Tragedija za nase RV , pogotovu sto smo ih imali samo pet , i sto je ovaj skoro remontovan . Jos veca jer su izgubljeni zivoti ljudi . Tehniku mozemo opet kupiti , ako ne danas , onda za neko vreme , ali ljudske zivote ne mozemo vratiti .

O uzroku je glupo pricati pre zavrsetka istrage , za koju ne verujem da ce zataskati bilo sta , jer su ipak pare ulozene u njegovo remontovanje .

Za one koji vriste zbog broja nesreca , postoji sajt jednog od bivsih pilota koji je bazirao negde u hrvatskoj , ne njemu ima mnogo bivsih pilota koji kace svoje slike od ranije , ima i forum . Ne znam tacnu adresu , ali na njemu postoji spisak izgubljenih aviona u dejstvima i nesrecama od 1991.-ve do sada . Ne bi bilo lose za mnoge " strucnjake " odavde da pogledaju taj spisak , posebno razloge gubljenja aviona .

Mnogi su moguci uzroci nesrece , od loseg remonta , preko loseg odrzavanja , preko pilotske greske ( jer i iskusni piloti nisu imali ni priblizno dovoljno naleta do pre dve godine , nemaju ga ni sada , ali je koliko toliko bolje ) , preko mozda spleta okolnosti ( kao sto je mozda uletanje ptice u uvodnik vazduha , sto zbog blizine naselja i jata ptica vezanih za njih ne bi bilo cudo ) . I svi su jednaklo verovatni . I price o poltronstvu i zaposljavanju po porodicnoj liniji slabo strucnih ljudi imaju osnova ( drugacije ne bi bilo moguce da u vojsci radi auto-mehanicar koji ne zna da zameni svecice na sopstvenom autu , vec ide kod prijatelja da mu to uradi ) , svega toga ima . Ima i javasluka i nemara . Ali , ne mozemo da spekulisemo ovde i pljujemo bilo koga , kada niti znamo cinjenice , istraga jos nije pocela , sacekajmo da se zavrsi , pa ce mo onda moci da donosimo sud .

U medjuvremenu ce verovatno procureti i informacije ispod zita , ima ovde dosta ljudi koji rade u vojsci i koji ce dobiti bolje informacije iz prve ruke .

Ma bice kao i prosli put predosecam.Nikom nista, kvar na avionu .....bla bla ...vise mi je muka od njih.

poražavajuća slika srpskog vazduhoplovstva
Polovina vojnih aviona ne može da poleti
Autor: Tanja nikolić đaković | Foto:G.Srdanov | 09.07.2009. - 08:00


Vojno vazduhoplovstvo Srbije ne raspolaže niti jednim borbenim avionom mlađim od dvadeset godina. Prvi ozbiljan remont letelica tipa „mig 29” odrađen je prošle godine, nakon što su četiri (od pet) aviona bila prizemljena godinama zbog neispravnosti. Nabavka samo jednog borbenog aviona košta najmanje 60 miliona evra. Zbog visine investicija, koje premašuju mogućnosti vojnog budžeta, odluka o kupovini u isključivoj je nadležnosti Vlade Srbije. Sa te adrese do sada su stizala samo obećanja.

