Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције и лидер Нове Србије, говори за „Политику”
Не нудим ништа, људи сами долазе
Имамо много афера. Ево, да ли је ико преиспитао увоз нафте. Откуд стално исти људи увозе нафту. Зашто се стало са шећерном афером

ИНТЕРВЈУ
На последњим редовним локалним изборима Нова Србија освојила је пет места председника општина. Сада их има чак 18, пошто су многи који су победили као кандидати група грађана ушли у НС. На питање шта их то привлачи у Нову Србију, Велимир Илић, први човек странке и министар за капиталне инвестиције, у интервјуу за „Политику” спремно одговара: „Почели смо да реализујемо добре пројекте и грађани то препознају, прихватају и долазе нам. Има пуно и посланика који су се нудили, широм Србије, који желе да се нешто у њиховим срединама ради и заврши.”

Ко су они? Из којих странака?

– Из свих странака, али није коректно да кажем ко су, јер нисам желео да узимам нечије посланике. То ми је испод части. Више волим да победимо на изборима.

Хоћете ли рачунати на њих на неким следећим изборима?

– Видећемо. Могуће је. Некоме, међутим, смета кад побеђујем, па каже: „Ево га Илић даје пут, па ће да добије на изборима”. А ми градимо широм Србије, па морамо радити и тамо где се понављају избори. А кад победите, они који изгубе нађу разлог зашто су изгубили, па кажу: „Илић дошао и правио им путеве”. Па, што они нису дошли и нешто друго радили.

Али сами кажете да се људи нуде, јер би волели да им се нешто уради у крају.

– Не само то, воле и да учествују, да се гради, ради и уради. Није то повезано. Људи желе ближи контакт, сарадњу, да реше животна питања.

А да ли је једини начин да реше животна питања да дођу код Вас?

– Није баш. Па, што не кажу: „Идемо код Томе, код Пере...” Ево, чујем нападе Томе Николића. А кад је он био потпредседник владе, зашто нису ишли код њега.

Има и других странака у власти, па што не иду у Г17 плус или у ДСС?

– Не знам.

Да ли им Ви нешто нудите? Кажу да сте за улазак у странку обећавали изградњу путева по селима.

– Нисам, волео бих да ми неко лично каже да сам то нудио и обећавао. Нисам понудио ништа. Људи једноставно сами дођу.

У Житорађи је прошле године био организован дочек и за Вас и за Смиљка Костића. Новине су писале да су терали људе да изађу и понесу пола литре ракије и да „газе пут који им је Веља дао”.

– Шта ћу ја кад људи дођу. Не знам ко их доведе. Нека доведу и други ако могу. Немам ништа против. Не могу да терам људе... Драго ми је да где год дођем толико много људи дође и да ме чује и да се поздрави. То је доказ да радим добро. Нико ми није нешто добацио. Рекао ружну реч, опсовао, звиждао. Нико.

Можда се плаше?

– Није тако. Ја сам доброћудан.

Доброћудни сте? Мало сте се примирили у последње време, али сте ипак за Слободана Драшковића, председника Општине Медвеђа, у мају рекли да је хохштаплер, вуцибатина и преварант.

–  И остајем при томе. То је све тачно. Не могу да схватим да за Србина гласа 800 Шиптара који се довезу аутобусима са Косова. Сви гласају за Србина, а имају кандидата Албанца. Шта је разлог томе? Да га не воле много?

А шта је разлог?

– Па, сарадња у многим пословима, у трговини, у криминалним радњама...

Имате ли доказе за те криминалне радње или су то само претпоставке?

– Претпоставки увек има и објасните ви мени зашто ће Албанац да гласа за Србина, ако има свог кандидата.

Можда му се допада то што Србин нуди.

– Ма слушајте, то су приче за малу децу.

Мислите да то толико има везе са националном припадношћу и једних и других?

– Па, богами има. Што није у Бујановцу гласао Албанац за Србина? Или у Прешеву?

И Ваше министарство оптуживано је за ненаменско трошење новца – да су паре за регионалне и магистралне путеве трошене за локалне путеве.

– Пут је пут. Зависи ко шта сматра да је потребно. Министар је тај који може да препоручи шта треба да се уради.

Само да препоручи или да нареди?

– Не, министар може да предложи и влади и јавном предузећу да је нешто приоритет, да грађани и општина траже помоћ министра.

Критиковали су Вас и за нетранспарентност у раду?

– Ви само причате о критикама. Испада да ово министарство ништа не ради. А треба да запамтите да је ово министарство три године за редом добило подршку као најбоље министарство у влади.

