Panzerfaust je bilo odlicno protiv tenkovsko oruzije namenjeno za masovnu upotrebu i prilagodjeno da ga moze koristiti ne samo svaki Nemacki vojnik vec i civilno stanovnistvo.Masovno uvodjenje Panzerfausta pocinje 1943 i to sa modelom 30.Postojali su modeli:30,60,100,150,250.Najmasovniji su bili modeli 30 i 60.Najveca mana prvih modela je bio pre svega mali domet,moralo se prici na 30 metara da bi moglo efikasno da se dejstvuje po protivnickom tenku.Kasniji modeli su imali dosta veci domet ali su usli suvise kasno u upotrebu.
Isporuka modela 100 je pocela u novembru 1944 a modela 150 u januaru 1945.Panzerfaust 250 nije do kraja rata uso u masovnu proizvodnju.
Panzerfaust je bio odlicno oruzije koje se izvrsno uklopilo u Nemacku odbrambenu taktiku 1943-1945.Saveznicke posade tankova imale su veliki strah od ovog oruzija.

Wzór    Panzerfaust
klein    Panzerfaust
groß    Panzerfaust
60 m    Panzerfaust
100 m    Panzerfaust
150 m    Panzerfaust
250 m
Kaliber wyrzutni (mm)    28-33    44    44    44     ?     ?
Długość wyrzutni (cm)    80    80    80    115    115    60
Kaliber pocisku (mm)    100    150    150    150     ?     ?
Przebijalność pancerza (mm)    140    220    220    200    360     ?
Masa ładunku miotającego (g)    56    95    140    190-200     ?     ?
Masa pocisku (kg)    1,3    2,9    2,9     ?     ?     ?
Masa całkowita (kg)    3,25    5,1    6,1    6,8     ?     ?
Prędkość początkowa pocisku (m/s)    25-8    30    48    60    85    150
Donośność skuteczna (m)    30    30    60    100    150    250

Mozda si mogao da spojis pancerfaust, Pancersrek i Rotkephen u jednu temu  Mada ovo su odlicni podaci. Ja sam imao posleratni uput za Pancerfaust koji je bio kod nas u naoruzanju.

Панцершрек

  Панцершрек (на немачком: Панзерсцхрецк – терор за тенкове) било је популарно име за противтенковску ракетну пушку (Рацкетенпанзербуцхсе или скраћено РПзБ) калибра 88 мм, за вишекратну употребу, која је произведена у Немачкој током Другог светског рата. Била је намењена пешадији како би се повећала њена способност да самостално напада и уништава противничка оклопна возила. Пешадинац је најчешће дејствовао из лежећег или клечећег положаја са бацачем ослоњеним на раме. Панцершрек је испаљивао гранату на ракетни погон, са крилатим стабилизтором и кумулативним пуњењем. Направљен је у много мањем броју него што је то био случај са Панцерфаустом који је био предвиђен за једнократну употребу.
  Када су Немци заробили амерички ракетни бацач М1А1 «Базука» у Африци, одмах су уочили предности овог оружја у односу на противоклопне пушке које су се тада налазиле у наоружању Немачке војске због чега је ово оружје послато на испитивање у Немачку. Базука није била ништа више од обичне челичне цеви због чега је била веома погодна за масовну производњу. Могла се користити вишекратно (за разлику од Панцерфауста који је био предвиђен за једнократну употребу). Као разултат немачких испитивања, настао је Панцершрек, који је био јачи од америчке Базуке и који је имао ефективни домет од око 150 м.
  Прва верзија имала је ознаку РПзБ 43, била је дугачка 164 цм и тешка 9.25 кг. У октобру 1943. год. замењена је моделом РПзБ 54 који је био опремљен штитником који је штитио оператера од ракетног млаза који је настајао приликом опаљења. Затим је уследио модел РПзБ 54/1 са побољшаним ракетним пуњењем, краћом цеви и повећаним дометом који је износио око 180 м.
  Приликом опаљења РПзБ је стварао пуно дима са обе стране оружја. Због тока су га немачки војници прозвали Офенрор (на немачком: Офенрохр – чунак). То је такође значило да је Панцершрек одмах након опаљења одавао свој положај и излагао оператера опасности да буде погођен. Због тога је оператер одмах након отварања ватре био принуђен да промени положај.
  Панцершрек је био веома ефикасно оружје. Први модели Базуке имали су проблем да пробију оклоп немачких тенкова, а нарочито оклоп немачких тенкова типа Тигар, чија је највећа дебљина износила 100 мм. У поређењу са Базуком, Панцершрек је био знатно моћнији јер је могао да пробије оклоп чија је дебљина била већа од 200 мм. Један хитац је обично био довољан да уништи било које савезничко оклопно возило. У рукама добро обучених војника, Панцершрек је постајао заиста смртоносно оружје због чега су посаде савезничких оклопних возила биле принуђене да на своја возила стављају, додатну, импровизовану заштиту у виду оклопних плоча, балвана, врећа са песком, жичане мреже и др.

izvor: wikipedia

Odlicno predstavljanje

  Vidi se da ucio skole 

Zanimljivo je da se u obuci SS trupa insistiralo na tome da ako imaju Panzerfaust ne treba da se plashe tenka nego da tenk treba da se plashi njih  .
Chak je teorija bila: "Ako se uplashish i gadjash tenk sa velike daljine: mozda cesh promashiti, mozda necesh probiti oklop, mozda ga necesh unishtiti. U svakom sluchaju sigurno cesh poginuti, ali ako ga pustish da ti se priblizi sigurno cesh ga pogoditi, probiti oklop, unishtiti - i samim time preziveti". Naravno chinjenica da su oba oruzija vishe nego efikasno ovu tezu pokazala u praksi navela je vecinu "korisnika" da u nju bez razmishljanja veruje.
A onda se pojavio Staljin I  ... i cela teorija je otishla u tandariju.