Ovo je u najkraćem turobna slika našeg vazduhoplovstva, koja je još uočljivija nakon pogibije pilota Radeta Ranđelovića i vojnika Milana Ulemeka prekjuče na vojnom aerodromu Batajnica. Šta je uzrok pada „miga 29”, neće se znati još oko mesec dana, koliko se procenjuje da će trajati istraga komisije u koju su uključeni i ruski inženjeri firme „Tumanski” koja je radila remont ovih letelica.
„Mig” kojim je pilotirao Ranđelović star je više od 20 godina i jedan je od onih koji su „preživeli” bombardovanje 1999. godine, kada je oko 70 odsto našeg vojnog vazduhoplovstva uništeno. Ono sada raspolaže sa tri remontovana „miga 29”, i 24 „miga 21”, „orlovima” i „galebovima”, od kojih polovina nije sposobna ni da poleti. Broj prosečnih časova naleta godišnje u našem vazduhoplovstvu je 20, a NATO standard predviđa oko 170.
- Procene su da je Srbiji potrebna eskadrila od 20 novih borbenih aviona, što iziskuje veliki novac - kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.
On dodaje da obnavljanje tehnike i opreme iziskuje mnogo novca, ali i da spremnost avijacije pokazuje ozbiljnost države i odraz je suvereniteta.
- Ako čuvaš vazdušni prostor, čuvaš i zemlju ispod tog vazdušnog prostora - kaže Radić.
Pre raspada, SFRJ je raspolagala sa eskadrilom „mig 29” (14 borbenih aviona, plus dva trenažna dvoseda) i devet eskadrila sa 130 presretača „mig 21”, 165 aviona tipa „orao 2”, „supergaleb”, „jastreb”. Prosečni broj naleta vojnih pilota bio je oko 80, a u nastavnim jedinicama letelo se čak i do 120 časova godišnje.
Nakon raspada SFRJ veliki broj je ostao u bivšim republikama, a nakon ratova usledio je hronični nedostatak goriva, rezervnih delova, smanjena su izdvajanja za vojsku, istovremeno je beležen konstantan pad časova naleta. Neposredno pred 1999. godinu avioni su se podizali samo kako bi se očuvalo jezgro vazduhoplovstva i stepen osposobljenosti dela pilota.
- Bilo je oko 10 sati naleta godišnje. I taj broj zadržao se sve do 2001. godine, a zatim su usledile godine kada avioni nisu mogli ni da polete sa piste. Prosek je bio par časova godišnje - svedoči jedan od vojnih pilota.
Od 2006. godine situacija se menja iako izostaju velika ulaganja. Najdrastičniji napredak ostvaren je 2008. godine, kada je sproveden opsežni remont četiri „miga 29”, prizemljenih u jesen 2005. godine, ali i nekih helikoptera i drugih aviona.
Da li je zastarelost tehnike, kvar aviona uprkos remontu uzrok prekjučerašnje nesreće na aerodromu Batajnica, nameće se pitanje. Vojni piloti sa kojima smo razgovarali to negiraju.
Da se udesi dešavaju i u najbogatijim državama, sa najkvalitetnijom obukom i avionima, kao i u zemljama sa starom tehnikom, niskog standarda, tvrdi i Radić.
- Zastarelost tehnike nije indikator niske bezbednosti letenja - kaže on.
Nesreće su se događale i u vreme SFRJ. Radić podseća na seriju incidenata koja je obeležila 1980. godinu, i ostala nezabeleženo krvava, iako je bio visok procenat naleta i visok standard aviona.
- Incidenti tog tipa se dešavaju i deo su rizika koji ljudi prihvataju kada stupe u službu - kaže Radić.
Statistike govore da se udesi najčešće dešavaju kada su avioni tek uvedeni u naoružanje i neposredno pre izlaska, ali Radić naglašava da to nije nešto na osnovu čega se može praviti procena rizika.
- Nesreće su sastavni deo našeg posla i deo rizika koje prihvatamo sedajući u vazduhoplov. Obučavani smo da radimo u uslovima koji nisu prirodni i da donosimo odluke samostalno. Sam si u avionu i imaš skraćeno vreme donošenja odluke. Brzina, hladnokrvnost, razboritost su ti koji odlučuju da doneseš kvalitetnu odluku u najkraćem mogućem vremenu. Ali isto tako uvek znaš da statistika govori što više letiš, šanse da se desi nesreća je veća - kaže jedan vojni pilot dodajući da su časovi naleta uslovljeni brojem vazduhoplova.
Povodom pogibije pilota Ranđelovića i vojnika Ulemeka opština Stara Pazova proglasila je današnji dan za dan žalosti.

