Ostvarivanje

Njene najnovije cizme koje su tako sexy isto tako tako odvratno zaudaraju i K. zato uzima malu bocicu sa sperjem marke “Foot&Fresh”. Proizvodjac tvrdi da je obuca naprskana ovim sprejem vec posle triideset sekundi oslobodjena svih neprijatnih mirisa Vase telesnosti. Sama plocica je predivna: na zelenoj osnovi nacrtani su mehurici tako da bi se dobio utisak svezine, mladosti i prijatnosti. (Na ovaj nacin je i Karlo Z. product manager iz poznate multinacionalne kompanije koja proizvodi Foot&Fresh opisao pre nekoliko godina taj, tada novi proizvod, rezultat mukotrpnog rada reklamoautora, tehnicara prodaje i hemicara. Telesni vonjevi rezultat su delovanja bakterija, zapravo citavih konglomerata bakterija koje poseduje svaki covek, i koje pazitiraju na nasoj kozi. Kupanjem ih speremo, ali nikada u potpunosti, neke prezive i vec posle nekog vremena prozme nas manje ili vise drag vonj, jedinstven kao potpis, samo nas.

Nokat na palcu je zut. Ne vise providan kao ostali nokti na njenoj nozi, vec nekako mutno zut. To je bio rezultat eksperimenta, skidanja crvenog laka uljnim aromraticnim acetonom koji je u poslednje vreme postao tako omiljen medju zenama.
“Gljivice”, razmisljala je K.. Znala je da je neophodno ici doktoru, zatim u najgorem slucaju sledi dugotrajno lecenje i u slucaju neuspeha jos i odlazak hirurgu koji ce joj ubrizgati lokalnu anesteziju, iscupati nokat, zatim ce boleti. Dobice pilule. Plasi se bola, patnje. Kao i svi. Sve je to od tesne obuce, treba promeniti navike.

Proslo je tridesetak sekundi. Obuva te visoke cizme sa tankom potpeticom. Ima mirno i hladno lice. Kontrolisano lice.

Uzima fascikle i stavlja ih u svoj ranac.
Uzima prirucnik za management. Uzima laktacid za higijenu polnih organa i intimnih delova. Treba da uvek bude spreman ako…
Uzima sinoc pripremljenu kutiju sa sendvicima. Uzima kljuceve i novcanik.
Uzima id-karticu bez koje joj masina nece otvoriti vrata firme...

Okrece glavu. sumi voda. Neko se tusira. Neko koristi tus u njenom stanu. Bas kako i u holivudskim serijama, i u stvarnosti mladi, poslovni ljudi i zene na pocetku karijere cesto dele stanove. Po nekoliko njih iznajmljuje sobe, useljava u njih skromni inventar stecen posle studija i stanuje na niskoj razini. Stan im zapravo i nije neophodan. Vecina radi po 14 sati i kucu, dom ili slicnu rec povezuju jos jedino sa spavanjem. Hrane se po fast-food restoranima, odlaze na kurseve subotoim i nedeljom, pokusavaju da nadju “pravog” partnera ili partnerku. Iznad svega bore se za uspeh na poslu, a svoj dramatican i nadasve raznovrsan zivot krunisu u onih petanest dana u godini kada odlaze na odmor. I to, po mogucstvu u neke tropske i opustene krajeve, u predele sa plazama od belog peska, prosarane palmama i jeftinim muskim i zenskim prostitutkama.

Postoji jos minut pre izlaska iz kuce. Postoji jos trideset sekundi. Postoji jos pet sekundi. Postoji apstraktni Ja model. Postoji samoostvarivanje i samopotvrdjivanje. Samo to postoji. Svet je vakuum. Vakum koji usisava kao i vakum u plasticnim vrecicama u kojima je hrana. Zbog linije K. jede samo saku musli ujutru, u staklenu ciniju ostavlja te zdrobljene ostatke mrtvih oraha, banana, ovsenih pahuljica i nepoznatih joj plodova prirode koji osiguravaju zdrav zuvot. Metal pribora za jelo ostavlja neprijatan ukus ustima, kao i krv.

sminka se sasvim minimalno jer nema vremena. Ispod pazuha i po pantalonama prska dezodorans. Da ne smrdi. Misici joj se grce, uspravljaju je i nesvesno guraju ka vratima. Pokret, pokret, a lice ostaje mirno. Emocije su nevidljive, duboke i usmerene u jednu tacku.

