Iskreno da ti kazem... kada ne bih morala da placam nista od tih nameta, ja bih zaista bila srecna...
Ne idem kod drzavnog lekara, sama stedim za penziju (ili porodicni zivot), mozda uzmem i polisu zivotnog osiguranja...
E, sad.. neko ce da kaze, sta bi radila da se, ne daj boze, ozbiljno razbolis....
Odgovor je... ako odes kod drzavnog lekara, platis isto ili vise nego kod privatnika...
Participacija za ovo... participacija za ono... bolnicki dan toliko i toliko iz svog dzepa, zavoji, lekovi, pomagala... sve placas iz svog dzepa... jos ako je doktor alav na novac... 

jel si ti ozbiljan kada pominjes ove dotacije za penzije?

sto se tice plata, ja ti moram reci da ti je rezon utopisticki i nerealan.
plate su proizvod ucinka, a ne pokusaja da se taj ucinak napravi.
onaj ko stvori moze i da ima veliku platu, stim da porezi i nameti na platu budu adekvatni!

i na kraju, mogu radnici da strajkuju koliko zele. jedino sto mogu da dobiju jeste nominalno povecanje plata koje ce obezvrediti inflacija. ako su toliko glupi da to ponovo traze, onda im jedan milosevic nije bio dovoljan nego zele novog.
a sto se tice zaduzivanja kao dodatne opcije da se plate podignu, treba reci da to moze da traje par godina a posle toga krece jos teze vreme za te iste radnike kada krenu da dospevaju obaveze po uzetim kreditima.

dosta vas ima uzasno losu percepciju drzave i ocekivanja od politicara. i zbog toga nasedate na najgore lazi i nebuloze.
ne mogu da vam daju nesto sto nemaju! mogu samo da vam daju privid kroz stampanje papira koji je nominalno novac.
umesto toga,, bolje je da svi trazimo smanjenje poreza i deregulaciju kako bi svako od nas imao sto bolju poziciju da krene nesto da radi i da pokusa da nesto stvori.
deregulacija i nizi troskovi, nista nam vise ne treba ako zelimo da radimo! ostali zahtevi su nerealni, kontraproduktivni i na srednji i dugi rok zlonamerni!

a i da vam kazem nesto iskreno, bas me sito zabole da se ova drzava zaduzuje na ime moje dece i unuka kako bi isplatila penzije i plate penzionerima koji su satro to vec zaradili. ako su zaradili onda su i potrosili jer para nema. ako nisu direktno oni onda su oni za koje su oni glasali sve ove godine!

sifriranje teskih bolesnika omogucava oslobadjanje od participacije, takodje participacije mogu da se oslobode svi koji ispunjavaju neke odredjene uslove (koje nije tesko ispunjavati, samo se treba malo oznojiti i za jedan dan zavrsiti papirologiju, govorim o ljudima koji realno nisu u mogucnosti da placaju participaciju) ..

Bolnicki dan kosta 50 dinara u bilo kojoj bolnici, zavoji, propisani lekovi se ne placaju, placaju se dodatne potrepstine itd .. e sad, cinjenica je da ce privatnik da te gleda kao osobu od krvi i mesa kojoj je potrebna pomoc, a specijalista ili jos gore hirurg u bolnici gleda te samo kao truplo koje treba iseci ili telo u koje treba ubrizgati jos lekova.

LJudi se lece kod privatnika najpre iz jednog primarnog razloga - paznje. A rezultat lecenja je (osim u bas retkim slucajevima) isti. Pitanje je samo ko ima kakav zeludac i koliki fitilj u procesu.

A sto se tice penzija .. uplacivanje samodoprinosa (penziono osiguranje) je valjda nesto sto smo naucili u procesu "iz sranja u sranje" .. privatna osiguravajuca kuca, ili cak i uplacivanje u drzavno penziono osiguranje, sto da ne .. u najboljem slucaju - oba 

Ja nisam govorio o fiktivnim radnim mestima koja su realno socijala, način da se socijala razdeli.

Govorim o konkretnom radu koji je podudaran u Srbiji i u EU, recimo vožnja kamiona-šlepera na dugim rutama. Kilometraža vožnji koju šoferu treba platiti. Ako je privrednik iz Srbije nesposoban da adekvatno plati šoferu dobru platu, onda njegova firma mora u stečaj kao nekonkurentna, a kamioni na doboš da se isplate dugovi. Time bi na tržištu špeditera ostala samo tržišno sposobna preduzeća sa dobrom uslugom i dobrom platama. Svake godine bi bilo sve više konkurentnih preduzeća, a sve manje slabih i time ukupna ekonomija raste. Loš privrednik ne bi smeo da svoje loše poslovne poteze svaljuje na radnike obaranjem plata na minimum, a još manje da neprestano traži pomoć od države, jer se državi više isplati da da ponešto ljudima kao socijalnu platu, nego da finansira rasipanje očigledno nesposobnih privrednika.

