ОСМЕХ СТИЖЕ ЗОРОМ

Немогућност да се сетимо и имамо пред очима сетне тренутке из сопственог живота ствара осећање кога се тешко ослобађамо

    „Пијем да је забравим, а жеља се већа ствара...”
    Да ли се неко можда сећа текста некада врло познате (такозване) народне песме? Згодан пример који говори о томе да ће опијањем човек тешко успети да прецрта извесне тужне догађаје из сопственог живота.  Ово мишљење на известан начин има и научну потврду.
    Тешко је заборавити тужне и ружне догађаје. Ни забава, као некаква чаробна пилула, не може ту много да помогне. С лошим успоменама је најбоље саживети се. И не само то: треба их увек имати у виду, закључак је недавног истраживања америчких научника. У супротном, туга ће трајати много дуже него што бисмо то хтели.

Аристотелова прича

    Доктор Џастин Фејнстин, професор неурологије на Универзитету у Ајови, са својим сарадницима, одабрао је десет особа које пате од једне врсте амнезије – немогућности да „обраде” новија сећања. Таквим особама приказивани су изузетно тужни филмови. После гледања они нису успевали да препричају њихов садржај, јер се нису ни сећали онога што су гледали! Међутим, осећање дубоке туге које нису могли да опишу, било је присутно. Туга је трајала данима. Никако нису успевали да се ослободе сетног расположења. А нису могли да се сете зашто.



   Оглед је поновљен с истим добровољцима. Овога пута гледали су комедије, односно веселе и смешне филмове. Исход је био сличан, с једном разликом. Осећање сете после гледања тужних филмова трајало је неупоредиво дуже. Закључак доктора Фејнстина био је следећи: немогућност да се сетимо и имамо пред очима тужне тренутке из сопственог живота, ствара неодређено, једнако тужно осећање кога се тешко ослобађамо. Према његовом мишљењу, уколико се с времена на време присећамо несрећних тренутака, то ће довести до својеврсног ослобађања од туге. Неке врсте катарзе. Уосталом, управо о томе је још давно говорио грчки филозоф Аристотел расправљајући о утиску који на човека има старогрчка трагедија.
    Способност да поново замишљамо тужне догађаје омогућава нам да о њима још једном размислимо. А кад спознамо осећање туге, почињемо да схватамо разлоге који су до таквог осећања довели. Чињеница да људи који пате од амнезије или Алцхајмерове болести не могу да памте догађаје, објашњава уједно и њихово стално меланхолично расположење.

Улога хормона стреса

    Професори из Ајове дошли су до још једног занимљивог закључка који је у вези с тужним, односно веселим расположењем. Закључак сродног истраживања гласи: ко увече одлази на спавање нерасположен, с тешким мислима, сетан и плачљив, ујутру ће се највероватније пробудити веселији него обично.
    Лекари су током дана мерили количину кортизола у крви добровољаца. Кортизол је познат као хормон стреса, одговор за раст шећера у крви, али и раст крвног притиска. Између осталог, битно утиче на расположење и памћење. Примећено је да је код људи који су увече изузетно лоше расположени, чак склони плачу, количина кортизола у крви већа него код оних који су весели отишли на спавање. Стога, иако нерасположени, знајмо да ћемо се ујутру пробудити крепки и боље расположени. Посебно уколико смо пре него што смо утонули у сан, добро размислили о свим ружним догађајима који су нам се десили током дана.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Дарко Гркинић

Izvor

Zanimljivo. Ja ne volim da sama sa sobom ostajem dugo noću budna. I nije baš da se ujutro posle teških misli ili preispitivanja budim veselija nego obično, naprotiv zakotrljam neko kamenje koje me posle danima sapliće. Tako da više ličim na ove što su dugo mili tužni posle tužnog filma

S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... "
Balasevic

Tema kao stvorena da se o njoj filozofira  
Na veliki znacaj tuge u nasim zivotima kao i nase percepcije tuge, upoznavanja sebe samih, razmisljanje i utvrdjivanje uzroka u tim situacijama, ukazuje Vladika Nikolaj poredeci nas sa "vrelim gvozdjem" spremnim za kovanje. To su situacije koje su "sposobne" (da se tako izrazim jer nista zapravo nije sposobno do nas samih, u ovom kontekstu) da nas promene. Zbog toga smo mi "gvozdje koje se kuje". Zbog toga --> i mogucnost katarze.
Eto, ukratko  

Tuga je razornija od svega sto moze da mi padne na pamet. Njene posledice su beskrajne. Kao i posledice borbe sa tugom, ali onda smo produktivni, bolji.

Odagnavati tugu je guranje pod tepih, suocavanje sa njom je rast i razvoj, jacanje. Predavati se tuzi je gasenje duhovne motorike. Pa ipak, mislim da duboka, teska tuga brze i revnosnije otvara vrata ka jednom delu ljudske psihe kome se svi kad tad posvecujemo - duhovnost. Eto opet duhovnost, ni kriva ni duzna, a svako je svesno bice na planeti - duhovno, samo je pitanje ko je kad poceo i zasto da postavlja sebi razna pitanja.

Ja ne Tugujem 
Ne volim depresiju i ako se neceg iskreno plasim je deprsija i nadanje.

Hm, interesantno  . Dosta ljudi nemaju mogucnost suocavanja sa stvarima pa ostavljaju dosta stvari u zivotu nedovrsenim pa tako i veliki broj osecanja tako da je poneki put lakse jednostavno "osloboditi" ih se odmah a ne "nagomilavati ih" 

Kako kad. Ja ako bas budem neraspolozen zbog necega skoro uvek cu ujutru biti istog raspolozenja. Za neka "manja" raspolozenja je ovo tacno

Po toj logici , ako ja ustajem ne raspoložen , snači da sam srećan i bez briga otišao na spavanje , nije to baš tačno....Tekst i tema jesu zanimljivi , može se doveka lomiti jezik o svemu ovome i nikada ne doći do nečega što stvarno znači.....

Neraspoloženje-podstiče-pamćenje


Neraspoloženje pozitivno može da deluje na ljude jer tuga poboljšava pamćenje, jača sposobnost procene drugih ljudi i čini nas manje lakovernima.
Studija, koju je vodio psiholog Joseph Forgas sa Univerziteta Novi Južni Wales, pokazala je da su ljudi sa negativnim raspoloženjem kritičniji te da se više brinu za svoju sredinu i druge ljude. Oni koji su uvek raspoloženi i nasmejani skloni su da veruju u sve šta čuju.

"Dok pozitivno raspoloženje jača kreativnost, fleksibilnost i saradnju, negativno raspoloženje podstiče temeljno razmišljanje i obazrivost prema spoljnjem svetu", navodi Forgas.

"Naše istraživanje je pokazalo da tuga podstiče strategije procesuiranja informacija koje su prilagođenije zahtevnim situacijama", dodaje Forgas.

Studija je isto tako pokazala da su ljudi lošeg raspoloženja manje skloni donošenju naglih odluka utemeljenih na rasnim ili verskim predrasudama te da su manje skloni greškama kad se od njih traži da rekonstruišu neki događaj kojem su prisustvovali.

Izvor

Не разумем особе које су тужне без икаквог битног разлога. Зар није најбитније здравље, како нас самих, тако и људи из нашег окружења (породица, родбина итд) ?

п.с. убеђен сам да наш избор музике довољно говори о нама.