Eto, da se vrati smrtna kazna...

Ukoliko izuzmemo klanje posle II svetskog rata, u citavoj SFRJ je godisnje izricano 2-3 kazne godisnje, od kojih nisu sve ni izvrsavane, jer su ili preimenovane ili ce cekalo godinama na izvrsenje, jer niko nije hteo da ucestvuje u tome.

A sto se tice uklanjanja, dozivotni zatvor bez mogucnosti pomilovanja je, takodje, uklanjanje...

I za kraj, povracaj smrtne kazne je nemoguce jer je Srbija potpisnica konvencija i ugovora kojima se ona zabranjuje...

Sve u svemu, smrtna kazna je jedna iracionalna, nezrela pojava koja je samo znak neefikasnog pravosudnog sistema.

Država da ga 'rani od mojijeh para? Nemere!

Drzava od tvojih para hrani toliko ljudi koji nisu pocinili nikakav zlocin, ali ni ne zasluzuju da zive.

Pa i njih bi da pobijem 

Šalim se, i ja sam protiv smrtonosne.

Poslednja smrtna kazna u Hrvatskoj


Dušan Kosić osuđen je zbog hladnokrvnog i okrutnog ubojstva četveročlane obitelji Matijević, bračnog para Čede i Slavice i njihove malodobne djece Dragane i Snježane 1. ožujka 1983. godine. Sve je priznao, sve su pronašli na mjestima koje je pokazao

Zločin je otkriven nakon što se vozač kamiona Čedomir Matijević pet dana nije pojavio na poslu. Policija je pokucala na njegova vrata na periferiji Karlovca. Obili su vrata jer im nitko nije otvarao. Dočekao ih je težak i ustajao zrak. I tišina.

Čedomirovo tijelo ležalo je u kuhinji, odmah kraj ulaznih vrata. Oko glave bila je lokva krvi, a zidovi su bili poprskani. Snježana, beba od osam mjeseci, ležala je na trbuhu u krevetiću u spavaćoj sobi. Glava joj je bila deformirana i krvava. Na drugom kraju sobe ležala je mrtva 2-godišnja Dragana. Ubojica ju je pokrio dekom. Nakon što su policajci obili šupu pronašli su tijelo Čedomirove supruge Slavice.


Poslednja smrtna kazna u Srbiji


Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 1992. godine i to na Dan zaljubljenih 14. februara.

Tada je u Somboru streljan Johan Drozdek zbog toga što je ubio, a zatim i silovao šestogodišnju Ivanu Salijević iz Karavukova.

Tragedija, kakvu ovo mesto nadomak vojvođanskih Odžaka, do tad nije doživelo, dogodila se kada je Drozdek, ne bi li se osvetio njenom ocu, devojčicu odvezao na biciklu njenog oca do seoskog groblja, gde ju je prvo ubio, a potom silovao.

U sudnici Okružnog suda u Somboru, Drozdek nije poricao zločin. Govoreći o motivu, naveo je da se jako naljutio što mu “Džemo” nije dao bicikl, i da u besu nije znao šta radi. Ispričao je da ga je “nervirala mala kada je, počela da plače i sve glasnije moli da je vrati kući”.

- Kajem se, nije trebalo da je ubijem - rekao je sudiji Drozdek.




Al jebi ga postali smo zemlja liberalnog bulšita o nedodirljivosti života i sličnog sranja, šta da se radi...

I sta time dokazujes?

Ništa samo podsećam kada su poslednji put ubice adekvatno kažnjene u ovoj zemlji

Неки то виде као брз излаз. Не треба да ти говорим како злостављачи дјеце пролазе у затвору.

Dobro sad kad bi mi smišljali načine mogli bi reći da je najbolje da ga nabijemo na kolac pa da polako umre ili kao Boltoni da ga oderemo živog i obesimo, ali pošto računamo da je 21 vek ipak ne možemo to da radimo, ali možemo jedinu stvar koja će izjednačiti žrtvu teškog ubistva i počinioca,a to je da ga lišimo života, za sve ostalo me niko ne može ubediti da je isto, ni zlostavljanje u zatvoru, niti njegovo neko kajanje, niti da je njemu teže da živ navodno pati godinama itd

To ce izjednaciti drzavu sa pociniocem.