Ову науку наговештавали су већ Сократ, који je непрестано тражио да ce све дефинише, и Платон, који je непрестано изглађивао све појмове. Мала расправа Аристотелова О дефиницији показује како ce његова логика хранила из тих извора. »Желите ли да разговарате са мном (рекао je Волтер) онда ми дефинишите своје појмове.« Колике би ce дебате свеле на један параграф, само да су диспутанти предузели да дефинишу своје појмове! Алфа и омега логике, њено тело и душа, јесте то да ce сваки важни појам y озбиљном говору подвргне најстрожијем испитивању. То je тешко, и то безобзирно ставља дух на пробу; али, ако je ова једаред извршена, онда je и сваки задатак већ напола решен

Каже испитиваљу нигде некаже да је то и тачно..Ово сто сам подвука је одговор ономе сто ме је питао зар мени за све треба дефиниција.Да треба ми.

Мрзи ме сад да читам тему, па ћу дати један пример из живота.
Наиме, летовали смо у питорескном градићу Радовићи. И онда сам ја са другаром отишао на народњаке у једну тешку рупу која се звала "Кртоле", а иначе су је у месту звали Џери, по њеном власнику Ђерковићу.
Занимљиво је шта смо тамо видели, али не бих сад о томе...
Иначе, тамо где смо одсели био је извесни лик, магистар кибернетике, алкос и добровољац на свим ратиштима С.Б. Један наш другар није хтео са нама, није хтео на народњаке, већ је остао да цирка са тим човеком.
И пита га овај
"Где су ти другари?"
"Отишли код Џерија."
С.Б. се на тренутак замисли па рече:
"Колико пакао има кругова?"
"Девет"
"Има и десети - Џери"

"Ako postoje i druge, razvijenije civilizacije, na nekim drugim planetama, možda je Zemlja njihov pakao.
 
                                          Dušan Radović

Duh sekire           
Odlican primer. Dante bi sigurno, da je znao za postojanje narodne muzike i te rupe- koju navodis- stvorio 10 krugova.
(E, stvarno, ne bih se ovako nasmejala...  )

- " When good Americans die, they go to Paris!"

"And where do bad Americans go to when they die?"

- "They go to America!"

Oscar Wilde
"The Picture of Dorian Gray"

(Iz Jevanđelja po Barnabi)

