ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ?“
Издавачка кућа «АРТЕ» из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију «квАРТЕт», у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника. У првој књизи „А да, стварно, одемо на кафу?“ своје песме су објавиле књижевнице Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић, књижевници из Београда.
Овај први «квАРТЕт» je своју књигу представио на промомоцијама у Штокхолму (Шведска), у Београду и Новом Саду, а у четвртак, 23. фебруара, у 19:00 сати, представиће се и панчевачкој публици у градској Библиотеци. Промоцију подржава ГРАНД Кафа. Добродошли и ево нешто за загревање:
Префригана песма
Све почиње наивно: Купила сам црвене ципеле. Па љубавно: Док их обувам, видим их на твојим длановима. Буде после и да је певљиво: Имам лаковане црвене ципеле. Високих потпетица и голих пета. Као оног лета. Претходна сезонска одредница је Колико да рима цвета. Ти ме читаш обувену и изувену, ааах, прелиставаш ме снену. Опет стих. Морам. Предупређује крик. Пред вратима нашег дома Једно псето гладно. Када пишем, није ми хладно.
Учили су ме уз метроном да свирам. Јесам ли рекла свирам? Ту и тамо дишем, клецам, бирам! Размишљах једне ведре ноћи, прошлога маја: Шта је заједничко мојим мужевима? И сетих се: сви имају ноге до јаја. Иде нам рима! И кад нема ватре, ипак има дима. Мање смрди када смрди свима, нико не даје, свако би да прима. Огреших се о језик, о песму, еј, додај ми ципелицу десну! Нећу децу, док ме сроци мељу, одох с њим на кафу, нек забоде жељу.
Fajlovi prikačeni uz poruku(kliknite na slike za punu veličinu)
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...