Na izvršenje čeka milion i po presuda :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Slobodan Homen, za „Blic Nedelje“
Na izvršenje čeka milion i po presuda
M. Ilić | 21. 02. 2010. - 00:02h | Foto: S. Maričić | Komentara: 32

Beograd - Oko milion i po sudskih odluka čeka na izvršenje i veliko je pitanje koliko će biti realizovano. Ovo je nesumnjivo najakutniji problem srpskog pravosuđa, kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

Koliko u Srbiji traje izvršni postupak, odnosno koliko vremena prođe od donošenja pravosnažne odluke do njenog izvršenja?
– Taj postupak kod nas traje u proseku 500 dana, a u zemljama Evropske unije 18. Ako u Srbiji to ne svedemo na šezdesetak dana, postupak se obesmišljava jer posle proteka tog vremena mnoge sudske odluke više i ne mogu da se izvrše. To je naročito karakteristično u slučajevima kada firme posle izgubljenog spora, da bi izbegle sprovođenje sudske odluke, naprasno odlaze u stečaj.

Kako nameravate da rešite ovaj problem?
– Pre desetak dana je završena javna rasprava o novom zakonu o izvršenju, koji ima dva suštinska revolucionarna rešenja. Jedno od njih praktično sprečava da se posle pravosnažne odluke vodi još jedan parnični postupak, kao što je sada slučaj. Osnovna ideja je da se mogućnost isticanje žalbi i prigovora u izvršnom postupku svede na najmanju meru. Dobar primer su odredbe iz Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, po kojima izvršenje traje tri dana. Drugo rešenje je uvođenje privatnih sudskih izvršitelja i, prema našem planu, prvi ljudi s ovim zanimanjem mogli bi da stupe na dužnost već u oktobru ove godine.

Zar ne strahujete da bi privatni izvršitelji mogli da postanu neka vrsta novih uterivača dugova?
– U novom zakonu su striktno propisani uslovi ko može da bude sudski izvršitelj. Pre svega, ta osoba mora da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i određen broj godina radnog staža. Zatim, nijednu sudsku odluku neće moći da izvrše bez prisustva policije, odnosno predstavnika MUP-a. Uz to, u prvoj fazi, njihova kontrola i razrešenje biće u nadležnosti Ministarstva pravde. Kada zakon bude usvojen, formiraće se Komora izvršitelja, koja će se, između ostalog, baviti disciplinskom odgovornošću svojih članova.

Vaša javno izražena sumnja o sprezi Šarića i državnih organa izazvala je pažnju.

Znači li to da imate neku pouzdanu informaciju o toj vezi?
– Ne mogu da govorim o detaljima iz istrage. Ali, indikativno je da nije bilo adekvatne reakcije crnogorske, pa i srpske države, iako ta kriminalna grupa postoji desetak godina. Takvu imperiju Šarić nije mogao da napravi da nije imao zaštitu i podršku određenih državnih organa.

Da li je srpska vlada raspravljala o „slučaju Šarić“?
– Ne, ali se u više navrata raspravljalo na Savetu za nacionalnu bezbednost. Rezultat toga je pokretanje krivičnog postupka.

Sastanak ministara pravde Srbije i Crne Gore
Saradnja pravosudnih organa Srbije i Crne Gore odvija se po onoj narodnoj – jedni u klin, drugi u ploču. To se najbolje vidi u „slučaju Šarić“. Zašto se tako nešto događa između dve zemlje koje su prošle godine potpisale ugovor o međunarodnoj pravnoj pomoći?
– Pravosudni organi Crne Gore nisu pokazali volju da sarađuju. Nažalost, oni su ugovor o pružanju međunarodne pravne pomoći koristili da otežaju a ne da olakšaju saradnju sa Srbijom, što je zaista svojevrstan paradoks. Poslali smo im zahtev za izručenje osumnjičenih lica, kao i zahtev za objašnjenje zbog njihovog puštanja iz pritvora. Umesto uobičajenih kanala, državni organi Crne Gore odgovore nam šalju preko medija. Iduće nedelje u Beogradu ćemo imati sastanak sa crnogorskim ministrom pravde. Tada ćemo videti da li postoji stvarna volja Podgorice za obračun s organizovanim kriminalom i, ako postoji, koji je to red postupaka koje organi dve države treba da preduzmu.

Izvor: Blic