Opasno katapultiranje
Sedište aviona „mig 29” omogućava bezbedno katapultiranje i kada avion stoji na pisti (0-0). Ukoliko avion ima neki nagib nalevo ili nadesno, ako je u vazduhu i ponire, to utiče na efikasnost sedišta. Ukoliko je nepovoljan ugao, katapultiranje ide ka zemlji. Upravo to se dogodilo Ranđeloviću, koji se katapultirao pod nepovoljnim uglom iz još nepoznatog razloga.
Jedan od vojnih pilota koji je preživeo katapultiranje pri ekstremno niskom letu kaže da su delići sekunde odlučivali hoćeš li preživeti ili ne.
- U deliću sekunde registrovao sam kvar. Reč je o takvoj brzini da nije bilo vremena ni da ga prijavim vezi na zemlji. Primoran si da odluku donosiš u stotinki i to sam uradio. Povukao sam ručicu i s obzirom na to da sam na sebi imao opremu od 150 kilograma, osećao sam neopisivu težinu. Pod tom opremom moja kičma pretrpela je opterećenje od tone i po. Padobran se otvorio za sekund, dve i nakon pada osećao sam se kao da sam pretrpeo bokserski meč. Boleli su me i mišići za koje nikada nisam znao da postoje. Jedino što je ostalo zabeleženo na snimku je „iskačem”, iako tog krika nisam bio svestan - priča naš sagovornik koji se katapultirao sa ekstremno niske visine.






Sremskomitrovački vatrogasac o tragediji na aerodromu
Goreli su kamioni, letelica, gorivo


Prizor je zaista bio nesvakidašnji i jeziv. Avion se obrušio na vozni park. Goreli su kamioni, letelica i gorivo... Kako sam okrenuo glavu, video sam telo nekog mladića. Jedino što sam mogao da razaznam je da je u uniformi. S druge strane, u kola Hitne pomoći ubačen je drugi muškarac. Nakon početnog šoka, odmah nam je rečeno šta i gde da radimo jer su požar već gasile vojne jedinice.

Ovako opisuje prizor koji je zatekao na aerodromu Batajnica posle pada „miga 29” jedan od vatrogasaca iz Sremske Mitrovice koji je učestvovao u gašenju.
U vatrogasnoj stanici u Sremskoj Mitrovici kažu da im je u utorak u 9.24 časa javljeno da se srušio vojni avion na aerodromu u Batajnici. Odmah je upućeno jedno vozilo iz Stare Pazove sa dva vatrogasca, a nakon pet minuta i još jedno sa tri čoveka, koji su bili u blizini zbog redovnog dežurstva na Univerzijadi. Međutim, u vojni kompleks pušteno je samo prvo vozilo, dok je drugo ostalo na kapiji jer je procenjeno da nema potrebe za dodatnim angažovanjem.
- Kolega i ja sa jednim vatrogasnim vozilom smo prvi stigli ispred vojnog kompleksa u Batajnici. Odmah su nas pustili unutra. Prvo smo morali da se postaramo da se vatra ne proširi jer je postojala opasnost da eksplodira rezervoar srušenog aviona. Za lokalizaciju požara bilo nam je potrebno nešto manje od 20 minuta i još desetak da ga potpuno ugasimo - objašnjava za „Blic”ovaj vatrogasac.
Iako su bili na licu mesta, ni on ni njegov kolega nisu videli kako se i gde povredio dvadesetjednogodišnji vojnik Vojislav Dragoljević, koji je u tom trenutku takođe gasio vatru.
- Svako je radio svoj deo posla, tako da zaista nisam video ništa van dela koji sam ja gasio. Bilo je najvažnije da ne dozvolimo da se požar proširi - dodaje naš sagovornik.

J. Ilić

Izvor: Blic

   Slazem se,al izgleda da cemo i dalje da se"kurcimo"dok neki ne porusi Kalis i napravi masakar...

Vojska izgleda razmatra da ograniči učešće svojih letelica samo na vojne aerodrome u našoj zemlji.

Kvar na avionu kad je pao G-4 prosle godine nije bio, koliko sam ja cuo.

