Управо тако, велика је кривица родитеља. Како могу да допусте да девојчице иду нафракане полу голе у школу. Кривица државе је још већа, јер она је наметнула да родитељи брину само о голој егзистенцији и како да прехране и школују децу. У моје "време" (нисам баш толико матор) девојчице нису ни смеле да долазе у школу нашминкане и са налакираним ноктима, а камоли са сисама на изволте. Децу сада васпитавају амерички часописи и филмови који просто намећу да је нормално да се са упражњавањем скесуалних односа крене још са 12 -13 година...

Krivica roditelja jeste ali ja makar ne vidim preveliku vezu izmedju oblacenja i cinjenica da deca od 13 godina imaju seks. Upoznao sam devojke koje se oblace kao da su u manastiru a najvece su k.... koje postoje a upoznao sam i devojke koje izbace sise na izvolte a ipak nisu k....

lordvejder, to za casopise i filmove si u pravu jer je i to krivica roditelja

Auuu ja tek sad dolazim do zaključka da sam posedovao slične snimke... :|

Teško da se može reći da je to bolesno. Naprotiv, normalno je da se tada javlja seksualni nagon, a ako se ne počne javljati, odnosno ako devojčica u toj dobi ne počne da želi da se dopada muškarcima i obratno, onda je reč o poremećaju. Naravno, vaspitanje i uloga društva, odn. da li je to dopustivo, sasvim su odvojena pitanja. Mislim da ne možemo da se opiremo globalnim tokovima, a ovakvi trendovi su prisutni u celom svetu. Pojava jeftinih mobilnih telefona sa kamerama je samo učinila evidentnim nešto što je i ranije postojalo. Mislim, dakle, da moramo da se suočimo sa realnošću da je to prosto ljudska priroda i da se to dešava. Ko deklarativno sumnja u to, neka ne bude licemeran, nego neka se priseti kakve je fantazije on sam imao u toj životnoj dobi i neka samom sebi odgovori šta bi učinio da mu se, u jednom trenutku, ukazala prilika da ima seks sa vrućom devojčicom koju godinama gleda i o njoj fantazira.

Suočavanje sa realnošću, koje sam pomenuo, već mnogima deluje kao izlizana fraza. Međutim, ono se može shvatiti na dva sasvim različita načina: kao mirenje sa postojećim stanjem i prilagođavanje, ili nasuprot tome, kao prihvatanje da postoji problem i rad na iznalaženju rešenja. U konkretnom slučaju, pre svega mislim na ovo drugo. Mislim, dakle, da je u pitanju problem. Ovde imamo ponešto pametno da naučimo i od Amerikanaca; mislim na njihovu maksimu primenljivu čak i u situaciji potpunog poraza: "I do not accept defeat, I deal with it".

Kao i kod svakog problema, dodeljivanje krivice ne pomaže u njegovom rešavanju. Činjenica je da se mnoge vrlo mlade devojke (devojčice) oblače vrlo izazovno kao i da muška populacija na to prirodno reaguje. Problem je još dublji zbog činjenice da se roditelji međusobno razlikuju u shvatanjima, a neretko su ta shvatanja veoma različita: od krajnje konzervativnih do ekstremno liberalnih. Konačno, problem se komplikuje zbog vroma loše materijalne i opšte društvene situacije.

Sada ću i ja rizikovati da me "napenale" ali mislim da rešenje mora biti radikalno. Ukratko, mislim da je neophodna određena vrsta segregacije. Roditelji su, kao što je poznato, odgovorni za postupke svoje maloletne dece. Zato su roditelji, čija su shvatanja konzervativna, dužni da se udruže i, tako organizovani, nastupe prema državi (mislim da bi nastup putem medija bio najefikasniji). Pri tome moraju imati vrlo jasne zahteve. Segregacija koju sam pomenuo, podrazumevala bi uvođenje različitih kodeksa dozvoljenog ponašanja u različite škole, što predstavlja dosta rašireno rešenje u svetu. Roditelji konzervativnih shvatanja bi svoju decu slali po svom izboru (i na svoju odgovornost!) u škole gde su kodeksi strožiji: npr. oblačenje striktno kodifikovano na uniforme koje ne stimulišu seksualni odgovor suprotnog pola; jasno definisano vreme za rad i učenje, sa radnim zadacima u pauzama, što ne ostavlja mnogo prostora za needukativne aktivnosti; druženje u "kontrolisanim" uslovima (ne mislim na kamere već na prisustvo vaspitača); jasno definisane i stroge kazne (do isključenja iz škole) koje bi se dosledno sprovodile u slučajevima kršenja kodeksa itd. Čitav spektar škola bi morao postojati, od onih "najstrožijih" po disciplini do onih umereno liberalnih (gde bi se poštovali samo osnovni, univerzalni zakoni), a roditeljima bi se ostavio izbor u kakvu školu bi slali decu. Segregacija bi se mogla sprovesti čak i u istoj ustanovi, u različitim smenama ili različitim objektima i sl. ali pri tome se mora obezbediti da deca ne dolaze u međusobni kontakt.