Tad reče Petar: “O gospodaru, reci nam kako će izgubljeni biti mučeni, i koliko dugo će oni biti u paklu, da bi čovek mogao uteći od greha?”
Isus odgovori: “O Petre, velika je to stvar koju si pitao, ako Bog da, ja ću ti odgovoriti. Znajte zato da je pakao jedan, ima sedam središta jedno ispod drugog. Otuda kao što postoji sedam vrsta greha, jer ga je Satana proizveo kao sedam kapija pakla: tako ima sedam kazni u njemu.
Jer zatvor koji je najprostraniji u srcu, biće uronjen u najdonje središte, prošavši kroz sva središta iznad njega, i trpeći sve bolove koji su u njima.
Kao što on ovde traži da je veći od Boga, želeći da radi po svom nahođenju suprotno onom šta Bog naređuje i ne želeći da prizna nikog nad sobom: isto tako će on biti stavljen pod noge Satane i njegovih đavola, koji će ga gaziti kao što se gazi grožđe kad se pravi vino, a njemu će se stalno izrugivati đavoli i prezirati ga.
Zavidnik koji se ovde ljuti na dobro svog suseda i raduje se njegovoj nesreći, ići će dole u šesto središte i tamo će biti deran zubima velikog broja paklenih zmijurina.
I njemu će izgledati da se sve stvari u paklu raduju njegovoj patnji i žaliti ako ne ode dole u sedmo središte. Jer iako je osuđeni nesposoban za bilo kakvu radost, Božja pravda će dati da to tako jadnom zavidniku izgleda, kao što izgleda čovek u snu kad je podbadan nečim i time osjeća mučenje - isto tako će biti stavljen objekt pred jadnog zavidnog čovjeka. Jer gde nema radosti uopšte, njemu će izgledati da se svako raduje njegovoj nesreći, i žali što mu nije gore.
Pohlepni će ići dole u peto središte, gde će on trpiti krajnju bedu, kao što pati bogati slavljenik. A demoni će mu radi većeg mučenja ponuditi ono što on želi, i kad on to imadne u svojim rukama, drugi đavoli će sa žestinom to istrgnuti iz njegovih ruku sa ovim riječima: “Zapamti da ti ne bi dao za ljubav Božju; tako Bog neće sada da ti primiš”.
Oh nesrećni čovek! Sad će se on naći u stanju kad će se on sjećati proteklog obilja i videti siromaštvo sadašnjosti; i toga da je sa stvarima koje nije mogao imati - mogao postići večna zadovoljstva!
U četvrto središte će ići požudni, gdje će oni koji su promijenili put dat im od Boga biti kao žito skuhano u gorućem izmetu đavola. A tamo će oni biti zagrljeni strahovitim paklenim zmijurinama. A oni koji budu zgrešili sa kurvama, sva ta dela nečistoće će biti za njih transformirana u zajednicu sa paklenim furijama koje su demoni kao žene, čija kosa su zmije, čije su oči plamteći sumpor, čija su usta otrovna, čiji je jezik galeb, čije je telo svo opasano bodljikavim kukama, kao ono kojim oni love ribu, čije su kandže kao one u bića sa orlovskom glavom i lavljim telom, čiji su nokti britve, priroda čijih polnih organa je vatra. Pa sa takvima će pohotnici uživati pakleni žar koji će biti njihov ležaj.
U treće središte će ići lenčine koji neće da rade. Ovde su sagrađeni gradovi i ogromna mjesta, koji čim budu sagrađeni moraju biti odmah porušeni, jer ni jedan kamen nije postavljen kako treba. A ovo ogromno kamenje se polaže na ramena lenčine koji nema slobodnih ruku da rashladi svoje telo kad ide i da olakša teret, pošto je lenjost oduzela snagu njegovih ruku, a njegove noge su okovane paklenim zmijama.
A što je gore, iza njega su demoni koji ga guraju i obaraju ga na zemlju mnogo puta pod teretom; niti mu iko pomaže da ga digne: naprotiv, ako je previše da digne, natovari mu se duplo.
U drugo središte će ići žderonje. Tu ima nestašice hrane do takvog stepena da neće biti ništa da se jede osim živih škorpija i živih zmija, koje daju takvu muku da bi bilo bolje nikad ne biti rođen nego jesti takvu hranu. Ponudiće im naravno demoni da vide delikates mesa; ali zato što oni imaju svoje ruke i noge vezane okovima od vatre, oni ne mogu ispružiti ruku kad im se pojavi meso. Ali, što je gore, sami ti škorpioni koje on jede, da bi oni požderali njegov trbuh, pošto ne mogu da se brzo probave, kidaju skrivene delove žderonje. A kad oni izađu prljavi i zagađeni, prljavi kakvi jesu, ponovo bivaju pojedeni.
Gnevni ide dole u prvo središte gde biva vređan od svih đavola i sve više prokletih koji idu niže od njega. Oni ga preziru i udaraju, naterujući ga da legne na put kud oni prolaze stavljajući svoje noge na njegovo grlo. On nije sposoban da se brani, jer ima ruke svoje i noge vezane. I što je gore, on nije u stanju da da oduška svom besu vređajući druge, jer mu je jezik pričvršćen kukom, sličnoj onoj koju koristi onaj ko prodaje meso. U ovom ukletom mestu će biti opšta kazna ista za sva središta, kao mešavina različitog žita da se napravi kruh. Jer vatra, led, gromovi, munje, sumpor, toplota, hladnoća, vetar, teror, bes, svi će biti sjedinjeni pravdom Božjom, i na taj način da hladnoća neće ublažiti toplotu, niti vatra led, nego će svakoje davati mučenje jadnom grešniku".
U ovom ukletom mestu boraviće nevernici večito: kad bi svet bio ispunjen zrnjem prohe, a jedna ptica dolazila jednom u svakih sto godina, da uzme po jedno zrno da isprazni svet - kad bi se on ispraznio nevernici bi ušli u raj, oni bi se odmarali zadovoljni. Ali, nema takve nade, jer njihovo mučenje ne može imati kraj, pošto oni nisu bili voljni da za ljubav Boga prekinu sa svojim grehom.
A vernici će imati komfor, jer će njihovo mučenje imati kraj".
Učenici bijahu zaplašeni čuvši ovo, i rekoše: “Tako znači vernici moraju ići u pakao?”
Isus odgovori: “Svako, ma ko on bio, mora otići u pakao. Istina je ipak, da će sveti i proroci Božji ići tamo da vide, ne trpeći nikakvu kaznu; a pravednici će pretrpiti samo strah. A šta ću vam reći? Kažem vam da će tamo stići čak i Poslanik Božji, da vidi pravdu Božju. Nato će se od njegovog prisustva pakao zatvoriti. A pošto on ima ljudsko telo, svi oni koji imaju ljudsko telo biće pod kaznom, dotle dok Poslanik Božji ostane da gleda pakao, oni će biti bez kazne. Ali, on će tamo boraviti samo toliko dugo koliko se otvore i zatvore oči.
A ovo će Bog učiniti da bi svako stvorenje moglo spoznati da je ono primilo dobit od Poslanika Božjeg.
Kad on dođe tamo svi đavoli će vrištati i tražiti da se sakriju ispod goruće žeravice, govoreći jedan drugom: “Beži, beži, jer evo dolazi Božji Poslanik, naš neprijatelj”. Kad čuje ovo Satana će udariti svoje lice obema rukama i vrišteći će reći: “Ti si plemenitiji od mene, uprkos meni, a ovo je nepravedno učinjeno!”
A što se tiče vernika, kojih je u sedamdeset i dva stupnja, oni iz dva zadnja stupnja koji budu imali veru bez dobrih djela - jedan tužan pri dobrim delima, a drugi ushićen u zlu - oni će boraviti u paklu sedamdeset hiljada godina. Nakon tih godina doći će anđeo Gabriel u pakao i čuće ih kako govore: “O Poslaniče Božji, gdje su tvoja obećanja koja si nam dao, govoreći da oni koji imaju svoju veru neće ostati u paklu za svagda?”
Tad će se anđeo božji vratiti u raj, i približivši se s poštovanjem Poslaniku Božjem, ispričaće mu ono što je on čuo. Zatim će Poslanik govoriti s Bogom i reći: “Gospode moj Bože, seti se obećanja svog datog meni, Tvom sluzi, za one koji su primili moju vjeru, da oni neće večno ostati u paklu”.
Bog će odgovoriti: “Traži šta hoćeš, o moj prijatelju, jer Ja ću ti dati sve šta zatražiš”.
Tad će reći Poslanik Božji: “O Gospode, ima vernika koji su u paklu sedamdeset hiljada godina. Gde je o Gospode Tvoja milost? Molim te Gospode da ih oslobodiš tih gorkih kazni”.
Tad će Bog narediti četvorici povlaštenih anđela Božjih da odu u pakao i izvade svakog ko je imao veru njegovog Poslanika i odvesti ga u raj. A oni će ovo učiniti.
Takvo će biti preimućstvo vere Božjeg Poslanika, da će oni koji budu vjerovali u njega, iako oni nisu uradili nikakva dobra djela, već samo umrli u ovoj veri, ići će u raj nakon kazne o kojoj sam govorio.

