Европљани убрзано губе поверење у пројекат ЕУ

1012-Serbia-EU-Kosovo_full_600(Танјуг)

убрзано  поверење  и све сумњичавије гледају једни на друге, показују резултати истраживања спроведеног у осам европских земаља.

Повољно мишљење о ЕУ је у последњих годину дана спало са 60 на 45 одсто, утврдили су стручњаци угледног америчког истраживачког центра Пју, који су објавили резултате обимне анкете у којој су учествовали грађани Немачке, Француске, Британије, Пољске, Чешке, Грчке, Шпаније и Италије.

Највећи пад забележен је у Француској, где је у 2012. око 60 одсто грађана подржавало ЕУ, док данас тај проценат једва прелази 40 одсто.

Пад поверења је у већој или мањој мери забележен и у свим осталим земљама осим у Чешкој, где је прошле године нарасло за четири процента, али је укупан број Чеха са повољним мишљењем о ЕУ још веома низак и износи свега 38 одсто, што је мање него у традиционално евроскептичној Британији, где 43 одсто још подржава ЕУ.

Осим што све мање верују ЕУ, грађани све више сумњају и у способност националних лидера да извуку њихове земље из кризе, па се у Француској и Италији подршка националним владама током прошле године готово преполовила и једва прелази трећину (Француска), односно четвртину (Италија).

Једини изузетак је Немачка, где канцеларку Ангелу Меркел подржава чак 74 одсто анкетираних, што је додуше мање од прошлогодишњих 80 одсто, али ипак непревазиђено у односу на све друге земље.

Немачка се у овом истраживању разликује од осталих и по већини других показатеља и једина је међу осморком у којој грађани сматрају да им се економско стање у последњих пет година поправило, док све остали бележе драстично погоршање, а нарочито Грци и Шпанци.

Занимљиви су и резултати до којих је Пју центар дошао истражујући националне стереотипе, постављајући питање анкетиранима које нације сматрају најпоузданијим и највеликодушнијим, а које пак најарогантнијим и превртљивим.

Немачка и ту одскаче, јер је без изузетка сматрају најпоузданијом нацијом, а најповољније мишљење о себи имају сами Немци, који такође верују да су најмање арогантни и највеликодушнији од свих.

Иако им сви признају поузданост, већина осталих Немце доживљава као арогантне и безосећајне, што међутим не важи за Британце који те особине, нимало изненађујуће, приписују Французима.

Једини који се по нарцизму могу мерити са Немцима су Грци, који сами себе сматрају најпоузданијима, највеликодушнијима и најмање склоним ароганцији, што је мишљење које са њима не дели нико од осталих.

Међу ретким добрим вестима из ове анкете је да поверење у евро, које упркос текућој кризи бележи раст и у просеку износи око 65 одсто, а занимљиво је да расте и у најтеже погођеним земљама као што су Шпанија и Италија.

Све ово даје повод европским политичарима, који су прошле недеље помпезно обележили Дан Европе, да се озбиљно замисле над све мањим поверењем бирача како у европске, тако и у националне институције, као и растућом ксенофобијом у односу на ближе и даље комшије.

Tako je i zamisljeno da bude : )

Naravno da da.

Evropa gubi svoju mladost

Evropa -- Od snova mladih ljudi ostali su samo fragmenti. Kako politika ignoriše njihove potrebe, mladi moraju da se bore za svoja prava.



Evropljani gube poverenje u Evropsku uniju, i to s pravom.

Evropa - to je bila velika ideja. Danas samo mizerija. Kriza je uzdrmala poverenje građana, pokazuju aktuelne studije. Šokantno je, da su najviše razočarani ljudi iz zemalja poput Španije, Italije i Portugala, koje su evropski projekat euforično slavile.

Još zastrašujuća je činjenica da je omladina zaista mogla da živi san o velikoj Evropi: kroz programe za razmenu studenata, putovanja bez granične kontrole i na kraju kroz pogodnost zajedničke valute. Uvođenje evra je trebalo da dovede do osećaja pripadnosti i poverenja mlađe generacije.

Međutim, Evropska unija ne predstavlja nadu, već beznađe. Svako se bori sa sopstveni opstanak - tako to vide mnogi stanovnici Južne Evrope. Prema politici osećaju samo prezir.

Moćnici iz evropskih glavnih gradova poklanjaju milijarde za razne programe za spasavanje ali ne prepoznaju, da pritom u bespovrat gube ono jedino vredno Evrope: mlađu generaciju.

