„Projekat nevinosti“ spasava one koji su zbog lažnih svedoka i podmetanja dospeli na robiju
Osudile ih sudije, oslobodila ih nauka
Autor: Irena Radisavljević | 25.05.2008 - 00:02



Džejms Li Vudard je mogao odavno da bude pušten iz zatvora, samo da je priznao odboru za uslovne otpuste da je ubio svoju devojku 1980. godine. Međutim, ovaj osuđenik iz Dalasa je radije pristao na ostanak u zatvoru nego da prizna da je uradio ono za šta nije kriv. Čekanje dugo 27 godina završilo se krajem aprila, kada je pušten na slobodu zahvaljujući DNK testu koji je potvrdio njegovu nevinost.

Vudard je danas bivši zatvorenik koji je proveo najviše godina iza rešetaka iako je potpuno nevin za zločin koji su mu više od četvrt veka stavljali na teret. Danas on ima 55 godina i jedan je od 220 američkih zatvorenika koji su u poslednjih deset godina oslobođeni zahvaljujući ponovnom otvaranju njihovih slučajeva i DNK analizi. Sudija Mark Stolc je prilikom donošenja oslobađajuće, mada zakasnele, presude rekao da o Vudardovom karakteru najviše govori činjenica da je u zatočeništvu više bio zainteresovan za istinu nego za slobodu dobijenu iz lažnog svedočenja.
Vudard, koji je uhapšen na novogodišnji dan 1981. godine nakon što je njegova devojka silovana i ubijena, postao je 18. osoba u Dalasu čija je presuda naknadno promenjena. Ova američka država je i najnaprednija u sprovođenju „Projekta nevinih“, koji se već više od decenije bavi preokretanjem pogrešnih presuda.
- Zahvaljujem se bogu zato što postoji „Projekat nevinih“. Bez toga ne bih bio ovde, već bih i dalje trunuo u zatvoru - rekao je Vudard na dan kada je ponovo postao slobodan čovek.
Uvođenjem DNK analiza u okviru „Projekta nevinih“ američki kriminalni pravni sistem je doživeo dramatični preokret. Kad je tamošnje ministarstvo pravde, 1996, u studiji „Osudile ih sudije, oslobodila ih nauka“ objavilo da je čak 20-25 odsto osuđenih za seksualne zločine i ubistva zapravo nevino, retko ko je želeo to da prihvati kao istinu. Zapanjujuća je bila i studija FBI, obavljena tih godina, koja je obuhvatila 20.000 testova na uzorke krvi, semene tečnosti i ostalih DNK uzoraka sa mesta zločina. Čak 20 odsto tih testova je isključilo mogućnost da je zločin izvršila osoba koja je za njega osuđena.
Do pre deset godina nevino osuđene osobe su imale izuzetno male šanse da ikada ugledaju svetlost dana. Mnoge države nisu priznavale DNK dokaze, neke su ih uništavale nakon poslednje žalbe osuđenog, a advokati nisu želeli da vode ove slučajeve. Zato su mnogi nevino osuđeni izgubili svaku šansu da ponovo ugledaju svetlost dana.
Ipak, DNK testovi su ubrzo ugrozili mnoge tradicionalne pravne pretpostavke, a posebno izjave očevidaca koji su do tada bili najbolji način da se okrivljeni smesti iza rešetaka. Čak u 75 odsto slučajeva pogrešna osuda ostala je na duši očevica, dok su za oko 25 odsto kriva lažna svedočenja. I u Vudardovom slučaju su dva svedoka odigrala ključnu ulogu u njegovom smeštanju u zatvor - lažući pod zakletvom. Sada, kada postoje neosporive DNK analize, kredibilitet „upiranja prsta“ u okrivljenog je izgubio na značaju.
Nažalost, i danas ovi ljudi s kojima se sudbina surovo poigrala u mnogim američkim državama teško dolaze do svog prava da ponovo pokrenu postupak i dokažu nevinost.
Pa, iako je nekada u američkom pravnom sistemu važila maksima „bolje 10 krivih ljudi na slobodi nego jedan nevin iz rešetaka“, pravni eksperti tvrde da je to u današnjem društvu obrnuto. Zato je 220 oslobođenih zatvorenika najbolji dokaz da pravda često ume da bude slepa. Tih 220 ljudi potiču iz najrazličitijih slojeva - ima ih bogatih i beskućnika, profesora i radnika, sportista i vojnika. Ali, beleži statistika, najviše je Afroamerikanaca. Oni su proveli više od 2.500 godina ili oko milion noći u zatvoru - potpuno nevini! Njima nijedna novčana nadoknada ili društvena povlastica neće vratiti dane života provedene u mraku zatvorske ćelije.

Forenzičar prevarant
U prvih 28 nevino osuđenih osoba većinu analiza radio je isti „forenzički hemičar“, koji se zapravo uopšte nije školovao za taj posao. Isti taj čovek je svedočio u još 130 slučajeva u raznim američkim državama, pre nego što je otkriveno da je nebrojeno puta lagao pod zakletvom i svojim svedočenjem poslao nevine u zatvor.

DNK nalaz ga vratio u zatvor
Slučaj koji je potresao „Projekat nevinosti“ je slučaj silovatelja Džina Bibinsa koji je 2002. godine pušten iz zatvora u Luizijani. Bibins je bio prvi zatvorenik iz Luizijane koji je uspeo da se oslobodi na osnovu DNK analiza. Dokazi su nedvosmisleno pokazali da on nije silovao četrnaestogodišnju devojčicu davne 1986. Međutim, DNK dokaz koji mu je poslužio da se oslobodi doživotne robije ubrzo ga je ponovo poslao u zatvor. Naime, već 2003. godine policija ga je uhapsila za silovanje počinjeno 1985. godine. Bibins je bio 125. osoba oslobođena u okviru „Projekta nevinosti“ i jedina koju je ovaj projekat vratio u zatvor, pomogavši da se razreši još jedan zločin.

Izvor: Blic

DA zanimljivo je i to sto jednog od oslobodjenih je upravo nauka i vratila nazad sbog toga sto je dokazano da je silovao drugu djevojku