Relativizacijom genocida počinjenih u ratovima devedesetih, bagatelisanjem odgovornosti u privatnom i javnom životu, zanemarivanjem pojava koje se brže ukorenjuju, cvetaju i razvijaju nego što i najosvešćeniji stižu da uoče, prepoznaju ili registruju - dođe se i do dobro organizovanih i solidno podržanih neonacističkih i profašističkih društveno vidljivih snaga. I dok se svakodnevica prestonice, organizovano zapljuskuje mržnjom i netrpeljivošću, rasističkim porukama i porukama podrške optuženicima za zločine genocida, javni nastupi neonacista i profašista s lakoćom se kvalifikuju kao „blebetanje mladih koji ne znaju šta pričaju“.

Čak i onima koji misle da su toliko toga doživeli da više ništa ne može da ih iznenadi, deluje zastrašujuće količina nespremnosti kreatora javnog mišljenja – političara i medija – da se uključe u proces suočavanja sa prošlošću, ponajpre sa ovom bliskom, a zatim i onom malo daljom. I tako redom, sve do kosovskog mita i „zlatnih kašika Nemanjića“.

Na naslovnoj strani jednih novina moglo se pročitati ovih dana „Otkud fašizam u Srbiji?“, sa količinom iskazane upitanosti, neverice i čuđenja koja priliči samo poslenicima novina čije postojanje se i toleriše u ime demokratije. Pitanje je potpuno bespredmetno i suštinski groteskno ako se ima na umu sa kakvom strašću se uvažene glave ove zemlje razračunavaju, većdesetlećima, sa antifašističkom tradicijom, što u medijima, elektronskim i štampanim, što u školskim udžbenicima. U ovim potonjim naročito. Stranice udžbenika pune su tekstova u kojima su Hitlerovi sledbenici i saradnici, fašisti i zločinci, „vrednovani“ iz perspektive „istorijskog konteksta“, amnestirani za dokazane zločine.

Ovo što sledi, nikako se ne može pročitati u današnjim udžbenicima. Rečje o izveštaju koji je Pavle Đurišićposlao Draži Mihailoviću posle akcije u Bihoru, Kasindolu i selima oko Bijelog Polja i Priboja u februaru 1943. godine.

„Akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom završena je. Ista je izvedena tačno po utvrđenom planu. Rezultat ove borbe je:

1. Potpuno su uništena sledeća muslimanska sela (sekcije: Plevlja, Sjenica, Peći Kolašin): Voljevac, Gubovica, Radijela, Ušanovići, Prasečenik, Baturiće, Donji Vlah, (sekcija Plevlje), Mirovići, Šolja, Radojeva Glava, Mediše, Pobretiće, Donja Kostenica, Stublo, Vrh, Zminjac, Šipovice, Negobratina, Osmanbegovo selo, Dupljaci, Jasen, Kostiće, Kaševar, Ivanje, Godijevo, Žičići, Gornja Crnča, Gornji Radulići, Vrba, Crhalja, Kradenik, Sipanje, Ličine, (sekcije Sjenica, Peć)

2. Žrtve: muslimana boraca 400 (četiri stotine). Žena i dece oko... 1000. Naše žrtve: 14 mrtvih i 26 ranjenih od kojih tri žene. Do ovolikog broja naših žrtava došlo je ne usled nepravilnog vođenja od strane starešina, većočiglednog nečuvanja samih vojnika i njihovih herojskih juriša na muslimane, koji si bili zatvoreni u svojim kućama. Sve kuće su popaljene a narod je oterao dosta stoke i namirnica.“ (Vladimir Dedijer i Antun Miletić, Genocid nad Muslimanima, Svjetlost, Sarajevo 1990., 299-300).