Otvara vrata stana. Hodnik je mracan, cuje se kako neko poteze vodu. suste vodoklotlici, pojedinacno i/ili grupno, neko kasni i tek se tusira. Odnekud se cuju deca, psi… Zgrada se budi kroz sazvezdje zvukova, vrata se otvaraju. Ispred lifta K. prolazi pored nekog tipa koga je sretala mnogo puta, ali sa kojim nije nikada progovorila ni rec. Svako gleda ispred sebe, vremana ima malo i K. se koncentrise na stvari koje je danas cekaju na poslu, na mogucnostima za napredovanje i tako dalje.

K. ceka voz. Jos neki ljudi cekaju zajedno sa njom. Vecina se ipak vozi u svojim automobilima. Jednoga dana i K. ce imati automobil, za sada na pocetku, primorana je da putuje u drugi grad vozom. Voz je ipak uz sve to i mnogo brai. Ali ljudi u automobilima imaju mogucnost da sede sami, ebz drugih. Dobro je biti sam, drugi samo smetaju, slusaju glupu muziku preglasno ili blebecu preko mobilnog. Ljudi na peronima citaju novine ili cute i gledaju u kisu.

K. se nervira, voz kasni nekoliko minuta. K. oseca kako je neka nevidljiva sila gura napred, kako neki nevidljivi sudija meri njeno vreme. K. pocinje da se sama sa sobom igra igre kasnis, ne kasnis. Broji ljude, broji vrata na vagonima, ako je broj paran zakasnice, ako je broj neparan stize na vreme. Broj je ovog jutra uglavnom paran. Pokusava da sedne, cita novine. Novine su dosadne. Pokusava da uci, en ode joj. Stavlja slusalice, Sony uredjaj reprodukuje kvalitetno nerazumljive pesmice latinskih igraca sa Kube. K. masta o ljubavi, K. masta o idealnom odmoru na kojem ce mozda sresti Njega. Zamislja kako ga upoznaje preko chat-a, on ima razumevanja za njenu kompleksnu licnost, on je razume, on joj ne ogranicava slobodu, ona bira, ona spava i sa drugim muskarcima ali se vraca njemu. On ima smisla za humor. On je tako cool i slusa tako cool muziku. Neka toplota prolazi joj kroz grudi, neka slatka mucnina….

Na Kubi su svi tako opusteni. Siromasni su i srecni i vole strance. K. ima ljubavnika, tamnoputog latino ljubavnika, crnca. Crnac ima velik ud, preplanuo je, sportista, igra salsu, vodi je u bar u kojemu svi piju koktele. Narucuju mohito. Vode ljubav na plazi. Ta seansa je kratka, K. ne zna nista o Kubi, ne zna sta bi mogla da prica sa crnoputim ljubavnikom. Ne zna sat vise da zamislja, taj je sigurno ne bi vodio u Diznilend. Oduvek je htela na taj tobogan….

Prebacivanje imaginarnog prekidaca u glavi.

