Pa ja sam i rekao da potencira humor ... Smile ... ne znam ja ko ovde ima podmukle ideje.
Misli malo na chast te devojke ...  Smile

boki, pozhuri dok se ne probude ovi shto veruju u mushko-zhenska prijateljstva i deda mraza.

Sta da vam kazem...do sada sam imao dosta riba,al nikada to nije bilo to...Uvek je tu bila ona...u osnovnoj mi je bila najbolja drugarica,a ja njoj najbolji drug...sedeli smo zajedno...Ali u osmom razredu je pocela polako da mi se svidja,a sada,sada je volim.Ne vidjamo se vise toliko cesto od kada sam krenuo u srednju,ponekad pustimo poruku i tako...Oduvek mi se cinilo da se i ja njoj svidjam.Slatka,je,zgodna,ma savrsena.I sada(a i pre)kad npr izadjem u diskoteku,i ona bude tu,ona samnom igra,kao sto nikada nije igrala ni sa kim...cak ni sa likovima sa kojima je bila(i sada je sa nekim likom,koji,doduse i nije toliko los kao ostali,mada vidim kako me gleda i osecam dozu ljubomore sa njegove strane,i dodje mi da ga zabodem,jer me boli kad je vidim s drugim...).Niko me nije razumeo...doduse nikom nisam ni rekao,samo mom najboljem ortaku i sestri,ortak mi je pricao da kao treba da krenem i da me boli uvo sta ce biti,ali skoro i njemu se desilo isto-zaljubio se u najbolju drugaricu.U istoj smo situaciji,i imamo veliku frku.Volim je,ali ne smem da krenem(par puta sam i pokusao,ali uvek su tu stvar sjebale neke drugarice koji bi prekinule kad je najsladje)bojim se da joj sve kazem u lice,jer ne zelim da je izgubim,mnogo mi znaci.Sta da vam kazem,bar mi je sad lakse kad sam sve ispricao...ako moze neki savet...