A nacula....

e dobro onda

mogu vam reci da obozavam svoj dar da mogu sa svima i normalnima i nenormalnima da ostvarim komunikaciju 

треп-треп-усиљен-осмех-треп-треп комуникација? 

ma kakvi, ja mogu da se super ispricam sa svim "tipovima tipova" 

poenta je da ne ucinis da se onaj drugi oseca lose, kao i sto sama ne volim da se osecam lose u takvim situacijama 

nekako, ne volim ribe koje dignu nos ili deluju oholo i nedostizno... to bi mi bio ogroman turnoff da sam musko, mada ima i takvih muskaraca, mada dosta redje 

mislim da je i sam prilaz nesto sto se racuna, nisu svi muskarci u fazonu "pitam pa gde prodje", nekome se bas i svidis pa smislja nacin kako da te startuje, meni je to slatko i ja to  postujem, bila bih mega kucka da otpilim jednog takvog lika na neki oholi nacin 

е то је дар ...  ...  да се не ограничим само на комуникацију са женама и девојкама ... уопштено ако ме неко иритира имам бре порив да се макнем и завршим конверзацију. Ако то потраје осећам се као да ме нешто сврби тачно између плећки где не могу да дохватим. 


скоро у локалном бирцузу сретнем једну девојку коју дуго нисам видео. Била са неким друштвом и одједном зуји сама ... попричамо мало, питам где нестадоше ови твоји ... каже она, оно двоје се мувају нећу да им држим свећу а овај трећи има терање ... а бре? ... ма није дуго изалази раскинуо са рибом па сад дошао себи и има терање ... Тај лик је то вече мислим пришао свакој девојци која није била у неком мушком друштву. Али буквално 5-10 минута поред неке и терај даље. На крају је отишао са овима с којим је и дошао. Али опет ... поени за упорност 

da, mnogi su takvi, ali to brzo provalis, pa ga na neki kulturan nacin eskiviras 

Ma mogu i ja da pričam sa svakim, naročito ako moram..ali čim vidim da mi neko ne prija, da davi, guši...ja se izvučem. Ne volim ni ja da budem neprijatna.
Doduše, ja ovo teoretišem, pošto meni niko i ne prilazi.
E, jeste lane mi je prišao neki pijanista, "zanesen mojom lepotom".Odmah sam videla da je lud.

сад ми паде на памет ... за време студија кафић на факсу у централном холу ... брдо људи. За столом поред нас седе две девојке. Једна стварно лепа и приде сисе које кипе из грудњака ... разгажена 4-ка што би рекли. И прилази јој лик ''ћао је л' можемо да се упознамо'' ... девојка ајд пружи му руку ... следећа сцена лудак буквално клечи поред ње не пушта руку и сипа хвалоспеве о очима о лепоти како не може без ње ... она мученица не зна шта ју је снашло. Људи са стране падају од смеха а овај не мисли да престаје. То је потрајало добрих 10-так минута док му неки типови нису рекли ајд добро је рекла ти је не, ајд сад бежи.

И једна ортакиња која то гледа констатује ... па чему се он надао, да је најбољи фрајер сад се закопао.

Mislim...ludilo.
Mene je jednom pitao neki tip u prodavnici koja mi je to boja kose.
Nisam smela dalje ništa da ga pitam. Možda je bio frizer, ali sam se ipak oprezno udaljila.