U Roterdamu pet-šest ljudi ocarini 36.000 kontejnera DNEVNO, a evo kada će tako nešto biti moguće i u Srbiji
18.01.2019. 12:41


Uprava carina je iz IPA fondova dobila milion i po evra za uvođenje automatizovanog sistema uvoza i izvoza, odnosno poslovanja bez papira, čija će prva faza biti realizovana do kraja septembra.

Ovim postupkom Srbija će jednom nogom ući u Evropsku uniju jer je reč o primeni njenih standardizovanih modela carinskog poslovanja čiji je cilj da se privrednicima ubrza poslovanje, učini ga efikasnim i predvidljivim. Ova novina treba i da smanji troškove izvoznih i uvoznih postupaka, ali i da poveća konkurentnost domaće privrede i privuče investitore.

Tako bar tvrde u Upravi carina i dodaju da je sve spremno da se pripremna faza završi do septembra, a da ceo sistem potpuno zaživi od 2023.

- Sada je kod nas za svako carinjenje potrebno 10 papira, a samo na Terminalu Beograd dnevno se obradi više od hiljadu deklaracija sa pratećim dokumentima. Za taj posao je potrebno mnogo više ljudi nego što je, primera radi, u luci Roterdam, gde razmena dokumenata privrede i carine elektronskim putem omogućava da to uradi samo pet-šest carinika, koji dnevno ocarine 36.000 kontejnera. Novine koje pripremamo stvoriće uslove za brzo, efikasno i predvidljivo poslovanje u Srbiji. Najznačajnije je to što će elektronska razmena informacija doneti velike uštede u vremenu i novcu - kaže Miloš Tomić, direktor Uprave carina.

Za razliku od sadašnje procedure u kojoj svi dolaze u carinsku ispostavu, neposredan kontakt između carinika i izvoznika i uvoznika biće sveden na minimum, što garantuje nepristrasnost postupka.

- Uvođenje automatizovanog sistema obezbediće i brže ostvarivanje povraćaja PDV pošto će se dokaz da je roba napustila carinu automatski slati i Poreskoj upravi bez obaveze fizičkog podnošenja izvoznih deklaracija. Prednost ovog postupka je i to što će sistem Uprave carina, a ne službenik, kontrolisati deklaracije, a informaciju o nedostacima će sam slati uvozniku, izvozniku ili špediteru, uključujući i to da li će roba i isprave biti i fizički pregledane ili ne. Treba da se zna da ovaj projekat ne bi bio realizovan bez pomoći Vlade, posebno ministra finansija Malog - navodi Tomić.

On podseća da je carinska služba pre skoro tri godine već automatizovala tranzit, čime je omogućila da se roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu elektronske deklaracije. Taj potez je imao velike ekonomske benefite jer je na naše puteve vratio turske kamione koji su sve češće birali Rumuniju i Bugarsku.

- Kada, pored tranzita, automatizujemo i uvoz i izvoz, postaćemo punopravni član evropskog carinskog prostora i za nas u tom smislu više neće postojati granice - objašnjava Tomić.

Od uvoza pola budžeta

Carinska služba je efikasnom naplatom uvoznih dadžbina prošle godine popunila 49 odsto budžeta Srbije.

Izvor: Blic