I dalje- Dante... 

stog drzim,da je dobro za te, ako
za mnome podjesh,a ja vodjom cu ti
biti, i proci ces vechnim mestom tako,
gde uzvike ces ocajanja chuti
duhova drevnih,shto se bolom gushe,
klichuci drugoj smrti, da ih sputi

Нажалост, постоји доста квази-хришћана који са неком злурадошћу полемишу о паклу и живе за осуђивање других. Наравно, све са неком лажном скромношћу и сумњивим смирењем - некада ни тим већ отвореним неприатељством и чак позивањем на Свето Писмо у том смеру. Пакао дефинишемо не као просторно-временску дестинацију већ као мерило односа са Богом. Пуно Светих Отаца и теолога је говорило о паклу као парадоксалној љубави Божијој (дејствовању Светога Духа) коју неће сви онтолошки доживети на истоветан начин. Други Оци говоре и о одсуству благодати код таквих (као вечној непријемчивости). Међутим, боље да проблем препустимо Промислу Божијем. Можемо рећи, сви ће се спасити али да ли ће желети сви да се спасу? У Јеванђељу када Христос пророкује изглед есхатолошког Суда видимо да ће многи из народа бунтовати: "Када Те не нахранисмо и не напојисмо, итд...". Можемо рећи и овако, Бог је као сунце али да ли сваки станар једне зграде жели да отвори прозор свога дома и допусти осветљење собе? Можда неко жели да живи у тами и цео дан држи ролетне затворене. Тако је и са нама. Мени је некад пакао у бићу када не одем на Литургију а некоме пакао може бити ако оде на Литургију.

Вријеме је дато да са човјек научи. Некоме је спасење најважније, другима је оно десета ствар у животу (да се је сада задовољим, па шта буде буде), док неки у потпуној заблуди живе чинећи све за своју пропаст. Све док човјек сам не схвати неке ствари престоји етапа палице и шаргарепе, а када схвати слиједи период добровољне муке и трпљења. и тек на крају ове етапе проназак смисла и Истине, те мирење са самим собом и својим животом.