Ako je Pavle Đurišićlik iz istorijske čitanke, a jeste, teško da se išta drugo može očekivati na ulicama ove zemlje, osim fašizma. Ako školski udžbenici ne budu u najkraćem roku očišćeni od Đurišića svih fela, kampanja koja se upravo najavljuje sa najvišeg mesta, nikako ne može biti „prekretnica u borbi protiv nacizma“, iz sasvim jednostavnog razloga. Svake godine iz školskih klupa izađe po jedna generacija mladih kojima su ponuđeni: Pavle Đurišić, Draža Mihailović, Milan Nedić, Ljotić, Pećanac, Kalabić, a Mladić, Karadžić, Legija, čak preporučeni kao uzori. Podupre li se to postojećim sistemom vrednosti, jasno je da nema ni kampanje ni jednokratne akcije koja može obezbediti da se iz zasejanog neće izroditi zlo i naopako.

Šta se u Novom Pazaru dešava za ovo vreme? Skoro ništa značajno što bi imalo karakter udarne vesti za nacionalne medije. Ako se izuzme poneko ubistvo sa nejasnom pozadinom, hapšenje zbog dilovanja droge ili pronevere desetak miliona evra poreza, sve ostalo liči na redovno stanje u prosečnoj provinciji. Gotovo ni traga od političkih podela po kojima je grad bio tako prepoznatljiv do maja ove godine. Raspodelom ministarskih resora, što sa „foteljom“ što bez nje, popunom mesta državnih sekretara za sve moguće, „namireni“ su i ovi i oni, i ostvarena je, konačno, ravnoteža podela bez vidljivih tenzija. Takvo stanje stvari bi se još moglo razumeti i prihvatiti kao napor države da se zbivanja u gradu i regionu uvedu u demokratske procedure i vladavinu prava, da Ministarstvo vera ne šalje drugačije poruke. Zanimljivo je, a bogme i indikativno, da su se u tom resoru promenila tri ministra, za manje od dve godine, a politika prema Islamskoj zajednici ni za jotu.

Da li je moguće da svaki od ministara (iliti stranaka) ima istovetno mišljenje o statusu Islamske zajednice u ovoj zemlji? I daću odgovor. Naravno da je moguće. Moguće je stoga što stavovi ministarstva nisu stavovi pojedinih stranaka, većzajednička i dugoročna, politička opredeljenost koja ima za cilj da potpomaže, motiviše, podgrejava i održava tenzije na ovom prostoru, „za svaki slučaj“. Na primer, za slučaj da kosovska priča više ne bude pila vodu. I svaki dosadašnji korak Ministarstva vera ima se razumeti u tom kontekstu.

Radi ilustracije neodrživosti postupka pomenutog ministarstva, pokušajte da zamislite sledeću situaciju. U Novom Pazaru zaseda neki odbor, komisija, ili tako nešto, za sprovođenje veronauke u celovitom Sandžaku (onom srbijanskom i onom crnogorskom). I zamislite da su na tom skupu pozvani da učestvuju, ravnopravno diskutuju i demokratski odlučuju, i SPC i CPC. Ja to ne mogu da zamislim.

Vratiću se početku. Naspram narastajućeg fašizma u zemlji i institucionalizacije njegovog delovanja kroz formu građanskog udruživanja, u Novom Pazaru se ovog leta dešavala Interetnička omladinska alijansa. Mladi Novopazarci, Bošnjaci i Bošnjakinje (10), Srbi i Srpkinje (10), predstavnici Kulturnog centra DamaD i Srpskog kulturnog kluba, učili su i naučili da slušaju jedni druge, da prepoznaju i vide stvari iz više uglova, da predlažu i sami učestvuju u rešavanju problema koji ih se tiču. Organizujući humanitarnu akciju i Dane kulture, oni su stavili u fokus promociju kvalitetnog učešća mladih u javnom životu, ali i potrebu da se interetnički dijalog u lokalnoj zajednici stalno drži otvorenim, da se ne bismo zatvarali u mračine fašizma, salonske, akademske, svetske i palanačke.

Izvor: Dnevni list Danas

Фашизам је доњео Чеда са оних 72 милиончета УСА$ од бабе Олбрајт,а раширио се игнорисањем
чињенице да је добио још милион и пол ДЕМ-ова од Душана Спасојевића.

