Oto fon Bizmark
Otto von Bismarck
   
Titula:   Prvi kancelar ujedinjene nemačke   
Vreme na vlasti:   1871-1890.   
Naslednik:   Leo fon Kaprivi (Leo von Caprivi)   

Datum rođenja:   1. april, 1815.   
Datum smrti:   30. jul, 1898.   
Politička partija:      
Profesija:   diplomata   

Princ Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck), vojvoda od Lauenburga (1. april, 1815 – 30. jul 1898) je jedan od najvažnijih vođa u devetnaestom veku; kao premijer pruskog kraljevstva (1862 - 1890.) ujedinio je Nemačku serijom pobedonosnih ratova posle kojih postaje prvi kancelar (1871-1890) nemačkog carstva.

U početku je bio junkerski političar duboko konzervativnih, aristokratskih i monarhističkih gledišta, koji se borio protiv rastućeg socijal-demokratskog pokreta u osmoj deceniji XIX veka, stavio je van zakona više organizacija i pragmatično uveo starosne penzije, zdravstveno osiguranje, kao i radničko osiguranje u slučaju nesreće. Postaje poznat pod nadimkom Čelični kancelar i smatra se jednom od najvažnijih figura u nemačkoj istoriji.


Sadržaj
1 Mladost i dolazak na vlast
2 Ujedinjenje Nemačke
3 Kancelar
4 Spoljašnje poveznice

Mladost i dolazak na vlast

Bizmark je rođen kao Oto Eduard Leopold grof fon Bizmark (Otto Eduard Leopold Graf (grof) von Bismarck) u Šonhausenu. Studirao je pravo na univerzitetima u Getingenu i Humboltu, kao i na Univerzitetu u Berlinu. Oženio se sa Johanom fon Putkamer 1847. godine. U njihovom dugom i sretnom braku je rođeno troje dece.

Oduševljen zbog propasti revolucionarnih pokreta 1848. godine u nemačkim državama, izabran je u pruski parlament 1849. godine. Postavljen da predstavlja Prusku u Frankfurtu na Majni, Bizmark postaje sve više ubeđen da je ujedinjena nemačka nacija, koju bi predvodila Pruska, važan cilj što se u to vreme smatralo liberalnim ciljem. Posle ovog položaja, bio je postavljen za ambasadora u Petrogradu, u kome se sprijateljio sa svojim budućim protivnikom, Aleksandrom Gorhakovim, i u Parizu. Godine 1862, pruski kralj Vilhelm I postavio ga je za premijera i ministra spoljnih poslova Pruske, kao rešenje konflikta između sve liberalnijeg parlamenta i kralja.

Ujedinjenje Nemačke

Veličina uloge Bizmarka kao ujedinitelja Nemačke veoma je kontroverzna tema među istoričarima. Takođe, postoji mnogo rasprava da li je to bilo ujedinjenje Nemačke, ili ekspanzija Pruske. Ono što je izvesno, Bizmark je delimično odgovoran za početak više ratova koji su vodili do dramatične promene u političkoj strukturi Nemačke. Prvo, uz saradnju Austrije, Šlezvig i Holštajn su otcepljeni od Danske u Drugom slejviskom ratu. Mirovni ugovor je zaključen u Beču 30. oktobra, 1864. Već 1865. Austrija primorana da prepusti Pruskoj kontrolu nad ovim severnim zemljama 1866. Bizmark napada Austriju i brzo pobeđuje u bici kod Kenigraca, priključivši Hanover, Hesen-Kasel, Nasau i Frankfurt Pruskoj i formirajući Severno nemačku konfederaciju.

Proglašenje Nemačkog carstva u Versaju. Bizmark u belom odelu

Pošto je Bizmark isprovocirao Francusku, kojom je u to vreme vladao Napoleon, francusko-pruski rat je izbio 1870. godine, tokom kojeg su južno nemačke države, koje su smatrale Francusku agresorom, pridružile Severno nemačkoj konfederaciji u borbi protiv Francuske. Franuska je pretrpela ponižavajući poraz, i Vilhelm I biva krunisan kao nemački imperator u dvorani ogledala (Fr. Galerie des Glaces, Nem. Spiegelsaal) u Versaju, koja je služila kao štab pruske armije, 18. Januara, 1871. Bizmark je time legalno stvorio Nemačku imperiju pod vođstvom Pruske, uz isključenje Austrije.

Kancelar

Slavljen kao nacionalni heroj, Bizmark postaje prvi kancelar novog nemačkog carstva. U spoljnoj politici, posvećuje se očuvanju mira između evropskih sila Francuske, Austrije, Nemačke i Rusije. Bizmark je verovao da centralna pozicija Nemačke u Evropi može biti uzrok njenog razaranja u slučaju bilo kojeg rata.

Bizmark nosi karakterističan pruski šlem

Na unutrašnjem planu, bio je zabrinut pojavljivanjem dveju novih političkih partija: Katoličke partije centra, i Socijal-demokratske partije Nemačke. Kampanja protiv katolicizma koja je započela 1872. godine, pod imenom "Kulturna borba" (Kulturkampf) je uglavnom bila promašaj. Bizmark je napao socijal-demokrate na dva fronta: socijaldemokratska partija i njene organizacije su stavljene van zakona, dok je radničkoj klasi udeljeno veoma progresivno zakonodavstvo koje je garantovalo zdravstveno osiguranje, osiguranje u slučaju nesreće na radu, kao i starosne penzije.


Na izborima u 1890. godini i Katolička partija centra i socijal-demokrati su osvojili mnogo glasova, a Bizmark daje ostavku na insistiranje nemačkog cara (kajzera) Vilhema II, koji je došao na tron 1888. godine. Bizmark je proveo svoje poslednje godine pišući memoare (Gedanken und Erinnerungen; "Razmišljanja i sećanja"). Umro je u 83. godini života 1898. godine, u Fredrihsruhu. Sahranjen je u Bizmark-mauzoleju u istom mestu.

