ОСМЕХ СТИЖЕ ЗОРОМ

Немогућност да се сетимо и имамо пред очима сетне тренутке из сопственог живота ствара осећање кога се тешко ослобађамо

    „Пијем да је забравим, а жеља се већа ствара...”
    Да ли се неко можда сећа текста некада врло познате (такозване) народне песме? Згодан пример који говори о томе да ће опијањем човек тешко успети да прецрта извесне тужне догађаје из сопственог живота.  Ово мишљење на известан начин има и научну потврду.
    Тешко је заборавити тужне и ружне догађаје. Ни забава, као некаква чаробна пилула, не може ту много да помогне. С лошим успоменама је најбоље саживети се. И не само то: треба их увек имати у виду, закључак је недавног истраживања америчких научника. У супротном, туга ће трајати много дуже него што бисмо то хтели.

Аристотелова прича

    Доктор Џастин Фејнстин, професор неурологије на Универзитету у Ајови, са својим сарадницима, одабрао је десет особа које пате од једне врсте амнезије – немогућности да „обраде” новија сећања. Таквим особама приказивани су изузетно тужни филмови. После гледања они нису успевали да препричају њихов садржај, јер се нису ни сећали онога што су гледали! Међутим, осећање дубоке туге које нису могли да опишу, било је присутно. Туга је трајала данима. Никако нису успевали да се ослободе сетног расположења. А нису могли да се сете зашто.



   Оглед је поновљен с истим добровољцима. Овога пута гледали су комедије, односно веселе и смешне филмове. Исход је био сличан, с једном разликом. Осећање сете после гледања тужних филмова трајало је неупоредиво дуже. Закључак доктора Фејнстина био је следећи: немогућност да се сетимо и имамо пред очима тужне тренутке из сопственог живота, ствара неодређено, једнако тужно осећање кога се тешко ослобађамо. Према његовом мишљењу, уколико се с времена на време присећамо несрећних тренутака, то ће довести до својеврсног ослобађања од туге. Неке врсте катарзе. Уосталом, управо о томе је још давно говорио грчки филозоф Аристотел расправљајући о утиску који на човека има старогрчка трагедија.
    Способност да поново замишљамо тужне догађаје омогућава нам да о њима још једном размислимо. А кад спознамо осећање туге, почињемо да схватамо разлоге који су до таквог осећања довели. Чињеница да људи који пате од амнезије или Алцхајмерове болести не могу да памте догађаје, објашњава уједно и њихово стално меланхолично расположење.

Улога хормона стреса

    Професори из Ајове дошли су до још једног занимљивог закључка који је у вези с тужним, односно веселим расположењем. Закључак сродног истраживања гласи: ко увече одлази на спавање нерасположен, с тешким мислима, сетан и плачљив, ујутру ће се највероватније пробудити веселији него обично.
    Лекари су током дана мерили количину кортизола у крви добровољаца. Кортизол је познат као хормон стреса, одговор за раст шећера у крви, али и раст крвног притиска. Између осталог, битно утиче на расположење и памћење. Примећено је да је код људи који су увече изузетно лоше расположени, чак склони плачу, количина кортизола у крви већа него код оних који су весели отишли на спавање. Стога, иако нерасположени, знајмо да ћемо се ујутру пробудити крепки и боље расположени. Посебно уколико смо пре него што смо утонули у сан, добро размислили о свим ружним догађајима који су нам се десили током дана.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Дарко Гркинић

Izvor

Zanimljivo. Ja ne volim da sama sa sobom ostajem dugo noću budna. I nije baš da se ujutro posle teških misli ili preispitivanja budim veselija nego obično, naprotiv zakotrljam neko kamenje koje me posle danima sapliće. Tako da više ličim na ove što su dugo mili tužni posle tužnog filma

S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... "
Balasevic

Tema kao stvorena da se o njoj filozofira  
Na veliki znacaj tuge u nasim zivotima kao i nase percepcije tuge, upoznavanja sebe samih, razmisljanje i utvrdjivanje uzroka u tim situacijama, ukazuje Vladika Nikolaj poredeci nas sa "vrelim gvozdjem" spremnim za kovanje. To su situacije koje su "sposobne" (da se tako izrazim jer nista zapravo nije sposobno do nas samih, u ovom kontekstu) da nas promene. Zbog toga smo mi "gvozdje koje se kuje". Zbog toga --> i mogucnost katarze.
Eto, ukratko  

Tuga je razornija od svega sto moze da mi padne na pamet. Njene posledice su beskrajne. Kao i posledice borbe sa tugom, ali onda smo produktivni, bolji.