A u danasnjim Novostima ima ilustracija u kojoj novinar objasnjava, kroz vremenske periode sta je avion radio. Citiracu novinara samo pod rednim brojem 2:
-"Trening figura u vaduhu-iznad kompleksa aerodroma-ostri zaokreti, brisuci let, elementi 'zvona', 'kobre',..."
Ovo sam naveo samo da vidite koliko nasi novinari 'poznaju' tematiku koju prate. Kobru ne rade ni vrhunski piloti na MiG-29 koji imaju po nekoliko hiljada casova naleta na istom. Ni jedan nas pilot nikad nije uradio kobru,a takodje ne verujem da bi istu i pokusao uraditi na nekoj maloj visini.
A da je avion bio ispravan i da je remont uradjen kako treba potvrdio je i licno Pavel Vlasov, sef test pilota Ruske korporacije MiG.Covek je licno leteo probne letove na ovim nasim remontovanim migovima. Mislim da njegova biografija sve govori.

Pavel Vlasov, Chief test pilot, MIG Russian Aircraft Corporation (RAC), Hero of Russia
1960 - Born in Sumskaya region, Ukraine
1977 - Serves in the armed forces
1981 - Graduates, Kharkov Higher Military Aviation Pilot School
1981 - Pilot and instructor, Kharkov Higher Military Aviation Pilot School
1989 - Test Pilot, A.I.Mikoyan Engineering Design Bureau
1996 - Awarded Order of Courage
1998 - Awarded Hero of Russia
2002 - Chief Test Pilot, MIG Russian Aircraft Corporation, Zhukovsky
2002 - Deputy General Director, MIG Russian Aircraft Corporation, Zhukovsky

A negde sam procitao komentar jednog citaoca na text koji je Anea prenela i koji glasi ovako:" Nama mogu da zavide i Rusi i Nato pogledajte samo koliko imamo vojnih strucnjaka. U ovim komentarima moze da se nadje i strucnjak koji bi od jednog velikog putnickog aviona napravio 3 manja borbena."

U potpunosti se salzem sa komentarom. Ni manje drzave ni vise strucnjaka za sve oblasti.

da ,kao shto je pronadjen uzrok pada galeba i orla pre toga (a i ta dva aviona su bila "remontovana"  ). i nije ni potrebno da bude zatashkavanja , nasha zemlja je bogata aferama (laznim i pravim) - za desetak dana svi ce zaboraviti ovo osim porodica poguinulih. a ko zna koliko josh nesreca cheka da se desi ... 

....ako te to teši...pa svugde je tako. .......možda u skandinaviji nije.....

afere pokreču svet......

R.I.P...za pilote....

Уз војне почасти сахрањен војник Милан Улемек

Војник Милан Улемек, који је 7. јула трагично настрадао приликом пада авиона МиГ 29 на аеродрому Батајница, сахрањен је данас уз војне почасти на гробљу у Старој Пазови.

Сахрани су, поред чланова породице, присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, припадници Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и 177. артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО у коме је Улемек служио редовни војни рок, као и родбина, пријатељи и бројни грађани Старе Пазове.

Војник Улемек је погинуо када је авион ударио у земљу у парку техничких средстава, где је вршио редовни задатак пожарства. Рођен је 12. јуна 1985. у Земуну, студирао је Пољопривредни факултет, а у Војсци Србије на служењу војног рока у униформи био је од марта ове године.

Од узорног војника Милана Улемека, у име војника и старешина 177. артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО и Војске Србије, опростио се поручник Младен Митровић.

У општини Стара Пазова данас је проглашен дан жалости поводом трагичне погибије Милана Улемека.

Последњи опроштај од пилота Радета Ранђеловића

Уз највише војне почасти данас су на Новом гробљу у Београду испраћени посмртни остаци пуковника пилота Радета Ранђеловића, који је 7. јула погинуо у удесу авиона МиГ 29 на аеродрому Батајница.

Поред чланова породице, последњу пошту трагично настрадалом пилоту одали су председник Србије Борис Тадић, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије, Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, родбина и пријатељи.

Од пилота Ранђеловића, који је постхумно унапређен у чин пуковника, опростио се командант 204. авијацијске базе бригадни генерал Мирко Вранић.

Раде Ранђеловић рођен је 1962. године у Бајиној Башти. Завршио је Ваздухопловну академију 1985. и био један од наших најбољих пилота на авионима МиГ 21 и МиГ 29. У 204. авијацијској бази био је на дужности начелника Штаба. Учествовао је на бројним аеромитинзима, а последњи је био на Ченеју код Новог Сада, 31. маја ове године.

