Ljubav je kao ptica, držiš li je na slobodi - rado će ti pevati...
Pronaći ćeš sasvim iste principe kod ljubavi i ptica
isto su krojeni u biti
dok si ranjiv, mlad i još u svojoj krtoj opnastoj ljusci, probaš li leteti
- rasprsnućeš se o tlo realnosti kao i jaje
kad ti prvo šareno paperje odrastanja, pokrije nejaka krila, pomislićeš da si neka nova, neka najlepša ptica dostojna – odmah svega
ne postoji - odmah svega postoji - polako pomalo
možeš ispasti iz gnezda sa te litice, pokušavajući da poletiš prerano šarena, paperjasta ptico tek dovršenog detinjstva
ali si na sreću svoju i moju, suviše lagana da se potpuno razbiješ o hridi…
ostaćeš sasvim živa, ali razlupane naivne glave, krvavih snova i polomljenog krila, ptico moja malena
i nećeš znati šta je to letenje
mislićeš da je tvoj pad bio sasvim jedan let, i biće ti mrsko da probaš opet - da!
baš kao i u ljubavi plašićeš se, ili nećeš moći, nećeš više imati čime!
ne žuri! puževi puzavci žure, puževi, što sluzavo ljube zemlju… a ti ćeš ljubiti nebo! to nije priroda ptica da budu požurivane na let! ne!
tek kada sazriš za letenje, kad prerasteš stvari Zemlje, i naučiš da neverovatno postoji, samo onda kad se pravi od elemenata u koje istinski veruješ ti, i u koje istinski veruje tvoje nebo, - letećeš!
sanjaj o letenju, ali leti, ne onda, kada si sigurna u svoja krila već u iskrenost svoga neba
i ako naučiš da prvo krila u tebi treba da dobiju paperja nežnosti
tek tad i vetar počinje da te nosi, a ne oduvava
moći ćeš tad da letiš, moći ćeš tad da voliš
ptice i ljubav, isto su krojeni, i isto slobodni u svojim bezgraničnim svodovima
ptici je koren u nebu, a ljubavi je koren u tom tvom nebu - koje ćeš sresti jednim velikim svilenim strpljenjem
neba se legu iz plave čežnje za letenjem!
zapamti malena ptico! bez neba svog, ne možeš leteti, nego samo padati!
čekaj ga!
ne gledaj ti mene! ja letim kroz oluje, poklonim po kom nebu svoje plavičasto perce, i ono me isprati grcajući kišu, i preoravajući oblacima putanju mojih letova, putanju mojih krila odranih
ako me budeš poslušala ptico malena, možda savladaš i veštinu sletanja na oblak
ali ako malena ptica i samo posumnja u mogućnost letenja, zauvek gubi pravo na let
čekaj, maštaj i veruj… nebo za tvoja krila će doći ptico moja malena
ako toliko jako i uporno budeš verovala, samo ćeš se jednog trena osvestiti u najlepšem letu
Velika nesreća čovekova jeste što život počinje mladošću a završava starošću; jer bi život bio neizmerno savršeniji da, naprotiv, počinje starošću, a svršava mladošću.
Love! The entire book in one word, the entire ocean in a narrow, seven heavens in one respect, whirlwind in a sigh, a touch of lightning, a thousand years in an instant...
02. Avg 2012, 18:56:00