Najmanje trećina mladih ispod 25 godina je nezaposlena u zemljama Južne Evrope. U Španiji i Grčkoj, dve trećine njih nemaju nikakav posao. Mladi nemaju nikakvu perspektivu, žive nezaštićeno, utučeno, očajno. Da li to treba da bude stav za budućnost Evrope kakvu želimo? Uznemirujuće posledice krize već se pokazuju: kriminal je u porastu u Španiji, Italiji i Portugalu.

Evropa gubi čitavu generaciju – a sa njom i ideju o Evropi. Jer, ko će dalje da je nosi, ako ne ovi mladi ljudi?

Političari, koji idu s jedne na drugu krizu, nemaju odgovor na probleme, čak ni reči brige za omladinu. Možda jednostavno zato što kao biračka grupa nisu interesanti u vremenu demografskih promena. Kada bi Nemačka i Francuska htele sada da pokrenu zajedničku inicijativu za zapošljavanje mladih, bilo bi to hvale vredno – došlo bi, pak, kasno.

Nemačka Vlada se doživljava kao naročito hladna, jer konstantno forsira štednju. Svi su doprineli krizi južnoevropskih zemalja. Ali ljutnja na Berlin je opravdana: ko ne nađe posao, druži se sa prijateljima koji su takođe nezaposleni i možda je u skorije vreme izgubio i stan – taj nije raspoložen za priče bogatih Nemaca.

Mladi žele da budu ozbiljno shvačeni. U Italiji su se, na primer, pronašli u partiji Bepea Grila.

Moćnici sa kontinenta još uvek nisu shvatili kakav potencijal traće. Mlađa generacija ne sme više da dozvoli ovakvu nepažnju. Mora da bude glasnija. Mora da se angažuje. Mora da izlazi na izbore, da se ugura u neku političku stranku, ili da osnuje novu, dakle, da učini nešto konkretno za svoj boljitak.

Mora budučnost da uzme u sopstvene ruke – jer, u suprotnom, niko drugi neće.

Izvor: B92

NA GRANICI RAZUMA Zašto se u Srbiji krije da je u EU od skora na snazi zakon koji praktično isključuje upotrebu čaja i meda?


Piše: Mirjana Bobić-Mojsilović

Dok se javnost bavi šokom koji je izazvao vladika Amfilohije Radović svojim “jektenijem za upokojenje Vlade i Skupštine Srbije i njihovo vaskrsenje” i saslužbovanjem vladike Atanasija Jevtića, istom prigodom, a na mitingu protiv prihvatanja briselskog sporazuma, Srbiju, kako vidimo, čeka lepa evropska budućnost. Suzana Grubješić je ovih dana izjavila da bi to, to jest pridruživanje Srbije projektu prisajedinjenja EU, moglo da se desi relativno brzo, a možda i pre.

Dok Srbija sa obožavanjem gleda beskrajni plavi krug, i u njemu žute zvezdice, sanjajući da će jednog dana i ona da postane Zvezda (evropskog) Granda, neke stvari prolaze gotovo neopaženo. Na primer, da je Srbija, između ostalog, potpisala zloglasni CODE ALIMENTARIUS. Od pre mesec dana, u zemljama članicama Evropske unije ne sme da se prodaje lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve, ali i med.

Naime, na snagu je stupio novi zakon koji propisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Evropske unije košta 100.000 evra. Ove zabrane će morati da se pridržavaju i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države, potpisnice Kodeksa alimentarijusa. To znači da će te države na svojoj teritoriji zabraniti rad travarima i medarima i prodaju njihovih preparata uključujući i čajeve! Možda je nekom smešno to što će Hrvatska ostati bez nekih vina, bez paškog sira a možda i bez dalmatinske pršute, ali to isto čeka i nas. Svetla evropska budućnost, između ostalog, podrazumeva i bespogovornu poslušnost – Kodeks alimentarijus se tako ispostavlja kao samo jedna od mnogih faseta Ugovora sa Đavolom. Nekadašnji vicevi, već danas izgledaju kao nepodnošljiva realnost – možemo da kažemo zbogom hajdučkoj travi i majčinoj dušici, medu i šljivovici – ako majstor iz Brisela, posle nekoliko godina ispitivanja zaključi da nisu po standardima EU.

