Sedim ja, neki dan, na zubarskoj stolici i odjednom čujem kako nekoliko ljudi ulazi u ordinaciju. Radnja se događa meni iza leđa. Ispred mene se stvori frajer koji kreće ka prozoru, ugleda me, pogled zastane i jednom i drugom (meni sa otvorenim ustima), nešto me žestoko preseče po sredini stomaka, krv jurne u glavu...ali on izađe...

Ja, sa svim onim vatama u ustima, uspela sam da pitam nekim polugovorom „Ko je ovo?!“ Zubarka mi odgovara „Zaboravi, došao je sa ženom“... Razočaranje je trajalo samo sekund, jer ga je prekinula moja moralna svest o svetinji bračne zajednice koju vrlo ponosno nosim sa sobom.

Sve bi tu stalo da nije, nešto kasnije, iste večeri, stigao sms: „Draga ON je potpuno odlepio za tobom, sada me zvao da pita za tebe“. Bila je to moja zubarka, a meni je u sekundi jurnula krv u glavu. Misao koja mi je tada krojila moždane vijuge  bila je: Prepoznali smo se, ljubav na prvi pogled, princ, konj, Snežana, patuljci, jabuka...

Šta se dalje događalo, neću vam pisati, možda će biti tema za neku drugu priču...

Pitanje glasi: Šta se to dešava sa oženjenim muškarcima i to sveže oženjenima? Zašto TO rade? Ne želim da razumem ni one koji su u braku deset godina, a kamoli one koji su se nedavno zakleli na ljubav do kraja života (šta god ja mislila o tom zaklinjanju do-kraja-života).

S jedne strane se pitam da li su jedino oni sa burmom dovoljno hrabri da priđu prvi, a sa druge me užasava činjenica da bi moj „danas-sutra-muž“ mogao tako nešto da uradi. Ne kažem ja da sam ja svetica, pa sad eto prvi put čujem za to, pa kao ne mogu da verujem da to postoji. Ja se samo pitam: Čemu sve to? Zašto ljudi uopšte ulaze u te priče ako nisu zadovoljni i zadovoljeni u potpunosti, da li podlegnu pritisku okoline da „je vreme...“?

Da li su oženjeni muškarci jedini koji se usuđuju da startuju prvi, jer su se lepo usidrili pa sad mogu da rade šta god (da ne uvredim i one koji su pre neki dan prešli 18 godinu, i oni su ti koji prvi startuju)... Da li je zaista u braku toliko monotono kada je užasno malo onih koji kažu „Ja sam oženjen, nisam slep, ali svoje ne dam, a tuđe ne želim.“

(Kada sam već kod ove komunističke sintagme, ne mogu a da ne napravim digresiju na momenat i da se ne setim trojice srednjoškolaca koji su na Adi, bez ikakvog blama startovali mene i drugaricu i to vrlo otvoreno. Nisu bili bezobrazni ali usred priče (ako se to tako može nazvati) pomenula se i ta titovska rečenica i ja slučajno priupitah dečicu jel znaju čija je bila ovo parola...oni su me samo bledo prazno gledali...Ja nisam smela da pitam koliko imaju godina...)

Dakle, da se vratim na oženjene, jer kategorija između ova dva ekstrema kao da ne postoji uopšte...Ako se varam, momci, molim vas, ubedite me u suprotno...

Ja i većina mojih drugarica, brak doživljavamo kao nešto vrlo sveto, zato i nismo tek tako olako ušle u tu priču dok ne budemo sigurne da ćemo veći deo života moći da provedemo s tom osobom...možda to nikada i ne bude...ali ćemo ipak znati da pored sebe nemamo slične onima koji nas svakodnevno startuju, a da pritom ne kapiraju da u našim očima mogu da ispadnu vrlo mala bića koja, ako ne poštuju svoju ženu, sigurno neće ni ljubavnicu...

Tako da je u mom slučaju ljubav na prvi pogled ipak bila samo na prvi pogled...

I sigurno nije ljubav...

Na dlanu

    Da ti postavim jedno pod pitanje da li si se ti prepoznala u ovoj priči ili je to tvoja "priča".

    Ja sam oženjen i za mene je brak svetinja , ali kada god mi se ukaže prilika zašto ne probati    .Toliko  slobodnih i usamljenih žena se šeta oko mene i željno iščekuje da ih neko startuje.Ovi današnji momci nisu normalni  kao da su svi pederi nedaj bože, Mada mi se pre neki dan desio pravi mali šok moj stariji klinac koji je letos napunio 14 god. ima žensku i to uopšte ne krije , na mlađima ostaje svet.
   

Ако си читао текст, могао си да видиш да испод њега постоји линк ка сајту са кога је текст преузет.
Тако да, одговор на твоје питање је, не, није мој текст.

Да ли сам се препознала? У сваком човеку се помало препознајем, поготово у нечијим лошим особинама.

eto, zato ja neću da se udajem

 Grešiš najlepša stvar u šivotu je brak i porodica . Sa svim svojim manama i lepotama.

Nisam sklona da padam na fore i sugestivne postupke. Ne verujem u takav elektricitet koji se javi posle jednog pogleda. Pre mi se čini da je pomenuti muškarac veliki manipulant a pomenuta žena sklona da prihvati avanturu koja joj se tako nudi.

neću ni da vam pričam koliko oženjenih me spopadalo, neviđenih kretena ima

   Kreten ako te spopada , šonja ili ti peder ako ne , ko će vama ženama ugoditi.

uvek je bolje da je "spopadas" to ce bar da upali kod neke ako sedis kuci nece ni kod jedne 

nisu svi kreteni ipak ...ali kad bolje razmislim da te nisu spopadali onda nebi bili kreteni ...ovako se slazem sa tobom 
  nadam se da moj nije kreten