Za vrijeme Drugog svetskog rata Nemačka ratna mornarica imala je ratni brod imenovan u njegovu čast Bizmark, kao i Nemačka imperijalna mornarica čija su dva broda nosila njegovo ime. Takođe, mesto Bizmark, Severna Dakota, nosi njegovo ime, kao i Arhipelag Bizmark i Bizmarkovo more kod bivše Nemačke kolonije Nova Gvineja, ali i više ulica i škola u Nemačkoj.

Izvor: Wikipedia

Принц Ото фон Бизмарк (Otto von Bismarck), војвода од Лауенбурга (1. април, 1815 – 30. јул 1898) је један од најважнијих вођа у деветнаестом веку; као премијер пруског краљевства (1862 - 1890.) ујединио је Немачку серијом победоносних ратова после којих постаје први канцелар (1871-1890) немачког царства.

У почетку је био јункерски политичар дубоко конзервативних, аристократских и монархистичких гледишта, који се борио против растућег социјал-демократског покрета у осмој деценији XIX века, ставио је ван закона више организација и прагматично увео старосне пензије, здравствено осигурање, као и радничко осигурање у случају несреће. Постаје познат под надимком Челични канцелар и сматра се једном од најважнијих фигура у немачкој историји.

Младост и долазак на власт

Бизмарк је рођен као Ото Едуард Леополд гроф фон Бизмарк (Otto Eduard Leopold Graf (grof) von Bismarck) у Шонхаусену. Студирао је право на универзитетима у Гетингену и Хумболту, као и на Универзитету у Берлину. Оженио се са Јоханом фон Путкамер 1847. године. У њиховом дугом и сретном браку је рођено троје деце.

Одушевљен због пропасти револуционарних покрета 1848. године у немачким државама, изабран је у пруски парламент 1849. године. Постављен да представља Пруску у Франкфурту на Мајни, Бизмарк постаје све више убеђен да је уједињена немачка нација, коју би предводила Пруска, важан циљ што се у то време сматрало либералним циљем. После овог положаја, био је постављен за амбасадора у Петрограду, у коме се спријатељио са својим будућим противником, Александром Горхаковим, и у Паризу. Године 1862, пруски краљ Вилхелм I поставио га је за премијера и министра спољних послова Пруске, као решење конфликта између све либералнијег парламента и краља.

Уједињење Немачке

Величина улоге Бизмарка као ујединитеља Немачке веома је контроверзна тема међу историчарима. Такође, постоји много расправа да ли је то било уједињење Немачке, или експанзија Пруске. Оно што је извесно, Бизмарк је делимично одговоран за почетак више ратова који су водили до драматичне промене у политичкој структури Немачке. Прво, уз сарадњу Аустрије, Шлезвиг и Холштајн су отцепљени од Данске у Другом слејвиском рату. Мировни уговор је закључен у Бечу 30. октобра, 1864. Већ 1865. Аустрија приморана да препусти Пруској контролу над овим северним земљама 1866. Бизмарк напада Аустрију и брзо побеђује у бици код Кениграца, прикључивши Хановер, Хесен-Касел, Насау и Франкфурт Пруској и формирајући Северно немачку конфедерацију.
 
Проглашење Немачког царства у Версају. Бизмарк у белом оделу

Пошто је Бизмарк испровоцирао Француску, којом је у то време владао Наполеон, француско-пруски рат је избио 1870. године, током којег су јужно немачке државе, које су сматрале Француску агресором, придружиле Северно немачкој конфедерацији у борби против Француске. Франуска је претрпела понижавајући пораз, и Вилхелм I бива крунисан као немачки император у дворани огледала (Фр. Galerie des Glaces, Нем. Spiegelsaal) у Версају, која је служила као штаб пруске армије, 18. Јануара, 1871. Бизмарк је тиме легално створио Немачку империју под вођством Пруске, уз искључење Аустрије.

Канцелар

Слављен као национални херој, Бизмарк постаје први канцелар новог немачког царства. У спољној политици, посвећује се очувању мира између европских сила Француске, Аустрије, Немачке и Русије. Бизмарк је веровао да централна позиција Немачке у Европи може бити узрок њеног разарања у случају било којег рата.
 
Бизмарк носи карактеристичан пруски шлем

На унутрашњем плану, био је забринут појављивањем двeју нових политичких партија: Католичке партије центра, и Социјал-демократске партије Немачке. Кампања против католицизма која је започела 1872. године, под именом "Културна борба" (Kulturkampf) је углавном била промашај. Бизмарк је напао социјал-демократе на два фронта: социјалдемократска партија и њене организације су стављене ван закона, док је радничкој класи удељено веома прогресивно законодавство које је гарантовало здравствено осигурање, осигурање у случају несреће на раду, као и старосне пензије.


На изборима у 1890. години и Католичка партија центра и социјал-демократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање немачког цара (кајзера) Вилхема II, који је дошао на трон 1888. године. Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре (Gedanken und Erinnerungen; "Размишљања и сећања"). Умро је у 83. години живота 1898. године, у Фредрихсруху. Сахрањен је у Бизмарк-маузолеју у истом месту.

За вријеме Другог светског рата Немачка ратна морнарица имала је ратни брод именован у његову част Бизмарк, као и Немачка империјална морнарица чија су два брода носила његово име. Такође, место Бизмарк, Северна Дакота, носи његово име, као и Архипелаг Бизмарк и Бизмарково море код бивше Немачке колоније Нова Гвинеја, али и више улица и школа у Немачкој.

Izvor: Wikipedia