Hajdučka trava, to sa sigurnošću možemo da kažemo, sigurno nije, a možda će biti, ukoliko promeni ime. A o pečenim prasićima da i ne govorimo – nagrabusili smo ako PETA sazna da se ovde peku celi prasići. Šta tek reći o mogućnosti da nam jednog dana jave da nije bezbedno da pijemo vodu iz vodovoda, da mirođija mora da ima sertifikat iz Brisela i da muškatle iz rasadnika iz Zaklopače, ozbiljno ugrožavaju jednistvenu politiku poljoprivrede Evropske unije? A da i ne govorimo o mogućnosti da se neko doseti da nam javi kako kuvanje u posuđu “metalac” nije bezbedno, a takođe nije nemoguće i da kodeks alimentarijus ne prođu ni ruke srpskih majki – što, pa može da se desi da nam zabrane da jedemo po kućama? Još kad se tome doda činjenica da se u Evropi sve teže mogu naći sijalice od sto sveća, te da je kampanja oko takozvanih štedljivih sijalica već nekoiko godina u zamahu – naša svetla evropska budućnost biće nekako kontrolisana i štedljiva. Da i ne govorimo o alternativnoj medicini koja je, već sada, bačena na đubrište istorije. Farmaceutske kompanije su te koje će nas i razboljevati i lečiti, a svaka saksija na terasi biće potencijalni izvor političke nekorektnosti. Uopšte, gajenje začinskih i lekovitih biljaka, biće stvar Centralnog komiteta, a ono čemu se radujemo kao mala deca, sve više liči na strogo kontrolisane vozove novog kopernikanskog obrta liberalnog kapitalizma, koji svakoga dana, sve više, i u svakom pogledu, postaje projekat super kontrole.

Ipak, sasvim je logično da u ovoj zemlji niko na ovu temu ne reaguje. Ko će još da se bavi problemom zemlje u saksijama, kada smo tako lako uspeli da se ne bavimo ogromnom zemljom koju smo izgubili na Kosovu?

Ulazak u Evropu u stvari znači pristajanje i na pravila koja nam se ne sviđaju. Prvo pravilo smo već naučili – koga je moliti – nije ga ljutiti. Drugo pravilo je da o našim životima, našem zdravlju, našoj hrani, našoj zemlji više ne odlučujemo mi – nego oni koji znaju šta je za nas najbolje.

A sve ostalo, možemo kako hoćemo.

(Večernje novosti)

http://www.intermagazin.rs/na-granici-razuma-zasto-se-u-srbiji-krije-da-je-u-eu-od-skora-na-snazi-zakon-koji-prakticno-iskljucuje-upotrebu-caja-i-meda/

Волим попит, волим загаламит, да видим ко ће ми забранит.

Nobelovac Edmund Felps: Ko normalan želi da sada uđe u EU?

Ovo nije dobar trenutak za ulazak u Evropsku uniju, uvjeren je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Edmund Felps.

Felps, koji je Nobela dobio 2006. godine, pohvalio je odluku nove vlade Islanda da privremeno odustane od pridruženja EU. Sigmundur Gunlaugson, novoizabrani premijer koji je sa svojom Progresivnom strankom osvojio vlast u Islandu, poručio je za Island nema smisla da ulazi u zajednicu koja se i dalje bori s velikom ekonomskom krizom.


Može li projekat EU da propadne?

"I dalje učimo o evropskom eksperimentu i ne znamo u kojoj će mjeri biti uspješan. I dalje ne treba isključiti mogućnost da će se taj eksperiment pokazati nefunkcionalnim i neuspješnim", izjavio je Felps za Bloomberg.

Evropska unija više nije ni blizu tako privlačna kao što je nekad bila, kada je svojim članicama nudila ekonomsku stabilnost i pristup slobodnom regionalnom tržištu. Zbog krize koja traje već godinama Britanci su počeli da koketiraju sa idejom napuštanja Unije, dok je Danska, čini se, odustala od uvođenja zajedničke evropske valute.

"Ne mogu da vjerujem da se iko u ovom trenutku želi ozbiljno pridružiti Evropskoj uniji. To je kao da kažete: 'Ovo je prekrasna kuća. Nema veze što je trenutno zapaljena, trebalo bi da je kupimo", kaže Felps.

Propast eura je realna mogućnost

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju uvjeren je da treba ozbiljno razmatrati mogućnost propasti eura, što bi moglo dovesti do destabilizacije ili čak i raspadanja EU. Zbog toga mu je nova politika Islanda sasvim jasna; islandska ekonomija trenutno se oporavlja puno brže od EU prosjeka, a nezaposlenost na Islandu upola je manja nego na evropskom kontinentu.