Извор:Суд у Београду.-

Pusti ti tvoje etiketiranje bez ijedne cinjenice koja govori u prilog tome. Ajmo videti ko relativizuje genocid u Srebrenici? Kada citam londonski politicki forum, sve ijedan Englez nas naziva genocidnim, i ceo svet tako gleda na taj dogadjaj u Srebrenici. Mi se ovde zacaurili i rezimo jedni na druge, umesto da pogledamo taj svet oko nas, i prihvatimo cinjenicu da nije moguce da ceo svet gresi a jedino smo mi u pravu, pre ce biti da je nas neko sistematski obradjivao i manipulisao, i kao posledicu toga nas doveo do tacke kada vise ni sami ne razlikujemo dobro od loseg, istinu od lazi. Sve do 2000. godine nismo znali sta znaci nezavistan medij, a interneta nije ni bilo. To samo govori o sistematskom obmanjivanju ljudi, i stvaranju NAKAZNE svesti zasnovane na potpuno nenormalnim principima. Ovde je vece negodovanje izazvala cinjenica da ce oni koji su izbegavali vojnu obavezu tako sto su napustali ovu zemlju biti amnestirani, nego pitanje zbog cega su svi oni bili primorani da beze. Sta ih je nateralo na tako nesto. Uvek se zamenjuju teze i bavimo se posledicama umesto da otklanjamo uzroke problema. To je nasa vecita boljka koje se, ocigledno, necemo resiti tako lako uz ovakav sistem vrednosti. Zato, pravac EU i NATO!!!!

Ма јебеш балије из Сребренице то није геноцид већ стварање споменика културе,а ти уколико су ти
преци били у фашистичким јединицама не мораш све остале називати фашистима фашисто.
Твој Чеда је ишао на анти-циганске шутке па према томе поред фашизма успут је и расиста који
је схватио да уколико окупи пар хиљада блентовина око себе може добро профитирати.

Твоје етикетирање фашизма не представља ништа друго него комплекс који водиш из куће па
с тиме претпостављам да ти је неко из породице одговарао за фашистичке или расистичке
испаде у младости.
Сада се доказуј и треба да се доказујеш.
ЛДП фашистичка странка као и Хортијевци и Павелићевци.Све го либерал до либерала.

П.С
Ти који су побјегли од војске па само име ти говоре зашто су побјегли.
Пичке усране којима други бране кућу.Побјегуље,јајаре,фуњаре,пизде,лопине,хемороиди су
то сви који су срби.
За балијаће и остале ме не интересује једино је за мене битно да им се свима забрани повратак или
да плате по милион евра своју привилегије пресеравања из прикрајка.

yetyou     

веома чудно да то долази од нације која је стотинама година убијала,силовала,пљачкала и малтретирала своје колоније

Batice,zasto ne ostanes na londonskom politickom forumu?Ti i toliko istomisljenika,mozda i upoznas neku englesku devojcici ili decaka,pa izbacis to negativno iz sebe?
I jos jedan savet,pre nego sto vise ista napises,informisi se prvo.Tako,ako nisi znao Srbija je u Evropi koliko i Grcka,Nemacka,Italija,Ukrajina,Slovacka ili Irska.Ok.sad si nesto i naucio o geografiji.
A,to sto si poltronsko govance pa zelis,da sinovi i cerke Srbije ginu za interese ujka Sema,po najzabacenim coskovima sveta,dok im isti taj NATO uzurpira deo zemlje,govori koliki si reproduktivni promasaj!

 

Ајме. 


Да нас Енглези не би мрзили! 

Zar nije ovde tema otkud fasizam u Srbiji?

Koliko moze da se primeti ovi novi klinci koji se zovu fasisti mlate koga stignu u ime Srbije (?!) sto je samo po sebi apsurd.
Ako su fasisti nacionalisti, onda jednostavno treba zabraniti nacionaliste i sve u vezi sa njima.
Ko nije sposoban da prihvati da postoje druge nacije osim srpske, ne da ne moze da kaze da je Srbin, nego tesko da je razumno bice, a ako vec ima zesci problem sa mozdanim funkcijama, treba da bude iza nekih resetaka, bilo zooloskog vrta ili azila... 

слажем се...чим забране националисте у француској могу то слободно и овде спровести