Srbija tužni lider u nezaposlenosti :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Beograd -- U Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, jer svakog dana otkaz dobije 555 radnika, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Da bi se stanje na tržištu rada vratilo na vreme pre krize biće potrebno najmanje sedam godina, upozoravaju ekonomisti.

Statistika je još neumoljivija, jer smo po stopi nezaposlenosti najgori u Evropi. Prema podacima Privredne komore Srbije, stopa nezaposlenosti u ovom trenutku je dostigla 26,7 odsto.

Kad se statistika pretoči u stvarnost, od oktobra 2008. je izgubljeno 400.000 radnih mesta, a od aprila 2008. godine 50.000 više. Mesečno je, dakle, bez posla ostajalo oko 17.000 ljudi.

Ova je velika brojka ”iznenadila” ne samo državni aparat, već i sindikate koji u kalkulacijama o broju nezaposlenih, nisu dostigli toliku brojku. Prema zvaničnoj statistici, od početka globalne krize oktobra 2008. godine do danas u Srbiji nezaposlenost je povećana sa 14 na 20 odsto odnosno za više od 100.000 radnih mesta.

Nakon ovoga ostaje samo da se zapitamo kako je moguće da MMF bolje od nas zna koliko je ljudi ostalo „na ulici”. Jer niko, pa bila to i Vlada, nema pravo da se igra i zavarava građane i da ih ubeđuje da ne vide i ne čuju dobro.

Naime podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji se uzimaju kao jedino relevantni i mera su i kapa za sve, „priznaju” da je u prvoj godini krize bez posla ostalo 100.000 radnika, a da je prošla godina bila bolja pa je bilo i nešto manje otkaza. Čak i da je prošla godina bila ista kao i 2009, značilo bi to da je 200.000 ljudi ostalo bez posla, a to je upola manje od brojke koju sada iznosi MMF.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u ovom trenutku, na njihovoj evidenciji oko 729.520 ljudi, dok je krajem 2008. godine bilo svega 727.261. U Republičkom zavodu za statistiku, pak, procenjuju da je stopa nezaposlenosti 19,2 odsto, tako da posao aktivno traži oko 560.000 građana.

Problem bi bio i veći, tvrde u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, da njihovim merama samo od početka mandata Vlade nije upošljeno 170.000 ljudi. I državna kasa bi bila plića jer je za dve godine krize, samo po osnovu doprinosa radnika koji su izgubili posao, izgubljeno milijardu i sedamsto miliona evra.

Malo preterano, ali veoma zabrinjavajuće

Saradnik portala ekonomija.org Dragovan Milićević smatra da je cifra o 400.000 izgubljenih radnih mesta „malo preterana“, ali da „može da bude da se statistika malo i frizira“.

Prema Milićevićevim podacima, od septembra 2008. godine do januara 2011. broj zaposlenih smanjen je za 270.000, što je i dalje mnogo više od zvanične statistike.

"Kod nas postoji veliki problem oko prave statistike, pošto je država odlučila da sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje skine svakog nezaposlenog koji se samo jednom ne prijavi na vreme na biro čime se stvara slika o manjem broju nezaposlenih nego što je to stvarno slučaj. Ti ljudi i dalje nemaju posao iako su možda zakasnili sa prijavljivanjem", kaže on.

Milićević misli da "država to ne radi toliko da bi prikazala nezaposlenost manjom koliko zbog toga što svako lice koje je prijavljeno na biro ima određena prava koja idu na trošak budžeta, a čim ga NZP skine sa evidencije, više mu se ne uplaćuju ni doprinosi niti bilo koje osiguranje".

Ekonomista Miroslav Zdravković napominje da je broj zaposlenih od oktobra 2008. do oktobra 2010. smanjen za 423.000, ali bi od tog broja trebalo oduzeti oko 200.000 ljudi koji su u prethodnom periodu statistički dodati, kako bi se dobila prava slika. On objašnjava da je u 2007. i 2008. dodat veliki broj poljoprivrednika odnosno samozaposlenih radnika i radnika koji su zaposleni na poslovima pomoći u kući, čime je stopa nezaposlenosti statistički smanjena na 14 odsto.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je statistika nezaposlenosti „bez premca“ najnepouzdanija statistika jer Nacionalna služba za zapošljavanje briše ljude sa spiska po raznim osnovama. On potvrđuje da je moguće da se statistika prilagodi potrebama države, iako ne može da kaže da li je to ovde bio slučaj.

Po njegovom mišljenju, MMF je sindikatima želeo da poruči da ne bi trebalo sada da iznose prevelike zahteve, kada je toliko veliki broj ljudi već izgubio posao.

Po stopi nezaposlenosti, Srbija je krajem prošle godine prednjačila u Evropi. Sa stopom od 26,7 odsto pretekli smo i Hrvatsku gde je ovaj pokazatelj 18 odsto, ali i Crnu Goru i Sloveniju, te države poput Grčke, Španije i Mađarske gde je kriza u Evropi najviše uzela danak. Iza nas je jedino ostala Bosna i Hercegovina u kojoj je nezaposlenost veća za tek pola procenta.

Niko ne zna pravi broj nezaposlenih

"Sasvim je neozbiljno, pa i neodgovorno, što u Srbiji nijedna institucija nema pravu sliku o broju nezaposlenih", ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. On dodaje da se i MMF bavi procenama, a ne realnim pokazateljima i njihova je računica objedinila formalnu i neformalnu ekonomiju. "Sabrali su sve one koji su ostali bez legalnog posla i one koji su prestali da se bave radom na crno", kaže Rajić.

Za zatvaranje radnih mesta nije kriva samo ekonomska kriza, ocenjuju u Uniji poslodavaca, već i privatizacija. Oni navode da su u 2009. godini, kada je zabeležen ogroman rast nezaposlenosti, mnogim firmama istekli ugovori o socijalnim programima koji su sklapani u vreme privatizacije na period od tri godine. Za deset do 15 odsto od ukupno zatvorenih radnih mesta pravi krivac je racionalizacija, kažu u UPS.

Prema poslednjem istraživanju poslodavaca, najviše su stradali građevinci, tekstilci, mali preduzetnici. "Ugostiteljstvo je, takođe, pretrpelo ogroman udar od početka krize, pa je u poslednje dve godine 19.000 radnika u ovom sektoru ostalo bez posla", priča Rajić.

On navodi da je "samo u Beogradu danas 42 odsto manje lokala u odnosu na 2008. godinu. U tekstilnoj industriji trećina je ostala bez plate, a u sektoru preduzetništva oko 60.000. Zato oni mahom prelaze u sivu zonu i tamo pokušavaju da zarade neki dinar. I tamo im, međutim, to sve teže polazi za rukom".

Izvor: B92