Порез на додату вредност се преваљује са регуларних предузећа на фиктивна, а затим се избегава плаћање те обавезе лажним фактурисањем. – Прошле године само по том основу буџету је ускраћено 6,1, а у првој половини ове 3,2 милијарде динара

Стручњаци билтена Месечне анализе и трендови, Стојан Стаменковић и Миладин Ковачевић, већ месецима упозоравају на лагано, али све осетније осипање уплата пореза на додату вредност. После прве године од његовог увођења (2005) када се дошло до изванредног, готово изненађујућег резултата, почело је лагано слабљење уплата. Сасвим разумљиво, упозорила су двојица стручњака – порески обвезници почели су да се „сналазе” – да избегавају где год могу ту обавезу, па чак и да се окористе од извозних повраћаја. Да је управо то на сцени потврђују и последњи подаци Републичке пореске управе.

Свуда у свету се утаје пореза сматрају једним од најтежих финансијских прекршаја због којих се у вишегодишњи затвор иде без пардона. Коначно, тај западни, поготово протестантски свет, и смислио је изреку: „Плати порез – па умри”. Тамо се успешни људи легитимишу пред конкуренцијом висином плаћеног пореза. Ми смо, ипак, нешто друго. Наш економско-културни модел каже – „закини државу где год може и када год можеш”. Тек тада си „баја”. Нико, наравно, не тврди да великих пореских утаја нема на западу, али то се тамо сматра радом и животом са оне стране закона и система, а код нас уобичајеним, готово пожељним системом рада.

Борис Батарило, главни инспектор Пореске полиције Србије каже да се пореска утаја не може измерити, већ само посматрати кроз резултате у откривању, а они показују да је тренд раста највише уочен управо код утаје пореза на додату вредност. То је, по њему, најопаснији вид пореске утаје. Управо из тих разлога овај порески канал се означава као најризичнији у пуњењу буџета.

Прошле године утајено је 6,1, а у првој половини ове 3,2 милијарде динара. Не тако давне 2005. износ утајеног пореза био је 448 милиона динара, а 2006. већ 5,3 милијарде динара. Поред ПДВ-а закида се и на плаћању пореза на доходак грађана.

Утаје ПДВ-а сматрају се најсложенијим и најопаснијим облицима пореске крађе. Оне су, веома често, плод акције организованих група које оснивају фантомска предузећа. Захваљујући таквој њиховој „умешности” ПДВ се преваљује са регуларних предузећа на фиктивна, која су основали, а затим се на различите начине избегава плаћање те обавезе. Најзаступљенији начин је – лажно фактурисање.

– У 2008. години имамо пад откривених случајева утаје пореза код акциза за око две милијарде динара. То је тренутно стање, што не значи да се наши предузетници неће у међувремену „снаћи”. Као у вечитој игри „лопова и жандарма”. Утаје акциза, као и што се могло очекивати, највеће су код деривата нафте, али ове године и у промету алкохолних пића – каже Батарило.

Према његовим речима, пореско „сналажење” Срба уочљиво је и када је реч о утаји пореза на доходак грађана – у плаћању обавеза на зараде. У првом полугођу ове године држави је по том основу закинуто 10,2 милијарде динара. Посебно су карактеристичне утаје порезима на остале приходе. Оне се углавном односе на подизање готовог новца са текућег рачуна предузећа, на незаконит начин.

Анализирајући профил „утајивача пореза” порезници су установили да је реч о људима којима су криминалне активности заправо право занимање. Дакле, специјалисти за поткрадање државе.

Према статистичким подацима, отимачином ПДВ-а, као и утајом пореза на доходак грађана, буџет Србије оштећен је 2007. за 16 милијарди динара или око 200 милиона евра. У току првих шест месеци ове године, подсећа Батарило, тај мањак је око седам милијарди динара. Иако су порезници све ефикаснији у откривању утаја од 2003. до 2007. буџет је остао прикраћен за чак 51 милијарду динара (више од 600 милиона евра).

За порезнике је највећи проблем, не само код нас, већ и у свету, што су увек за корак иза криминалаца. Они су стално у временској предности. Али, то никако не значи, каже Батарило, да се запоставља и превентивно деловање у циљу ефикаснијег рада пореских оперативаца. Отуда и потреба лакшег приступа информацијама које се односе на промет новца на текућим рачунима сумњивих предузећа, а све у циљу да се средства благовремено блокирају и заплене. Циљ је да се запленом новца наплати бар део утајеног пореза.

Izvor: Politika