Poslednji oproštaj od stradalih u tragediji u Batajnici
Pilot postuhmno unapređen u čin pukovnika
Autor: P. Z. Veličković, V. Z. Cvijić | Foto:z. safar | 10.07.2009. - 05:00

Stara Pazova, Beograd - Pilot Rade Ranđelović, koji je poginuo 7. jula u udesu lovačkog aviona "mig 29" na aerodromu u Batajnici posthumno je unapređen u čin pukovnika avijacije naredbom ministra Dragana Šutanovca. Telo pukovnika Ranđelovića kremirano je juče uz vojne počasti na Novom groblju u Beogradu, a vojnik Milan Ulemek sahranjen je uz vojne počasti na groblju u Staroj Pazovi.


Ispred krematorijuma bila je postavljena počasna straža, a vojni orkestar je svirao posmrtni marš.
Supruga Karmen, sinovi Nikola, Marko i Luka, roditelji Dragica i Milen, brat Dragan nemo su stajali pokušavajući da zaustave suze. Radetovi prijatelji, među kojima je bilo najviše njegovih kolega iz Ratnog vojnog vazduhoplovstva u uniformama, prilazili su im, grlili ih. Od pukovnika Ranđelovića oprostio se brigadni general Mirko Vranić, komandant 204. avijacijske baze na Batajnici, rekavši da će hrabri pilot nastaviti da živi kroz svoje sinove i kolege.

Ispraćaju pukovnika Ranđelovića, pored rodbine, kolega i prijatelja, prisustvovao je i državni vrh na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem i načelnikom Generalštaba Milanom Miletićem. Milan Ulemek sahranjen je juče na groblju u Staroj Pazovi u prisustvu članova najuže porodice, prijatelja i više stotina meštana. Pogrebu su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milija Miletić, koji su izjavili saučešće ocu Slobodanu, majci Ani i bratu Milošu, kao i starešine i vojnici 177. raketno-artiljerijskog diviziona Protivvazduhoplovne odbrane, u kojem je Ulemek služio redovni vojni rok. Posle opela, kolona duga preko 100 metara krenula je u tišini ka grobnom mestu. Tihim glasom vojnici sa kojima je Milan poslednja četiri meseca delio dobro i zlo, prisećali su se dogodovština iz kasarne.

- Bio je uvek nasmejan i vedar. Često je pričao o svojim psima i Dunavu. Mnogima je pomogao da prebrode teške trenutke - priseća se jedan od vojnika. U ime vojnika i starešina 177. artiljerijsko-raketnog diviziona PVO i Vojske Srbije od Milana Ulemeka oprostio se poručnik Mladen Mitrović.
- Svako ko je makar jednom čuo njegov smeh pamtiće ga do kraja života. Bio je primeran vojnik, zrela i oformljena ličnost, omiljen među vojnicima i starešinama. Milane, molimo se da počivaš u miru. Sada si sa anđelima i sigurno ćemo se ponovo sresti – drhtavim glasom čitao je govor poručnik Mitrović.
U trenutku kad je zastavu Srbije predao majci Ani muk i tišinu zamenio je jecaj.
- Sine, danas bi trebalo da mi dođeš na odsustvo, a ne da ideš pod zemlju. Dobila sam zastavu umesto tvog zagrljaja, kako ćemo sad bez tebe - pričala je kroz plač Ana, dok su pripadnici počasnog voda Garde ispalili tri plotuna u vazduh.

Istraga uzroka tragedije
U prvom trenutku posle nesreće, nezvanično iz Ministrastva odbrane nisu isključili mogućnost greške pilota, dok Ranđelovićeve kolege izrazile sumnju u ispravnost pet remontovanih letilica, među kojima je i MIG 29 na kome je on pilotirao. Ta letelica je inače bila stara 23 godine, a krajem 2008. godine bila je na remontu u Rusiji i odobrena mu je dozvola za hiljadu letova u narednih deset godina.

Izvor: Blic