivaju "big skor". NJihova godišnja zarada je oko 400.000 dolara. Jedan od najcenjenijih "žutaća" iz elitne grupe je Stiv Sands iz časopisa "Pipl", koji je za ekskluzivnu fotografiju deteta Krisa Martina i Gvinet Paltrou nagrađen sa 300.000 dolara. Istine radi, takvi honorari se dobijaju jednom u deceniji...

Nije zanemarljiv i podatak da su neki paparaci iz top klase spremni da angažuju podmornicu, jahtu ili helikopter da bi uslikali zaljubljeni par na plaži.

Fotograf može da ima najsavremeniju opremu, ali ako nema dobrog doušnika, nikada neće postati paparaco. Najbolji doušnici su konobari, vratari, frizeri, manikiri, kolege i prijatelji zvezda koje su "meta". Napojnice su simbolične, ali svaki dolar bez rada je dobrodošao. Paparaco Mel Bauzad zaradio je 150.000 dolara za sliku Bena Afleka i Dženifer Lopez zbog "dugog jezika" frizerke Meta Dejmona, koja je odala kretanje "golupčića". Mel je frizerku počastio kafom! Najbolji primer koliko su paparaci moćni je Paris Hilton. Razmažena bogatašica postala je zvezda šou biznisa zbog kompromitujućih fotografija. Često je i sama Paris plaćala fotografe da je uslikaju u nedoličnim pozama, najčešće u momentima kada nije nosila veš. Saradnja sa paparacima je moguća, ali rat protiv njih je ravan katastrofi. Na svojoj koži osetili su Džordž Kluni, kada ih je izvređao pred promocijom filma "Mirotvorac". Klunijeva najbolja uloga ostala je u senci pošto su paparaci "zaboravili" na njega. Zbog vređanja fotografa, film je izgubio blizu 20 miliona dolara.

Izvor: Glas Javnosti

E, ovako! To je istina sto pricas ali samo delimicno. Posao paparaca nije nimalo lak. Samo treba jednu stvar da skapiras i ti a i svi; mi (paparaci) njima trebamo koliko i oni nama. Sve je reklama nije bitno da li je dobra ili losa. Ljudi koji su u medijski aktivni i od jednog trenutka kada se prestane pisati o njima, postaju zaboravljeni. Svako je barem jednom doziveo,na ovom istom forumu, da vidi nekog poznatog i kaze"brate, gde je on/ona, da li je ziv?? Sta se desava sa njima".
I uglavnom ko je "pametan" moze lepo da nas "iskoristi" a ko nije....

Svaki komentar postujem i cenim i samim tim sto si prokomentarisao paparaco fotografe, digao si nam cenu.
Sve naj i hvala!!!