Odagnavati tugu je guranje pod tepih, suocavanje sa njom je rast i razvoj, jacanje. Predavati se tuzi je gasenje duhovne motorike. Pa ipak, mislim da duboka, teska tuga brze i revnosnije otvara vrata ka jednom delu ljudske psihe kome se svi kad tad posvecujemo - duhovnost. Eto opet duhovnost, ni kriva ni duzna, a svako je svesno bice na planeti - duhovno, samo je pitanje ko je kad poceo i zasto da postavlja sebi razna pitanja.

Ja ne Tugujem 
Ne volim depresiju i ako se neceg iskreno plasim je deprsija i nadanje.

Hm, interesantno  . Dosta ljudi nemaju mogucnost suocavanja sa stvarima pa ostavljaju dosta stvari u zivotu nedovrsenim pa tako i veliki broj osecanja tako da je poneki put lakse jednostavno "osloboditi" ih se odmah a ne "nagomilavati ih" 

Kako kad. Ja ako bas budem neraspolozen zbog necega skoro uvek cu ujutru biti istog raspolozenja. Za neka "manja" raspolozenja je ovo tacno

Po toj logici , ako ja ustajem ne raspoložen , snači da sam srećan i bez briga otišao na spavanje , nije to baš tačno....Tekst i tema jesu zanimljivi , može se doveka lomiti jezik o svemu ovome i nikada ne doći do nečega što stvarno znači.....

Neraspoloženje-podstiče-pamćenje


Neraspoloženje pozitivno može da deluje na ljude jer tuga poboljšava pamćenje, jača sposobnost procene drugih ljudi i čini nas manje lakovernima.
Studija, koju je vodio psiholog Joseph Forgas sa Univerziteta Novi Južni Wales, pokazala je da su ljudi sa negativnim raspoloženjem kritičniji te da se više brinu za svoju sredinu i druge ljude. Oni koji su uvek raspoloženi i nasmejani skloni su da veruju u sve šta čuju.

"Dok pozitivno raspoloženje jača kreativnost, fleksibilnost i saradnju, negativno raspoloženje podstiče temeljno razmišljanje i obazrivost prema spoljnjem svetu", navodi Forgas.

"Naše istraživanje je pokazalo da tuga podstiče strategije procesuiranja informacija koje su prilagođenije zahtevnim situacijama", dodaje Forgas.

Studija je isto tako pokazala da su ljudi lošeg raspoloženja manje skloni donošenju naglih odluka utemeljenih na rasnim ili verskim predrasudama te da su manje skloni greškama kad se od njih traži da rekonstruišu neki događaj kojem su prisustvovali.

Izvor

Не разумем особе које су тужне без икаквог битног разлога. Зар није најбитније здравље, како нас самих, тако и људи из нашег окружења (породица, родбина итд) ?

п.с. убеђен сам да наш избор музике довољно говори о нама.

Pa najtuzniji su oni koji nemaju zdravlje. Pobediti u sebi tugu, kad znas da je neko lose stanje permanentno, je strahovito tesko. Mnogi flipnu, zapadnu u duboke depresije samo od tuge sa kojom ne umeju da se izbore. Drugi opet uspeju da se pomire i nadju lepu stranu zivota. Ne mogu nikoga da osudjujem, napravljeni smo svi drugacije

Kod mene je tuga duboka, intezivna i dugo traje.Naravno, ne tugujem isto zbog gubitka mačke, oca ili para cipela.
Malo šta me baš toliko pogodi da me tuga svlada...ali kad me svlada, stvarno bolujem, kao grip..stvarno sam fizički bolesna.To traje neko vreme, ali kad prođe, budem pročišćena i nekako imunizovana na tu vrstu bola.
Ponekad uspem da tugu odbolujem na nogama, kao "nije mi ništa" i kad mislim da je prošlo, zaskoči me iz mraka neka reč, miris, događaj i opet se slomim.