Porezi na mesečnu zaradu do 10 000 evra bi trebali biti osrednji jer je u Srbiji neophodno ohrabriti srednju klasu, a teret poreza svaliti na krupne bogataše i krupan biznis, pa nek ubace porez u kasu ako ih zanima tržište Srbije, ako neće Mazda hoće Tojota, a država bogata.

Eeee, lečenje!

Ja sam silom prilika bio po bolnicama, pa recimo vrhunska operacija na srcu oko 2000 Evra, čovek iz Republike Srpske je platio, pa znam, ali će mu to refundirati Srpska. Ono što moćda ljudi primete, previše stare prilično ignorišu, ali ako je neko mladji onda se i državne bolnice više trude. Privatna poseta lekara ili laboranta direktno na stan nije skupa, jeftinije nego da pacijent ide taksijem do laboratorije. Dom zdravlja u Beogradu za zaposlene nije preterano opterećenen, stigne se na red. Tamo gde su penzoneri je već krkljanac, ali ima gomila hipohondara. Bolnička hrana u državnoj bolnici kvalitetna, a to je onih 50din dnevno, a tri puta jedeš.

Građani Srbije teže u prevremenu penziju od naredne godine
Autor: Jelena Aleksić | Foto:FoNet | 03.11.2009. - 05:00


Do kraja godine biće izmenjeni uslovi za prevremeno penzionisanje i pravo na beneficirani staž, saznaje „Blic”. S tim predlogom domaće vlasti ispratiće predstavnike MMF, koji u dosadašnjim razgovorima sa uposlenima na reformi penzionog sistema koje predvodi Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, nisu čuli nijedan konkretan predlog.

U pomoć su priskočili resorni ministri pa je MMF tokom vikenda nagovešteno da je Srbija spremna da do kraja godine zaista nešto promeni.
 
- Za sve ostalo je dogovor postignut vrlo lako, tako da nema razloga da se to ne desi i sa penzijama. Verujem da će se premijer uključiti u razgovore o penzijama - kaže za „Blic” jedan od ministara u Vladi.
Na sastancima prošle nedelje predstavnici MMF nisu krili da bi bili najsrećniji ako bi penzije ostale zamrznute i u 2011. godini jer bi uštede bile velike. Pošto će domaći pregovarači teško na to pristati, ostaje pitanje da li će se penzije usklađivati sa inflacijom, kao što predlaže Diana Dragutinović, ministarka finansija, ili sa rastom plata, na čemu insistira Jovan Krokobabić, potpredsednik Vlade.
- Povećanje penzija od prošle godine izazvalo bi veliki fiskalni udar i u najrazvijenijim zemljama. Zamrzavanje penzija je pomoglo da se saniraju negativni efekti na srednji rok, ali su ostali negativni efekti na budžet u kratkom roku - tokom 2009. i 2010. godine - kaže za „Blic” Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik u USAID.
Na dnevnom redu pregovora o reformi biće sigurno beneficirani staž i to tako što će se ovo pravo oduzeti činovnicima u vojsci i policiji koji zapravo ne rade nikakav rizičan posao. Rešenje o beneficiranim penzijama je kod nas, prema rečima ekonomiste Zorana Popova, nedovoljno precizno.
- Ne pravi se razlika između direktnih izvršilaca kao što su rudari koji rade u jamama i ostalih zaposlenih u tim delatnostima. Zbog takvih nedostataka čini se da bi ceo ovaj problem trebalo kompleksno preispitati - smatra Popov.
U ovom trenutku pripadnici pojedinih službi koji imaju pravo na beneficirani staž odlaze u penziju sa 53 godine. Razliku do 65 godina plaća država. Ono što će, prema našim saznanjima, takođe doći na red jesu kazneni penali za one koji ranije odu u penziju.
- Moglo bi se razgovarati i o tome da oni koji odu u penziju ranije, jednostavno i primaju manje nego do sada. Takođe, mogla bi biti povećana granica kada najranije možeš da odeš u penziju - kaže izvor blizak Vladi.
U domaćem penzijskom sistemu tek svaki peti radnik ima puni radni staž, a prosečna penzija za penzionere sa punim radnim stažom iznosi oko 90 odsto prosečne plate.
Altiparmakov ističe da je, kada je reč o penzionisanju pre regularne penzijske dobi, imperativ da se uvede sistem penala.
- Principi osiguranja i međunarodna praksa sugerišu da se penzijska naknada smanjuje za pet do šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja i da se za isto toliko povećava za svaku godinu posle regularne penzijske dobi - dodaje on.
Tu bi trebalo da se završi priča sa MMF oko izmena u penzionom fondu do kraja godine, a sva ostala pitanja rešavaće se kasnije, korak po korak.
Sa MMF je postignut dogovor o budžetu Srbije za 2010. godinu, izjavio je juče Mirko Cvetković, premijer Srbije.
- Trenutno, predmet razgovora sa Fondom je finansijska i ekonomska politika koja će obezbediti srednjoročnim i dugoročni održivi razvoj Srbije. Na dobrom putu smo da razrešimo te probleme - rekao je Cvetković. Od iduće godine, kako je najavio premijer, biće onemogućena isplata neto plata bez uplaćenih doprinosa.

