Oženio Crnogorac Madjaricu i legli oni prve bracne noci, a ostala rodbina posjedala oko kuce i cekaju da novopeceni muž izadje sa krvavim caršavom. Crnogorac je znao da je Madjarica daleko od nevine i upita je što da rade. Madjarica mu rece da ce ona da se iskrade iz kuce i da ce da ode da kupi crvenu boju, pa ce nju da stave na caršav. Ode Madjarica i vraca se ali nije bilo crvene boje pa ona kupila zelenu. Oni, što ce, isprskaju caršav i ujutro Crnogorac iznese caršav i stavi ga na žicu za sušenje. Kada to vidjoše ostali Crnogorci, zinuše u cudu:
- Šta je ovo, jado?
Crnogorac pobježe u kucu a ostali Crnogorci uzeše onaj caršav i razgledaju ga, okrecu i ne mogu da vjeruju. Odjednom ce jedan od njih:
- Idemo kod djeda Miloja, on ce jedini znati što je ovo!
Odoše oni i dadoše starcu caršav a ovaj se mršti, pa gladi bradu, pa gleda:
- Dajte mi jednu stolicu odje i bješte, pustite me da razmišljam!
Sjedio starac na stolici ispred kuce jedan, dva, tri dana i odjednom dreknu:
- Znam!!! Nabio joj ga do žuci!

Ha...! JunachinA !