Otvoren „Centar Paul Kle“

Proganjani slikar

Kada je, pobegavši iz nacističke Nemančke, Paul Kle 1939. podneo zahtev za dobijanje švajcarskog državljanstva, vlasti su ga odbile iz straha da će se „njegova umetnost ukoreniti u Švajcarskoj i tako uvrediti pravu umetnost i izazvati pogoršanje dobrog ukusa.“ Šezdeset šest godina kasnije rad ovog slikara - koga danas smatraju jednim od najvećih modernih umetnika - našao je svoj stalni dom u Bernu. „Centrum Paul Kle“, koji je otvoren 4. jula, sadrži više od četiri hiljade Kleovih dela. „Ovo je okasnelo pomirenje između Švajcarske i Klea,“ izjavio je umetnikov 65-godišnji unuk Aleksandar Kle.

Paul Kle rođen je u Bernu 1879. ali je radije prihvatio nemačko državljanstvo svoga oca, nego švajcarsko od majke. U 19. godini preselio se u Minhen da studira umetnost i tamo je proveo veći deo tokom narednih 35 godina. Ubrzo nakon što su 1933. nacisti došli na vlast, Kle - tada na meti zbog svoje „dekadentne“ umetnosti - vratio se u Švajcarsku, kao izbeglica; živeo je u Bernu sve do smrti 1940. Režim Adolfa Hitlera konfiskovao je njegove apstraktne i ekspresionističke radove iz nemačkih muzeja i oduzeo mu mesto profesora na Dizeldorfskoj akademiji. Godine 1936. otkrio je da boluje od neizlečive skleroderme, hronične bolesti limfocita i vezivnog tkiva kože.

Aleksandar Kle, koji je rođen iste godine kada mu je deda umro, prvi je predložio da se privatne porodične zbirke ujedine sa Kleovim slikama iz muzeja u Bernu, gde su bile smeštene od 1946. Godine 1997. Kleova snaja, Livija Kle-Mejer, poklonila je svoju kolekciju gradu Bernu pod uslovom da se izgradi muzej posvećen umetniku i da bude otvoren najkasnije do 2006. Ogromnu finansijsku pomoć (oko 80 miliona dolara) obezbedio je čuveni ortoped i pronalazač veštačkog kuka, Moris Miler, koji je zajedno sa prijateljem, arhitektom Rencom Pijanom (Aerodrom Kansai u Osaki) osmislio izgled Kleovog centra. Muzej je izgrađen od čelika i stakla i zauzima dužinu od jednog i po fudbalskog igrališta. Enterijer je zamišljen kao jedinstvena celina, bez pregradnih prostorija i direktnih izvora svetlosti usmerenih na slike.

U prostoru sa stalnom postavkom, posetioce na samom početku pozdravlja jedno od Kleovih remek-dela, „Smelost“, pastel iz 1939. On predstavlja čoveka koji sa štapom u ruci balansira na konopcu, sa karakterističnim mrljama crvene i zelenkasto-plave boje. Rizičan hod po konopcu je metafora za Kleovu umetničku karijeru, koja je bila dvostruko ugrožena - od nacističke Nemačke i umetnikove posrćuće snage.

Tu je i nekoliko kvadratnih slika u ulju sa obojenim geometrijskim figurama iz dvadesetih godina prošlog veka, kada je Kle bio angažovan u Bauhausu, veoma uticajnom pokretu vezanom za arhitekturu i dizajn (1919-1933). Kako je bolest napredovala, njegove slike su se menjale; boje su postale smelije, formati veći a linije snažnije. Tokom poslednje godine svog života Kle je naslikao preko 1200 dela.
M. K.