Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama smejala si se, i ja sam se smejao sećaš li se Barbara Nisam te poznavao, nisi ni ti mene sećaš li se, sećaš li se toga dana i ne zaboravi ga. Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen viknuo je tvoje ime, Barbara a ti si potrčala njemu po kiši pokisla, ozarena, očarana i bacila si mu se u zagrljaj Sećaš li se Barbara, ne ljuti se što ti kažem ti jer ti kažem svakom koga volim pa čak iako ga ne poznajem. Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad tu kišu tako bledu i tako srećnu tu kišu nad morem, nad arsenalom nad brodom iz Cezana Oh, Barbara velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom sada pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno da li je umro, nestao il je još živ Oh, Barbara još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala nekada Ali nije to isto, jer sve je porušeno To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta, od koga nije ostalo ništa.
12. Sep 2013, 02:00:46