Ljubavnik broj tri je mafijas. On je ostar momak, kupuje joj skupe poklone i zivi van zakona. Pravi pobunjenik, kao u onim starim filmovima. To svemu daje osobitu draz. Odlaze u Pariz. Svi umetnici i vlasnici barova poznaju njenog decka. On je tako snazan, on j etako opasan. Odsedaju u skupom hotelu sa ogromnim belim prozorima i zastorima. Jutro je i krovovi Pariza blistaju se na suncu. K. je u satenskoj spavacici, otvara prozor i posmatra grad, a njen decko se brije. Za dorucak im sobarica donosi kroasane. Cini joj se da oseca miris after shave losiona koji ponistava zagusljivi vonj vagona. Misli kako bi je taj kriminalac tretirao kao princezu…

A tip broj cetri je romantik, strasno je zaljubljen u K. Hoce da se ubije. K. je nemilosrdna, zamislja kako ga ponizava. Odlazi sa drugim posle jedne scene. “tako mu i treba, misli”, salje mu crne gacice sa mrljama od semena drugog muskarca. Romantik se ubija, a K. je malo zao…

U medju vremenu, voz ulazi u stanicu, veliku stanicu u kojoj se ukrstaju pruge iz mnogo smerova kroz koju prolaze stotine vozova. Gleda kroz prozor vagona. Svi prisutni su u neopisivoj zurbi. Zure se jutarnji putnici, studenti, prodavacice sendvica i kafe. Cistaci i naravno zeleznicko osoblje. Svi zure, uigrano, dinamicno, izgleda kao da ih iza ledja gura neka nevidljiva sila koja stalno pokrece i ubrzava stvari. Na jednom reklamnom panou pise “Budite efikasni”. U zenskom casopisu stoji da je svaka veza izmedju partnera zparavo jedna emocionalna investicija i da svako treba da se trudi da izvuce sto veci emocionalni profit iz svoje investicije. Zato K. mora da vezba da se ne zbunjuije, da tacno zna sta hoce, da ne pocrveni kada je pitaju sta hoce. Htela bi da bude i ona nezavisna jer dalje pise u casopisu da je slobodan zapadni covek u doba interneta i komunikacija i mobilosti zaravo stalno u poziciji da stalno bira i bude biran.

K. nema vremena, K. oseca kako ce opet da zakasni i sefica ce izreci nekoliko zajedljivih primedbi. A K. ne zeli da zaostaje za drugim pripravnicima koji su svi muskarci. Smao neki od njih ce dobiti novi ugovor, a K. mora da uzme taj posao, mora da im ga uzme. Kao kada na polici u samoposluzi ostane samo jedan proizvod i ti ga uzmes, znajuci da ga niko drugi ne moze imati.

Iamti. Iamti kola, imati stan imati orgazam, imati decka, imati kucu, imati decu, imati uzinu, imati sefa, imati… Sve se moze imati, o tomre misli K. Htela bi i ona da ima mnogo toga. Za pocetak htela bi taj novi laptop. Kada bi imala laptom mnogo toga bi bilo jednostavnije. Chat u krevetu, gledanje slika, igrice u krevetu. Hoce da iam laptop.

Voz stoji. Niako da krene. Sve je tako sareno na stanici, sve je tako sareno. Njen poslovni kostim je siv i prljav. K. nije zadovoljna. Znoji se. Ne zeli da se znoji. zeli da sve bude pod kontrolom. Veceras je petak, poseta disko klubu, menstruacija ne moze da je zaustavi. Prosli put je izvukla tampon i bacila ga na ulicu, svi su se smejali, svi su bili naduvani, zato je bilo tako super i zato su se svi smejali, a k. nije mogla da dodje sebi do ponedeljka. Svi su umirali od smeha, tamo u onom suludom gradu…..

U vozu je covek koji prodaje pivo, sokove, kafu i sendvice. K. kupuje sendvic sa salamom jer je opet gladna i tako krsi sebi zadato obecanje da su joj ujutru dovoljni musli i sok. Sada vidi sebe kako jede salamu, svidja joj se taj ukus mrtvih svinja, svidja joj se sumporasto zuto kuvano jaje u sendvicu i sos. Gladna je, zeludacni sokovi rade, mast umiruje kiselinu i cir. I pljuvacni sokovi se luce, narocito joj smeta onaj zub sa karijesom, onaj sto se puni trulom hranom i boli. Zubar je rekao za dva meseca ponovo kontrola…..

