Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje u privatnim školama u Srbiji

Roditelji biraju škole prema onome šta se nudi

U Srbiji su registrovane četiri privatne osnovne škole i 21 srednja. Za osnovce školarine se kreću od 4.500 do 6.600, a za učenike srednjih od 1.200 do 12.000 evra

Iako je tek polovina marta, većina privatnih srednjih škola u Srbiji skoro je popunila mesta za upis novih učenika. Mala odeljenja, dvojezična nastava, dobro opremljeni kabineti, obezbeđen prevoz, a često i smeštaj, samo su neki od uslova koje privatne škole nude. U Srbiji su registrovane četiri privatne osnovne i 21 srednja škola, a Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete, naglašava da su uslovi u privatnim školama različiti, od mnogo boljih do mnogo gorih nego u državnim školama.

Prednost je manje učenika
- Privatne škole u Srbiji uglavnom rade po planovima i programima koje je propisalo Ministarstvo prosvete i sporta. Jedino Računarska gimnazija ima svoj poseban program, dok gimnazije "Ruđer Bošković" i "Crnjanski" imaju sklopljene ugovore sa stranim školama. Prednost privatnih škola je što rade sa mnogo manjim brojem učenika i nude više sadržaja nego državne škole, kao što je dodatno usavršavanje u jeziku, informatici... Kod nekih privatnika prostorni uslovi su mnogo lošiji nego u državnim školama i jedna ispunjavaju uslove - objašnjava Lazarević i dodaje da je jedan od razloga zatvaranja Klasične gimnazije u Beogradu, pre nekoliko meseci, upravo bio neadekvatan prostor.

Prilikom izbora privatne škole svaka porodica mora da se raspita šta ta obrazovna ustanova nudi deci. Mladen Šarčević, direktor gimnazije "Ruđer Bošković", kaže da ova škola, pored celodnevnog boravka, dodatne nastave sa mentorom, učenicima omogućava i upis i na prestižne svetske univerzitete.
      

OCENA KVALITETA

Zajednica privatnih srednjih škola u Srbiji planira da oceni kvalitet svih škola.
- Kao što više škole i fakulteti moraju da ispune određene uslove da bi mogli da rade, tako i mi hoćemo da napravimo standarde za privatne srednje škole, po kojima će one biti vrednovane. Da bi neka škola opstala u privatnom sektoru, ona mora da se bori i ima kvalitetnu nastavu - naglašava Nikola Tesla, koji je i predsednik Zajednice privatnih škola.
      
   
   

- Naša škola je akreditovana za program Međunarodne mature i u trećoj i četvrtoj godini imamo dvojezičnu nastavu. Deca su bolje vaspitana jer su po ceo dan u školi, bezbednija su, nema tuča u školskom dvorištu, a droga je zabranjena i u saradnji sa roditeljima imamo stalne provere. Uz to, deca više putuju, gledaju predstave i druge kulturne sadržaje. Roditeljima ne vredi samo prazna priča, škole moraju pokazati rezultate - objašnjava Šarčević.

U Školi za negu zdravlja i lepote "Profesional" odeljenja imaju po sedam učenika, a direktorka Lidija Vidmar naglašava da je upravo to glavna prednost ove škole.
- Tako deca mogu brže i efikasnije da savladaju zanat. Atmosfera je opuštenija i nema pritiska da li će učenici stići sve da urade - naglašava Vidmarova i dodaje da i u privatnoj školi deca beže sa časova.

S ovom konstatacijom se slaže i Nikola Tesla, direktor Evropske poslovne škole "Milutin Milanković".

Nastavni planovi su isti

- Deca su svuda ista i procenat onih koja beže sa časova je isti, kao i u državnim školama. Naravno i kod nas učenici napuštaju školu zbog nediscipline i neznanja. Naša prednost je što imamo manje dece, pa nastavnici stignu svima da prenesu gradivo, a svakog učenika znaju ponaosob. U državnim školama je malo neodgovorniji odnos jer ima mnogo više đaka - naglašava Tesla.
Privatnici nisu mogli otvaranjem svojih škola da izmisle "toplu vodu". Nastavni planovi i programi su isti ili slični, kao i u državnim, kod privatnika rade nastavnici koji su zanat ispekli u državnim školama. Jedino je drugačiji odnos prema nastavi i bolja oprema.

- Nije dobar profesor koji daje petice, već koji se trudi da nauči đake. Plate nastavnika u privatnim školama su od 20 do 50 odsto više nego u državnim, ali se ovde više i odgovornije radi. U privatnim školama nema prostora za nerad i veća je kontrola. Ako nastavnik ne radi dobro svoj posao, mogu ga lakše kazniti, dok je to u državnoj školi mnogo teže - kaže Tesla.
Gimnazija "Ruđer Bošković" je, takođe, kadar pokupila uglavnom iz državnih institucija, a dosta vremena i sredstava izdvaja za usavršavanje profesora.

- Naši nastavnici su bili na stručnim seminarima u Atini, Ženevi... U nastavnike treba stalno da se ulaže jer oni ne treba da ispredaju lekciju, već da decu nauče - smatra Šarčević.
Pri pomenu privatnih škola, prva asocijacija je cena školarine. Za godinu dana u privatnoj osnovnoj školi treba izdvojiti od 4.500 do 6.600 evra. Školarina u srednjim školama je različita od 1.200 evra do fantastičnih 12.000 evra.
M. Jakovljević


Izvor: Glas Javnosti