I ja imam te periode stvarnog fizičkog razboljevanja uz tugu. Imunitet padne i nema nazad. Oduvek sam bila pravi konverzivac, sve mi se na zdravlje odrazi.

kad sam tužna izgubim apetiti i mogu satima sjediti i gledati u jednu tačku...    zato sebi izmislim neku obavezu, bilo šta da me okupira...
mozak,  kad je besposlen, misli o glupostima i treba ga zato zaposliti

Besposlen um jeste đavolja radionica...ali to kod mene ne pali...nikakva distrakcija te vrste...nateram ja sebe da preguram dan, imam obaveze, posao...ali kad ostanem sama sa sobom, pomoći nema.
Jednostavno, moram da odbolujem...pokušavala sam i na druge načine, ali oni su drugima delotvorni, meni ne.
Prosto moram da se srušim sasvim, da se dezintegrišem, da bih mogla polako da se povratim i stanem na noge.
Ćuškanje pod tepih nikad nije urodilo plodom.
Tuga je za mene kao neko čudovište koje stoji na jedinom putu kojim želim da idem, nema prečice niti zaobilaznice...jednostavno se moram suočiti i izboriti s njom.

Depresija i tuga vas hvata ako joj dozvolite.Mene cesto povuce na tamnu stranu,ali ja znam kako da se odbranim.Tajni recept je sledeci:pozitivno misljenje,porodica,drustvo,muzika i ljubav.Jednostavno covek mora da uziva u zivotu,na kraju krajeva zato i zivot sluzi 

Pa jeste...umre mi prijateljica koju volim kao sestru i to ću baš da prebolim tako što ću da se družim i igram uz čašu vina!
Raziđem se s čovekom kog volim kao i sebe i kaežem sebi...ma šta je to za tebe, naći ćeš ti drugu polovinu i sve super.
Ne treba ići ni u krajnost sa tugom, ali ta da prostite sranja o pozitivom razmišljanju su jedna velika navlakuša i droga da je to strašno.Bar što se mene tiče.

Svi ce umreti i ja i moji roditelji i drustvo moje i sve zene koje sam voleo ali zar je to razlog da budem tuzan.Jbg to je zivot.Mogu da biram da se sam trujem zato sto proklinjem sudbinu za moje gubitke ili da krenem napred.Naravno da se desi nesto mojim voljenima(da kucnem u drvo)sigurno necu da idem u kafanu i da pevam i igram ali necu ni da sazaljevam sebe i svoj zivot.Nastavicu dalje do dana kada i mene vise nece biti.
______________________________ ______________________________ _______

 

Sve koje volite ce jednog dana biti mrtvi 
Zato glavu gore mislite pozitivno

Kukao pesimista:

- Jao, sve je propalo, sve je užasno,
crno, da crnje ne može biti...

- Ah, može, može!, odgovara optimista.

Uglavnom sam tuzna kad se osecam nevoljeno. S godinama sam naucila kako da se osecam dobro kad naidju ti dani - trudim se da budem od koristi drugima i da drugma ulepsam i olaksam dan, obicno i uspeva, dobijam komplimente kako sam uvek raspolozena i pozitivna, a ja se u sebi mislim'' eh kad bi samo znali sta mi je u glavi i grudima'' ...

Tuga je djavolja rabota i djavo ce sve uciniti da covek podigne ruku na sebe, zbog toga treba uvek biti u pripravnosti i ne dati umu da besciljno luta, znaci natovariti sebi obavez...., mada i to na kraju ne vodi nicemu jer moras da se suocis sa problemom i odlucis da ne budes slab!

Такође.Кад западнем у мрачну фазу то траје неко време,не нестаје сутрадан ујутро.


Здравље се обично узима здраво за готово.