Posmatra ljude. Sve saamo neke bubalice sa naocarima. Poneki mladi poslovni covek ima stila. Svidjaju joj se muskarci koji drze do sebe. Mocni muskrci, oni su kao alfa muzjaci covekolikih majmuna u emisijama na Discovery kanalu. Jaci pobedjuje, uvek je tako bilo, ili pametniji ili bogatiji. A K. misli da je pametna, da nije pametna ne bi zavrsila MBA. Jednog dana ce postati menadzer ili poslovna zena. Imace laptop i sve najnovije trendy stvari. Kao neke od zena u vozu, posmatra ih, posmatra kako im stoji odeca, skupa, odeca, jeftina odeca, da li imaju te zene nesto sto ona nema, da li imaju vece grudi od nje. Da li su druge zene atraktivnije engo sto je ona. Jutros je uhvatila svoej gole sise u Pake i stala isprd ogledala – nije bila bas preterano zadovoljna.

I onda ponovo misli kako ce zakasniti. Opet taj osecaj da je neko s ledja gura napred, samo napred, stalno napred. Dise sve brze, gleda: Vibracije u vagonu, promicanje industrijskih predgradja, firme, kuce, auto otpadi, skladista, fabrike za izradu industrijskih kolaca, fabrike za isradu vijaka i polica. Stovarista kuhinjskih elemenata. Svi nesto rade….

Ljudi ima raznih. K. misli kako su svi ti ljudi predvidljivi i dosadni. Pricaju o automobilima, citaju sta su rekli politicari. U njima, reklo bi se nema strasti. K. razmislja o strasti, ona je nikada nije osetila, tu pravu strast koju bi trebalo da oseti, ali se nada da ce je jednom osetiti. Jednostavno, u prisustvu tih obicnih, malih ljudi ne moze da se ostvari. Ne moze da popusti kontrolu i bude ono sto jeste. Evo ova devojka izpred nje. Sa maramom na glavi. Marokanka, Arapkinja. Ona nikda nece moci da se ostvari. Gledala je te emisije, kako bedno zive te zene: poslovno i seksualno podredjene su muskarcu, podredjene su roditeljima i bez sopstvene volje. I ti njihovi obicaji - pokrivena glava, niko ne vidi tvoje telo, te zene su kao izlozi stalno zatvoreni roletnom, nikaoga ne mogu da privuku, moraju da budu smerne i pokorne muzevima koji ih nagradjuju jurenjem drugih zena, nemuslimani. K. prezire i sazaljeva arapske zene. Evo ova ispred nje se stalno znoji, lice joj se trza, kao da place. Baca pogled na ruke, blede, neobicno blede ruke spram crne odece u kojoj je zena. Te ruke se tresu, posezu za necim ispod odece. Pogeld gore – to su usne koje mrmljaju, mrmljaju ponavlajju neku nerazumljivu mantru. Neki grgutavi zvuci dolaze iz grla i nepca te zene, i to plasi K. to je zaista plasi jer pomislja na najgore. Ta zena se moli, mrmlja nesto o Alahu….

I gle, kao u ruznom snu. U magnovenu uvidja K. da to sto se odvija pred njom i jeste bas ono najgore. I pre nego sto je mozak u stanju da bilo stao odluci, ucini, odluci, svi misici K. bivaju paralisani uzasnim strahom. Jer Marokanka nadjednom u ruci ima nekakve zice. Jos jedna kap znoja na beldom licu, jedan trzaj usana, jos jednom rec “Alah”. Odlucan pokret rukom i aktiviranje kontakta zene – bombe koja nije imala ambiciju da postane seks bomba. A dalje nema vise nicega.

Nema vise samoostvarivana. Nece cak biti vise ni turistickih putovanja za one kojima je bilo obecano zadovoljstvo u zivotu. A bogami ni raja za mucenice koje veruju da prave stvari u zivotu dolaze tek u periodu posle slavne smrti.

MC