U pitanju je fobija.
Obzirom da je odlikuju realni fiziološki pokazatelji nadraženosti organizma, te reakcije možemo naslediti od svojih roditelja koji ih imaju. A možemo ih i steći. Najčešća je situacija da imamo predispoziciju, a onda se desi nešto što ''okine'' fobiju i ona nastane.

Moj slučaj.

Kad sam imala oko 7 godinica, jedna sestra sa dugačkim narandžastim noktima mi je abjuzovala venu na pet različitih mesta. Bila sam toliko uplašena i uzrujana što me bezuspešno bode u venu peti put, a ćutala sam da ne ispadnem kukavica. Sledećeg puta kad sam vadila krv, imala sam isti osećaj. Blaga mučnina, osećaj da se soba vrti, odjednom nestaje ti tlo pod nogama, a glasove tik do sebe koji te dozivaju doživljavaš kao da su daleko, jako daleko... kao da padaš u ambis, a oni te zovuuu... zovu te, a sve ih slabije čuješ i na kraju te samo pojede mrak. 

Takvo je moje iskustvo. Ja ustvari nemam tu sreću samo da se zveknem na pod i onesvestim... to kod mene ide polako, ceo proces je usporen... odvija se i neko vreme nakon vađenja krvi.

I tako je bilo sve do pre otprilike 2 godine.... Kad sam otrkrila da je to ustvari fobična reakcija. Suočila sam se sa strahom: nekoliko puta išla da vadim krv i sve vreme sebi govorila da dišem duboko, da to nije ništa i da traje samo par sekundi. Tom dubinskom racionalizacijom uspela sam da se na neki način ''izlečim''. Prvi put, naravno, je bilo najteže, jer mi je malo falilo opet da roknem... ono kad prvo krene osećaj kao da ti se zatvaraju pluća...  ali sam se ''izborila''.

Sad kad vadim krv imam malu frku, ali više ne padam u nesvest. Obično mislim na nešto što mi pomaže da ostanem na površini, a to je obično nešto urnebesno. Prošli put sam mislila na ovo i izašla sam iz laboratorije smejući se. 

I dalje se plašim krvi i igle... Nenormalno, čak ni na filmu ne mogu to da vidim, sklanjam glavu. Odmah me obzume taj isti osećaj - prvo padne pritisak, onda se otvara ambis...

Pa svima je tako  no just u
Ja sam se samo izvrnuo u cekaonici..mada filing je ekstra..imao sam trip da letim 
Mada da se ne lazemo,injekcija je injekcija..

Ja nisam imala osećaj da letim, nego da propadam. Jezivo.

to je vec strasno 
Mada ne mora da znaci da je fobija u pitanju,meni je na primer muka..
Ali ni to ne mora da znaci,jer kazem samo jednom sam vadio iz vene krv..
Onaj smrdljivi bolnicki miris + losa secanja na to sranje + bolesnici okolo..
Ne mora da bude fobija , ali kucajuci u ovom trenutku mi je palo na pamet da ipak jeste fobija 

Izvinjavam se, jel meni odavde nestao post ili se ja drogiram 

Drogiraš se. 

Kad jeste. 

Jednostavno se zove fobija jer predstavlja stanje straha bez realnog razloga.
A razlikuje se od drugih fobija zato što predstavlja samo fiziološku reakciju.
Ne mislim da ću da umrem kad vadim krv, pa telo opet reaguje.

nista gotivnije nego kad ti razvale sve vene na rukama od tri meseca infuzije pa onda sine kad dodje vadjenje krvi iz vene ... masaaalaaa ... rascepa se tako da ne moze 5 sati da prestane da krvari ... juhuuuuuu zabava za celu porodicu, a tebe uFati panika, pa fobija, pa sizofrenija, pa pocnes nekontrolisano da places, pa ode pritisak u picku materinu, a kad ode pritisak u picku materinu srce pumpa ko ludo, ne mere se krv zgrusavat! ba!

I onda posle 5 sati ostavljanja krvavog traga sa sobom umoran od plakanja i jecanja i gledanja u ranu, zaspis ko svinja izvrnut poluonesvescen na nekoj stolici i ne mogu da te probude jer naravno nisi nista jeo zbog vadjenja krvi, a posle nisi nista jeo jer si jebeno krvario 5 sati i otislo ti dve litre krvi ... i onda kad te napokon probude ko da su te iz sredista zemlje izvukli, tlo pod nogama? sta je to? to se neko sali ... gumene noge? ma nemoguce 

nije tebi dobro

padanje u nesvest je odbrambeni mehanizam organizma i to mozemo samo da zahvalimo svevisnjem sto nam je podario "shutdown & reset" 

naucno je dokazano da je padanje u nesvest u direktnoj vezi sa hormonalnim balansom, pa je samim tim  najvise izrazeno u tinejdzersko doba i uglavnom se nakon ovog perioda vise nikada ili jako retko ponavlja.