Zanima me vashe misljenje, sta ce se desiti sa nama i Srbijom, ako nas opet stave u procep kao sto je bilo 1999? izbeci sukob i predati opet deo teritorije ili se odlucno braniti "1:17". Posto se vishe-manje kroz sve postove provlaci sukob tzv umerenih i militantnih, zanima me dokle "umereni" mogu da idu sa svojom umerenoscu... gde je granica kada se svakom kabadahiji mora rechi" e sada je dosta!". 

najbolji odgovor do sada.
99 ste svi vidjeli gdje je granica. vidite li sada?

Granica je tamo gde su se slozili i umereni (npr. DS), a i militantni (npr. SRS). A to znaci da ako dodje do nezavisnosti, drzava nece priznati nezavisno Kosovo. To znaci da ostaju otvorena vrata za diplomatske aktivnosti u buducnosti, kako se bude menjala politicla scena u svetu. Nije nemoguce vratiti KiM i za 20 godina, diplomatskim sredstvima, koliko god to vama zvucalo nemoguce.

I militantni i umereni (mislim na politicare) su se slozili da vojnim intervencijama vise nema mesta u politici. Kada su se cak i oni po tom pitanju slozili, sta onda mi izmisljamo toplu vodu?

Da, da samo mi da popustamo dok nas sve ne porobe. Bolje da pogines casno nego da te ubijaju polako. Trebali smo 99 ici do kraja da ponovimo Kosovsku bitku protiv opet velike sile.
p.s. Nije kasno ni sada.

I onda je mrmot zamotao cokoladu u foliju  .

Sve ja to razumem, cast i sloboda, ali to nema veze sa Kosovskom bitkom. Tamo su se vojske bar gledale oci u oci. Kako ratovati do kraja kada neprijatelja ne vidis? Dodje, grune bombu, i ode. A bombi su imali za 10 godina bombardovanja. Da su hteli, sravnili bi celu Srbiju za 3 dana.

Nekako mi zajedno idu cast i pamet. Cast bez pameti nije cast, vec glupa hrabrost. U situaciji kada znas da imas bar ikakve sanse za pobedu, tada ratujes. Ako znas da nemas apsolutno ni promil sanse da pobedis, vec ce samo narod izginuti, e onda ti cast nalaze da taj narod postedis nepotrebnog krvoprolica koje nece nista dobro doneti.

Lako je potezati teske reci, fraze, floskule. To moze i neko ko uzivotu nista nije ni cuo ni video. Treba sagledati situaciju onakvu kakva ona jeste, i u skladu sa tim delati.

Granicu ne postavlja ni DS ni SRS, nego ti i svi mi ostali. Izjave politickih lidera koji su samo odraz dnevne politike ne moze se uzeti u obzir. Mene je zanimalo misljenje pojedinaca gde je granica kada se uzmicanje prekida i kada nesto treba uraditi.

vidio sam da ste neke i za manje uvrede izbacivali sa foruma ali ovog jazavca ne, čovjek se zapita o jednakim kriterijima

Kobibrajant, pa to itekako ima veze i sa njihovim izjavama. To sto su cak i oni shvatili sta moze a sta ne, dovoljno govori samo za sebe.

Naravno da imam licno misljenje o tome. Moja granica je odavno predjena, ali sta ja tu mogu da uradim??? Koliko god da sam protiv ratova i za mirna resenja, veruj mi, da znam da moze sve da se sredi cak i po tu cenu ( jer je cinjenica da su nas po pitanju KiM ponizili, iako donekle snosimo odgovornost za politiku koju smo vodili), prvi bi krenuo dole.

Ali mi realnost to ne dozvoljava. Znam da bih dzabe poginuo ili ostao sakat, a ne bih nista promenio. Ili ti mislis da bi? Jedino resenje je biti pametan, sacuvati ovo sto ti je ostalo, i pokusati napraviti ekonomski bolju drzavu da svi zajedno lepo zivimo. Dzabe ti i teritorija povrsine Kine, ako nemas hleba da jedes. A probati sve moguce i nemoguce, ostvariti bar neki uspeh, na diplomatskom planu.

Nego reci mi gde je tvoja granica, i sta bi ti uradio?

U svakom slucaju mislim da sam skapirao gde kako ko stoji,nadam se da ste vi u pravu,ali mi se cini da cemo u jednom trenutku stojati na istim barikadama ali evo sve sta ja imam da kazem vec je rekao jedan pametniji covek pa eto njegove recenice :

“If you will not fight for right when you can easily win without bloodshed; if you will not fight when your victory is sure and not too costly; you may come to the moment when you will have to fight with all the odds against you and only a precarious chance of survival. There may even be a worse case. You may have to fight when there is no hope of victory, because it is better to perish than to live as slaves.” -Sir Winston Churchill

Lepo je on to sve rekao. Ali niti smo mi mogli '99 da ostvarimo laku pobedu, niti bi sada imali ikakve sanse za to. Takodje su oni bili u vecini, zajedno sa svim saveznicima (sto se mora uzeti u obzir, a jaki su i sami po sebi), a danas su svi ti saveznici zajedno protiv nas. I na kraju, ono sto cu uvek ponavljati, nije ratovao on nego narod. Kada bilo koji predsednik stane na celo vojske i kaze "za mnom", kao nekada, a ne kao svi ovi danas sto samo znaju da gurnu vojsku i kazu "napred", e onda cu reci da sada cak i ako nije u pravu, sledicu ga jer je on prvi u tome sto nam kaze da radimo.

Sve u svemu, lep Cercilov govor, ali bas nikakva dodirna tacka sa nasom sadasnjom situacijom.