Осми март – празник социјалистичког феминизма

Осми март – празник социјалистичког феминизма
Аутор: Владица Живановић, Објављено: 07. 03. 2009.

Неки људи су одушевљени идејом прослављања Осмог марта, али поставља се питање да ли уопште људи у Србији знају генезу и контекст настанка овог празника, који је све само не хришћански празник. Сваки празник носи у себи одређену симболику и систем вредност које прославља и афирмише. Осми март и идејне основе на којима је установљен овај празник жена једно је од погрешних решења питања положаја жена у друштву.

Данашња жена суочена је са агресивно либералним екстремизмом оличеним разним феминистичким покретима, којима се покушава уништити православни концепт улоге жене у друштву. Данас се на жену гледа кроз разне култове и идеологије који се у основи сукобљавају са библијским поимањем жене. Све је то обавијено причама о правима жена, која немају за циљ да однос мушкарца и жене доведу до једног вишег нивоа, што би подразумевало блискост и склад, већ је по среди прича која подстиче на егоизам, антагонизме и неразумевање полова.

У Паризу је 1889. године издата књига Кларе Цеткин „Питање права жена и радница данашњице“. Делове ове књиге читала је Клара на Другој интернационали одржаној исте године у Паризу. Тако је настала социјалистичка теорија еманципације жена. Ауторка ове књиге каже да су социјализам и феминизам веома уско повезани. Социјалистички феминизам, за који се Клара залагала, подразумевао је право жена на рад, једнаке плате са мушкарцима, економску независност итд., што је свакако исправно. Али, како то често бива, лаж је углавном обмотана истином. Поред ових неспорних захтева које је истицала, Клара је подједнако важним сматрала право жене на слободну љубав, без икаквог „лажног морала“ како је то она волела да каже. То конкретно значи да жена и у браку, ако у другом мушкарцу осим оног законског, види честицу љубави, може да му се слободно препусти, осети његову љубав, а да у исто време задржи постојећи брак. Абортус је, по њеном мишљењу, право жене да не роди дете јер би оно стајало на „путу среће“ те ослобођене жене. Жена би зарад своје среће у животу ускратила свом детету основно право на живот. Социјалистички феминизам Кларе Цеткин подразумева да је девственост код девојака прошлост и да се треба предати уживањима сваке врсте.

Клара Цеткин је први пут организовала прославу Осмог марта 1911. и од тада се то полако одомаћило без да је неком пало на памет какав је у суштини тај празник. Клара је била одушевљени социјалиста, била је опчињена бољшевичком Русијом и велики пријатељ Лењина, кога је више пута интервјуисала (види интервију Лењина „О женском питању“ 1920. www.marxists.org)
Ако узмемо у обзир какве је идеје носио социјалистички феминизам и какву симболику има празник Осми март, заиста чуди чињеница да многе жене прихватају честитање оваквог празник који унижава жену као мајку, супругу и као личност. Вероватно је и много незнања допринело да се многе узорне жене ставе под осмомартовске идеје контраверзне Кларе Цеткин. Још више чуде мушкарци који на тај дан у име „слободне љубави жена“ честитају и купују поклоне својим вољеним особама. Очигледно се ради о неинформисаности и наметнутом моделу друштвеног обрасца код нас нарочито установљеног од времена социјалистичке револуције после Другог светског рата. Тада је важило правило по коме је једино било битно да сте на линији партије, а имати више жена, извршити абортус како случајно не бисте имали више од два детета, сматрано је пожељним и у складу са социјалистичким моралом.
Српском народу су овакве идеје стране и ако постоје у извесној мери, резултат су насилног наметања и одрођивања од Цркве, чувара истинских вредности, које су некада красиле српски народ. Мимо хришћанског контекста није решен проблем односа мушкарца и жене, нити га је мимо тог концепта могуће решити. Начин на који је социјалистички феминизам покушао да реши проблем жена само је допринео да се њен положај данас још више погорша. Зато је враћање на већ заборављене форме култа мајчинства, очинства и брака, као свете заједнице мушкарца и жене, једини прави начин за превазилажење стања у коме се данас налази просечна српска породица. У појединим случајевима у традиционалној српској породици било је непоштовања жена, али оно није било последица хришћанског поимања жене, већ напротив у извесној мери одступања од традицоналног хришћанског морала. И зато је одбацивање хришћанског односа међу половима због погрешног тумачења јеванђељских вредности потпуно погрешно.

Наиме, Библија учи да је муж глава жене као што је и Христос глава цркве, а како је Христос пострадао за Цркву тако и муж треба да страда и да се жртвује за жену и породицу. Послушност жене према мужу треба да произилази из њеног поштовања према њему. То поштовање се наравно не може лако стећи и подразумева обавезу мушкарца да штити, поштује и уважава жену као личност којој је Бог подарио слободу.

Једнакост полова и такмичење између њих довело је до њиховог удаљавања, рачунске љубави, која заправо и није љубав, јер љубав не мери, нити рачуна. Снагу за истинску љубав, која ће увек жртвовати себе за своје вољене, човек једино може имати ако је инспирисан вером у Бога. Љубав је друго име БожијеДанас је склад између мушкарца и жене угрожен због прихватања идеја осмомартовског феминизма који је срећу жене видео у одбацивању морала што је жену унизило и довело до губљења поштовања жене према мушкарцу и обрнуто.. Пре Осмог марта постојао је, а и данас постоји празник жена Материце. Овај празник пун је поштовања и љубави према жени која је у хришћанству посебно уважена. Највише слављена и прослављана у људском роду је управо жена, а то је Она која је Бога родила Пресвета Богородица, што свакако указује на посебно место жене у Цркви, друштву и породици.