Вратимо се на транспарентност. Да ли је Министарство урадило информатор о раду, што је законска обавеза?

– Наравно, то раде надлежне службе. Ми смо велико министарство и то није баш сасвим једноставно.

Да ли сте у Радинцу код Смедерева у предизборној кампањи рекли да Вама није никакав проблем да украдете пет километара аутопута како бисте асфалтирали прилазе селу?

– То никада нисам рекао. Објаснио сам да ако се у Србији уради који километар аутопута мање, а његова изградња кошта седам милиона евра, Србија неће замерити, али ће зато 100 села широм Србије добити по километар асфалта и они ће бити задовољни. Ја сам то рекао, али је неко то све коментарисао на свој начин.

Признали сте да је било пропуста у набавци возова из Шведске.

– Да, било је пропуста у администрацији. Рекао сам да је то трапаво одрађено. Требало је да се одради педантније и ефикасније и да се не да прилика да се о томе толико расправља.

А да ли је неко одговарао због тога?

– Па, јесте, неки су људи смењени. Не знам сад напамет ко, али њих неколико.

Овим случајем бавио се и СБПОК, а и Ви сте рекли да очекујете њихов извештај. Да ли сте га добили?

– Нисам. Усмено су ми рекли да је и по њиховим налазима било неких пропуста, али да није било елемената за гоњење.

Рекли сте да афере креирају људи који се највише баве криминалом, како би скренули пажњу са себе. На кога сте мислили?

– Имамо много афера, а ево, да ли је ико преиспитао увоз нафте. Колико се заради на једном танкеру и откуд стално исти људи увозе нафту.

Ко то увози нафту?

– Не знам, ви то знате боље од мене

А да ли сте Ви на седници владе поставили то питање?

– Ма, не, мене то не интересује, не бавим се ја тим. МУП ради свој посао.

Да ли сте причали са министром Јочићем о томе?

– Ма, Јочић ради, видите шта се открива – и путна мафија и телекомуникације и низ других ствари.

Један од људи који су отварали афере је и министар финансија Млађан Динкић. Хоћете да кажете да и он има нешто да крије? Реч је о аферама „Панцир”, „Сателит”...

– Не, не коментаришем колеге. То јесу биле велике афере.

Али нема разрешења?

– Она су у току, полиција је одрадила своје, а сад је ред на судовима.

На које сте још афере мислили када сте рекли да многе велике афере још нису покренуте?

– Па, ево није ми јасно шта је било са том шећерном афером. Зашто се ту стало. Коме је у интересу да ћути.

А да ли сте Ви некада на седници владе некога подсетили на то питање?

– Не, немам ја времена да се бавим тиме. Ја се бавим инвестицијама.

-----------------------------------------------------------

Шта сам ја све рекао

Рекли сте да има још екстрапрофитера. Ко су они?

– Па, добро бре, шта сам ја све рекао, само испада да ја ту радим као неки истражни судија...

Али Ви сте то рекли, а не неко други.

– Кад сам то рекао, можда пре две године.

Не, пре десетак дана у интервјуу једном недељнику.

– Добро, могуће, могуће... Па има их, увек их има.

Ко су они?

– Их, па ви то знате боље од мене. Како не знате? Знате ви то добро, а друго, зашто бих ја сад набрајао екстрапрофитере.

-----------------------------------------------------------

Не плашим се порезника

Плашите ли се унакрсне контроле имовине коју почиње Пореска управа?

– Не знам зашто бих се плашио. Живим на истој адреси откако сам се родио. Једино ако променим фасаду на кући, окречим, променим цреп... Толике године био сам приватник и пре него што сам ушао у политику. Ја нисам купио ниједно предузеће откако сам министар...

А да ли сте купили стан, као неке ваше колеге министри?

– Не. Имао сам довољно станова пре него што сам постао министар. Имао сам пет кућа, и данас их имам, нисам имао потребу да купујем нешто ново. Ја само од закупа имам месечна примања од 6.000 евра, на која уредно плаћам порез.

И за то сте да и сви други кажу шта имају и како су то стекли?

– Нека кажу.

Да ли сте питали колеге министре како су купили станове од по 100 и више хиљада евра?

– Не, не знам ни ко је купио. Волим да сви људи имају, али да то зараде поштено.

Али сте се љутили када су вам новинари дошли на врата да виде вашу имовину, па сте их отерали.

– Основни је ред да се некоме најавиш. Ево, ако желите, можете да дођете кад год желите и бићете ми драг гост. Али не волим да ми дођете на кварно. То није лепо. Али могу да их примим кад год хоће, и да сниме све, није то никаква тајна.


Izvor: Politika / Марко Р. Петровић