Krkobabić o Francuskoj revoluciji, MMF u čudu
Umesto da delegaciji MMF predstavi detaljan plan penzijske reforme ili bar viziju izmenjenog sistema, Jovan Krkobabić pričao je, kako „Blic” saznaje, o tome kako je to uređeno u Francuskoj posle Buržoaske revolucije. Izvor iz Vlade otkriva da su posle sastanka sa Krkobabićem predstavnici MMF izlazili u čudu i uz komentare da on nema ni viziju kako bi stvari trebalo da izgledaju.

Izvor: Blic

Stiže još teža 2010.
Blic -
Šanse da se tražnja u 2010. poveća samo su teorijske. Jer s padom standarda suočiće se velike kategorije stanovništva, pre svih penzioneri, zatim nezaposleni čiji će se broj dodatno povećati, ali i zaposleni u sektorima gde će plate biti zamrznute, kaže Mlađen Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta. Da će 2010. biti teža od 2009. smatra i saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji očekuje da će s oporavkom svetske privrede rasti i cena naftnih derivata, što će uticati i na rast cena domaćih roba.

Nikolić kaže da će 2010. za Vladu Srbije predstavljati veliki izazov jer problemi više neće moći tako lako da se pravdaju svetskom ekonomskom krizom.

- Taj psihološki efekat predstavljaće veliki problem i videćemo kako će Vlada objasniti građanima zašto standard nastavlja da pada u situaciji kada zemlje EU, ali i mnoge druge, pokazuju jasne znake oporavka - kaže Nikolić, koji u 2010. očekuje blago oživljavanje građevinarstva i industrije, a stagnaciju sektora saobraćaja i finansijskih usluga.

Optimizam bez pokrića

Međunarodni monetarni fond prognozira da će srpska privreda iduće godine ostvariti rast od 1,5 odsto, a među državama nastalim raspadom SFRJ veći rast prognoziran je samo za Makedoniju. Rukovođeni ovim procenama, pojedini ministri odmah su počeli da šire optimizam bez pokrića, na šta je reagovao savetnik premijera Boško Živković ocenivši da "još nema nijedne fundamentalne promene na osnovu koje bi se moglo tvrditi da je srpska privreda krenula uzlaznom putanjom".

- Bio bih zadovoljan ako 2010. ne bude gora od 2009 - izjavio je Živković upozorivši da je "zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija politički korisno na kratak rok, ali je na dug rok vrlo opasno".

Da prognoze MMF-a nisu razlog za radovanje, svedoči i činjenica da je bruto društveni proizvod Srbije dostigao tek sedamdesetak odsto nivoa iz 1989. Profesor Mlađen Kovačević podseća da je u strategiji razvoja Srbije projektovana stopa rasta BDP-a od sedam i više procenata, što znači da smo nakon ovogodišnjeg pada u minusu od preko 12 odsto.

bez ekonomskog oporavka

- Ogromna je razlika između ostvarenog i onog što je obećavano. Do sada su to pravdali svetskom krizom, a kad ona prođe, verovatno će reći da je kriv svinjski grip - kaže Kovačević, upozoravajući da je uvoz opreme u ovoj godini smanjen za 32 odsto, što, kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ne daje prostora za optimizam.

Međunarodna agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga "Dan i Bredstrit" ocenila je da nije realno očekivati primetni ekonomski oporavak Srbije u 2010. Sa tom ocenom saglasan je i premijer Mirko Cvetković, znatno oprezniji u prognozama od svojih ministara. Oporavak će biti spor, a da bi se odrazio na standard građana, privredni rast na srednji rok mora biti od pet do šest odsto godišnje, poručio je premijer.

