Di 80

S obzirom da sam i sama u problemu i da sam i sama u jednoj jako zbunjujucoj situaciji trebao bi i meni jedan savet, jer mi je jako tesko da pricam sa osobama kojima verujem zbog pristrasnosti. Nalazim se u vezi skoro vec 6 meseci i za sav taj vremenski period prosli smo dosta zajedno.Neki ljudi koji delimicno znaju nesto o nama cak kazu i neke stvari koji neki drugi parovi prolaze tek nakon godinu dana. Da li je sve to dobro ili ne, ne znam. Problem je poceo da se javlja jer nisam htela da napravim gresku da izgubim glavu za nekim koga ne poznajem.Htela sam polako postepeno da udjem u pricu jer imam 28 god.uskoro 29 i ne bas mnogo vremena za gubljenje sa pogresnima. Medjutim, vremenom sam se jako zaljubila do tih granica da sam pocela da osecam takvu ljubomoru kakvu nisam do tada. Sama pomisao da ga nema vise pored mene stvarao bi osecaj takvog bola da ni sebi ne umem da objasnim zasto, kako, sta mi se dogadja!!!! Moram da priznam da nisam bila na samom pocetku savrsena devojka, da sam umela da budem teska i gruba, ali popricala sam sa njim i rekla da mi je zao zbog svega loseg sto sam mu uradila, a to se uglavnom odnosilo na postupke koje su vodile bespotrebnim svadjama, i radila sve i cinim sve da to ispravim. Potpuno sam promenila i misljenje i ponasanje prema njemu, pocela sam da radim stvari zbog njega koje nisam imala potrebe da radim dok sam bila sa nekim drugima ali osecam da se on ugasio. Nekako nema vise budjenja i cujenja telefonom ujutru kad se krene na posao a od pocetka smo imali takav odnos i rekla mu da mi to jako nedostaje. Nema vise one paznje i pri tom je rekao da jos uvek ne odustaje i da jos uvek razmislja jer nam je i seksualni zivot postao los.Isto tako kaze da mi veruje, jer mozemo o svemu otvoreno da pricamo. Cak sam mu rekla da me je zvao bivsi mladic koji me je pitao da li bi mogli da izadjemo na kafu jer treba da porazgovara sa mnom i da li bi sadasnji imao problem oko toga. Rekla sam mu da necu ici ukoliko mu to smeta,ali bi meni znacilo iz razloga sto bivsi i dan danas dolazi i obilazi moj kraj zbog mene a zelim da to prestane jer sam nasla nekog novog kojeg sam zavolela jako.Isto tako moj mladic kaze da imam sve dobre karakterne osobine ali da ga ne gusim i pustim, da ga ne smaram. Znam da ce zvucati blesavo, al pocela sam da primecujem neke stvari kao na primer flert putem modernih vidova komunikacija kao i direktnim. Znajuci ga, nije bivao u tom fazonu do sada i ne znam da li je ovo sitacija koja vodi propasti i samo pitanje vremena kada ce naci nekog sa kojim ce u nekom trenutku osetiti bliskost te jacine da je vreme da ja krenem dalje ali sama.I jutros sam mu poslala poruku da mi nedostaje i pozelela lep dan ali nikakav odgovor nisam dobila. I sama radim i imam posla, ali ja jos uvek pronalazim 5 min za poruku za nekog koga volim da mislim na njega mimo obaveza. Osecam se jako zbunjenom, i ne zelim da ispadnem naporna, teska, da silim.Jedino sto imam je razgovor i da kazem sta osecam i sta mi treba i da li je to sto i on zeli. Kako da se vrati sve na staro da bude sve kako treba i da li je to uopste moguce, ili jednostavno treba da prihvatim poraz i krenem dalje. Jer prave stvari treba cekati sa jedne, ali opet me muci ona cuvena, ne mogu da se borim sa vetrenjacom ili ne zelim da cekam godoa. Ja samo volim i imam ljudsku potrebu da budem voljena. Jer to toliko mnogo i tesko?!Da li treba jednostavno da dignem ruke, zaboravim i pokusam nesto drugo novo da je vreme zaustavljeno sa njim u smislu nema nicega tu, da ne idemo dublje jer smo ionako osudjeni na propast. Treba mi savet samo sta da radim ,jer se osecam potpuno izgubljeno.