Zvali su ga "zona sumraka", "grad tame", bio je zona bezakonja i poslednje utočište kriminalcima, a na sve to i mesto sa najvećom gustinom naseljenosti na svetu
Ovaj utvrđeni grad obuhvatao je 2,7 hektara enklave, u kojoj su se nalazili saloni opijuma, skladišta, kockarnice, bordeli. Predstavljao je prostor gde su se policija, zdravstvena inspekcija, pa čak poreski obveznici plašili da kroče.

Bio je odvratno, smrdljivo mesto kojim su se pacovi slobodno šetali, kanalizacija neprestano curila. Stanovnici Kovluna bili su obični meštani, trgovci, iscelitelji i samoproklamovani doktori i zubari, a njime je vladala kriminalna organizacija sastavljena od trojice kriminalaca tzv. trijada.


Mislilo se da je to bilo mesto sa najvećom gustinom naseljenosti na svetu, sa oko 35.000 ljudi naguranih u male stanove, i sa preko 300 međusobno povezanih kula, svih sagrađenih bez i jednog arhitekte, ali tačan broj stanovnika nikada nije mogao biti utvrđen iz razloga što nikome od nadležnih organa nije bilo dozvoljeno da kroče u ovaj grad, mada nije se zapravo ni znalo u čijoj je nadležnosti on zapravo bio.

Naime, u drugoj polovini 19. veka, Kina se se suočila sa invazijom Engleza, koji su držali Hong Kong ostrvo i širili se na istoimeni grad. Tada je ovaj utvrđeni grad postao jedini deo Hong Konga koji Kina nije želela da ustupi Britancima, a oni su se složili da Kina može da zadrži Kovlun dok se kolonijalna administracija ne utvrdi. Ali Kina nikad nije napustila svoje pravo i nadležnost tako da je bitka oko suvereniteta nastavljena i nikad nije rešena. Rezultat toga bio je da je Kovlun postao grad bezakonja i idealno utočište kriminalcima.

Rente su bile niske, nije bilo brige oko poreza, viza ili licenci, pa je grad je postepeno počinjao da se puni. Do 1980. godine, brojao je oko 35.000 ljudi. Vlasti su pokušale nekoliko puta da očiste grad, ali sa svakim pokušajem stanovnici su pretili incidentima.

Đubreta je bilo na sve strane, opasnost od požara i zagađenje su se konstantno povećavali, srazmerno povećanju broja stanovnika, a ograničeno mešanje vlasti takođe je značilo i ograničenu socijalnu pomoć.

Najzad, konačnu odluku o rušenju vlasti su donele 1987. godine, ali su tek 1993. otpočeli sa demoliranjem.  Kovlun grad je 1994. godine srušen i na njegovo mesto napravljen je Kovlun utvrđeni park, ali neki artifekti iz starog grada su ostali.



Izvor: SrbijaDanas