A dok "srednji rok" ne profunkcioniše, čeka nas nekoliko nimalo lakih godina, među kojima će naredna biti najteža. U najgoroj situaciji biće penzioneri čija će primanja drugu godinu zaredom ostati na istom nivou. Njima i nezaposlenima najteže će pasti najavljeni rast cene električne energije koja će, kako je nedavno izjavio generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, tokom 2010. poskupeti za 20, a možda i više procenata. Za iduću godinu najavljeno je i postepeno povećanje poreza na imovinu, a takođe i ponovno uvođenje poreza na prihod od kamata što će onima kojima drže ušteđevinu u bankama umanjiti zaradu.

stabilan dinar

Sudeći po izjavama čelnika Narodne banke, devizne rezerve zemlje su na zavidnom nivou i garantuju da kurs u narednom periodu neće preterano fluktuirati, odnosno da će dinar biti relativno stabilan. Sasvim suprotno se može očekivati od cena naftnih derivata čiji rast u 2010. očekuju sve relevantne svetske institucije koje se bave energetikom. Finansijska grupacija "Goldman Saks" prognozirala je da će nafta već do kraja ove godine poskupeti na 85 dolara za barel, a optimističnije su jedino prognoze ruskih analitičara koji očekuju da će se cena barela nafte tokom 2010. kretati od 50 do 60 dolara.

Za razliku od varljivih energetskih, kod prognoze inflacije MMF i NBS kao da su prepisivali jedni od drugih. Sa stopom od 7,3 odsto, po MMF-u, ili 7,7 odsto, po guverneru Jelašiću, Srbija će i u 2010. imati ubedljivo najveću inflaciju u regionu. A uz inflaciju ide i pad kupovne moći. Prosečna zarada u Srbiji je septembra ove godine iznosila 336,7 evra, što je pad od 12,5 odsto u odnosu na septembar 2008. kada se za prosečnu zaradu moglo kupiti 384,6 evra. S obzirom na tempo oporavka koji najavljuje premijer, neće biti iznenađenje ako na kraju 2010. prosečna plata u Srbiju bude jedva 300 evra.

Šta da očekujemo

Loše stvari

- zamrznute penzije i plate u javnom sektoru

- povećanje broja nezaposlenih

- najveća inflacija u regionu

- izvesno poskupljenje struje

- verovatan rast cena naftnih derivata

- najavljeno povećanje poreza na imovinu

- manja naknada za porodiljsko odsustvo

- pooštravanje uslova za odlazak u penziju

- ponovno uvođenje poreza na prihod od štednje

Dobre stvari

- čvrste devizne rezerve, relativno stabilan kurs

- neće biti povećanja PDV-a

- blagi oporavak građevinarstva i industrije

- blagi oporavak tržišta nekretnina Malo novca za socijalu

Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić najavio je drugačije utvrđivanje naknade za porodiljsko odsustvo za čije će se izračunavanje ubuduće kao osnova koristiti prosečna plata u poslednjih 12 meseci, a ne kao do sada poslednja plata. Ljajić je rekao da su socijalna davanja u Srbiji manja nego u zemljama regiona, ali je najavio da će ta oskudna sredstva u 2010. biti pravednije raspodeljena. Penzije će ostati iste

Zaposleni

Iznos penzija - ukupno korisnika

do 11.088 din. 126.408

11.195 - 13.434 din. 109.736

17.913 - 21.710 din 191.977

26.000 - 31.319 din. 154.188

37.000 - 43.577 din. 56.262

72.321 din. 1.985

96.721 din. 1

102.766 din i više 61

Trenutno u Srbiji ima 1.584.323 penzionera.

Samostalne delatnosti

Iznos penzija - ukupno korisnika

Do 11.088 7.261

11.195 - 13.434 7.645

15.673 - 17.913 4.815

21.270 - 26.000 7.113

31.319 - 37.000 3.566

43.577 - 53.000 1656

72.321 - 76.575 54

76.575 - 96.721 25

96.721 - 102. 766 8 Predviđanja

MMF za 2010.

država inflacija rast BDP

Srbija 7,3 1,5

Hrvatska 2,8 0,4

BiH 1,6 0,5

Crna Gora 2,1 - 2,00

Makedonija 2,00 2,00

Slovenija 1,5 0,6

Au ala su velike penzije, možeš s njima bulju da obrišeš.

Penzije su 25 puta veće nego kad su Nikolić i Jorgovanka bili na vlasti pre 9,5 godina.

Ne vidim da penzosi to zaslužuju, tako da se nadam smanjenju.

добро је пензосу...одмори....зову те другари на шах

Ako se ovako nastavi...Kad ja budem trebao u penziju,penzije nece ni biti!!!