Pa ima u tome dosta istine.Da su posade saveznickih tenkova imale veliki strah u to netreba uopste ni sumnjati.SS su bile elitne trupe tako da kod njih faktor straha nije igro jacu ulogu.Nisu se mnogo uzbudjivali zbog pojave Staljina,sve sto nije mogo da probije Panzerfaust, 88 bi se postarala da se tenkovi ne zadrze dugo na frontu.

Uf, drug "Staljin" je ipak izazivao postovanje a 34 su stancali ko Kinezi igracke a Ameri ako nanjuse protivnika posalju avione, ako nesto ostane, opet posalju avione, i na kraju... opet avione i onda posalju par njih koji su imali prljave cizme na smotri da vide jel neko prezivio, ako jeste onda opet...
Mada Shermani nesto nisu njusili "Tigrove" a uputa posadi "Shermana je ako naidju sami na "Tigra" mogu izici i vratiti se pjesice u jedinicu, nece im niko nista

na onom "protivoklopnom magarcu" je bio instalisan panzershcreck ,a ja sam prvo mislio da je panzerfaust 

Hm, "nisu se mnogo uzbudjivali", ne znam otkud ti to. Ako mozesh nadji "SS uputstvo o protiv-tenkovskoj borbi januar 1945" (primerak ti je u Arhivi grada Beograda, a znam da je par SS freakova kachilo ta "cirkularna obaveshtenja trupama" i na net u PDF-formatu). Radi se o tankoj knjizici u kojoj se posebno izdvaja silueta IS-2 i "savet" da uobichajena PT sredstva kod ovog tenka ne rade. Primeri su mnogobrojni:
1. U fazi rata "od Warshave do Berlina" gde je IS-2 korishcen (a po nekim nepotvrdjenim informacijama i IS-3) jedine uspeshne eliminacije ili onesposobljavanja istih izvrshena su fizichkim rushenjem zgrada na tenkove ili detonacijom vishe naslaganih PT mina (jedna po pravilu nije bila dovoljna !!!). 2. U pokushaju da uobichajenim sredstvima (Tigar II+Pak88+Panzerfaust) zaustave prodor preko Visle (Avgust 1944) Gotovo kompletna divizija Herman Gering je rashodovana. Naime sa svojim 200 milimetarskim oklopom IS-2 je mozda jedini tenk koji nije morao da mnogo "brine" da ce doci u kontakt sa 88-icama. Shtavishe, dizajniran je da prezivi jedan pogodak bilo Pak-88 ili njegovog ekvivalenta montiranog na Tigar seriju tenkova.
3. Najeklatantniji primer je sukob kod grada Sandomierz-a gde je 11 IS-2 tenkova blokiralo (bez znachajne peshadiske podrshke) i odbilo kombinovan napad chak 14 Tigar II tenkova (unishtilo 4, onesposobilo 5, uz gubitke 3 tenka i oshtecenje 5) shto je jedini primer bitke u II svetskom ratu gde su gubitci Tigrova veci od onih protivnichke strane.


Ako cemo iskreno, u poslednjim bitkama istochnog fronta tu taktiku su vishe koristili Sovjeti. Uz nekoliko perverznih dodataka. Umesto avijacija-izvidjanje-avijacija-zauzmem. Crvena armija je koristila princip "partizani u pozadini neprijatelja-avijacija-Shtormovici-kacushe-artiljerija-artiljerija-artiljerija-(ponoviti artiljerija jedno 10 puta )-IS-2 za proboj-eksploatacija uz pomoc T-34".
Nikada nemojte zaboraviti odnos raspodele nemachkih snaga (istochni front):(bilo koji drugi front) NIKADA nije padao ispod 8:1. Najvishi je bio za vreme "Slavne bitke kod El Alamejna"  kada je odnos bio 17:1. Kako je Zukov (za vreme jedne od mnogobrojnih posle-ratovskih konferencija) opservirao bitke, bojevi i operacije obima, angazovanja ljudstva i tehnike kao shto su Denkerk, El Alamejn, Kasarina pass, Ardeni itd. su se SVAKODNEVNO dogadjale na istochnom frontu a niko se chesto nije ni potrudio da im da neko "slavno ime".
Najbolji primer je poredjenje D-day-a, opercije "Market Garden" i Kurske bitke. D-day se vodio da bi se jedna armija prebacila preko lamansha, Market garden da bi 30-ti korpus preshao Rajnu dok su u Kurskoj bitci uchestvovale 3 GRUPE ARMIJA !!!
Zakljuchak koji se namece je:
1. PT sredstva i slichne "zezalice" su u velikoj meri fetishizirane u zapadnoj javnosti i istoriografiji (88-ica je neverovatna, panzerfaust je "zajeban").
2. Tamo gde se stvarno vodio PRAVI Drugio svetski rat to su bila sredstva borbe kao bilo koja druga. Niti neverovatna niti losha. Moze se chak (opravdano veoma nadmeno i nipodashtavajuci) reci "uobichajena".
3. Tamo gde su se Britanci i Ameri "igrali rata" i "sharac" je bio "zajebana ratna sprava" a kamoli Panzerfaust.