Pacijenti: Slaba vajda od duplih zaštitnika

Po Zakonu o zaštiti prava pacijenta od 1. decembra u svim opštinama počinju da savetnici. Osoblje iz zdravstvenih ustanova postaje „zaštitinik osiguranika”. Sumnje u efikasnost novog sistema

OD 1. decembra u opštinama počeće da rade savetnici za zaštitu prava pacijenata. Ali već se čuju sumnje da će oni pacijentima moći da pomognu više od zaštitnika koji postoje u zdravstvenim ustanovama. Najčešće su rešavali minorne pritužbe na neljubaznost lekara i medicinskog osoblja. Oni, međutim, i dalje ostaju u „ešalonu zaštite“, ali će najkasnije od januara, prema ideji Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, iz „zaštitnika pacijenata“ biti preimenovani u „zaštitnike osiguranika“.

Direktor RFZO profesor dr Momčilo Babić, najavio je da će novim zaštitnicima, izabranim na konkursu, osiguranici moći da se obrate zbog važnih problema, a oni će reagovati u roku od pet dana. Po struci oni će moći da budu i ekonomisti, farmaceuti ili doktori medicine, pod uslovom da dobro poznaju medicinu i prava u zdravstvu. Savetnici na nivou lokalne samouprave biće pravnici i sa bar petogodišnjim iskustvom.

Opštine su već izabrale zdravstvene savetnike. Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca, kaže da će u ovom gradu za to biti zadužena Jelena Ivanović.

- Srbija je doskora bila jedina zemlja u regionu koja nije imala Zakon o pravima pacijenata i dobro je da on postoji - kaže prof dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. - Zaštitnici prava pacijenata kakve imamo u zdravstvenim ustanovama nisu imali velikog efekta. Oni su na platnom spisku zdravstvene ustanove, pa nije ni moglo da se očekuje da će više štititi pacijente već svog poslodavca. Zdravstveni savetnici su u opštinama i takav koncept već postoji u Hrvatskoj.

Miroslav Petrović, predsednik Udruženja „Pravo na zdravlje“, međutim, ne očekuje nikakav efekat od uvođenja zdravstvenih savetnika u lokalnim sampoupravama:

- To je samo marketinška priča bez ikakvog mogućeg efekta, budžetski trošak i gubljenje vremena i energije na nešto zašta se zna da neće imati smisla. Nama treba poštovanje zakona. Ako je već propisano da pacijent koji nije hitan slučaj mora biti zbrinut u roku od 30 dana, onda treba stvoriti uslove da tako bude i u praksi, jer od povlačenja od jednog do drugog zaštitnika prava pacijenti nemaju koristi.

GODIŠNJE PO
10 ŽALBI U zdravstvenim ustanovama radi oko 330 zaštitnika pacijenata, a svaki, u proseku, godišnje primi po 10 žalbi. To su uglavnom pravnici zdravstvenih ustanova. Svaki drugi koji im uđe u kancelariju ima pritužbu na ponašanje lekara i medicinskog osoblja, a najveće probleme pacijenata - dugo čekanje na preglede, dijagnostiku i operacije ne mogu da reše. Van njihove nadležnosti su i sumnje u nesavesno lečenje.

Preuzeto sa ...