To je ogroman uspjeh kada se uzme u obzir da je Island 2008. godine bio suočen s potpunim kolapsom bankarskog sistema. Upravo zbog toga Islanđani su sada vrlo oprezni i ne žele svoju valutu vezati uz euro.

"Jasno je da u onome što su do sada radili u eurozoni postoje ogromne rupe. Sada vidimo da su sve zemlje suočene sa sličnim problemima, odlivom kapitala, odlivom novca i bankarskih depozita u druge zemlje", kaže Felps.

http://www.vijesti.me/

 Patriajrh Moskovski poslao je pismo podrske francuskom narodu u borbi za život ! U pismu on kaže da je iskreno dirnut hrabroscu i brojem francuskog Naroda, a šokiran metodama Francuske vlasti!



Протест 150.000 Француза против истополних бракова и права тих „породица” да усвајају децу

ПРВИ ГЕЈ БРАК У СРЕДУ У МОНПЕЉЕУ, КОЈИ ЈЕ САМОПРОКЛАМОВАНА ПРЕСТОНИЦА ГЕЈ КУЛТУРЕ У ФРАНЦУСКОЈ



    Један мушкарац одевен у црно са косом у руци и маском са ликом председника Франсоа Оланда стајао је поред ковчега у коме је лежала лутка одевена као Маријана, симбол Француске

         ОКО 150.000 људи протестовало је данас у Паризу против новог закона који је дозволио закључивање истополних бракова, а таквим „породицама” да усвајају децу.

         Демонстранти су дували у пиштаљке и трубе, машући традиционалним ружичастим и плавим заставама, а на једној од парола, које су носили, писало је: „Да, људском достојанству”.
Један мушкарац одевен у црно са косом у руци и маском са ликом председника Франсоа Оланда стајао је поред ковчега у коме је лежала лутка одевена као Маријана, симбол Француске, пренео је АФП.

         Око 4.500 полицајаца је мобилизовано ради обезбеђивања овог скупа, чији су учесници допутовали у Париз из свих делова Француске, специјално унајмљеним возовима и аутобусима.

         У Пољској, око 10.000 демонстраната марширало је у знак солидарности са Французима, ради одбране традиционалне породице.

         Француски министар унутрашњих послова Мануел Валс упозорио је да би припадници такозване групе „Ултрас”, од којих су многи из редова крајње деснице, могли да се инфилтрирају у протест и изазову нереде и саветовао родитеље да не воде децу са собом.

         Многи учесници протеста су, међутим, игнорисали ово упозорење и повели децу, као и на претходним демонстрацијама.

         За сада никакви инциденти нису забележени упркос присуству активиста крајње деснице, од којих су неки напустили протест и накратко развили транспарент са позивом Оланду да поднесе оставку, на седишту Социјалистичке партије.

         Данашњи протест у организацији покрета Протест за све, подељен је на три шетње чији ће се учесници спојити на историјском месту Палата инвалида у центру Париза.

         На скупу учествује Жан Франсоа Коп, лидер десничарске странке Унија за народни покрет (УМП).



Први геј брак у Француској треба да буде склопљен у среду у Монпељеу, који је самопрокламована престоница геј културе у Француској, навео је Ројтерс.

         Француска, традиционално католичка земља, придружила се 13 других држава, укључујући Канаду, Данску, Шведску и однедавно Уругвај и Нови Зеланд, омогућавајући особама истог пола да се венчавају.

         У Сједињеним Америчким Државама, Вашингтон и још 12 држава су легализовали истополне бракове.

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/protest-150-000-francuza-protiv-istopolnih-brakova-i-prava-tih-porodica-da-usvajaju-decu

Данас у Француској, за 50 година и код нас...

PADA ŠENGEN: Nemci traže da zemlje EU vrate policiju na granice
 
Prema dosadašnjim pravilima, članice su mogle da uvedu granične kontrole na maksimalno 30 dana, a sada do čak dve godine


FRANKFURT - Evropski parlament i Savet Evrope dogovorili su se o reformi Šengenskog sporazuma prema kojoj će države moći u izuzetnim okolnostima ponovno da uspostave graničnu kontrolu na granici s drugom državom šengenske zone na period od šest meseci, maksimalno do dve godine.

Priliv izbeglica jedna je od vanrednih okolnosti koje će dopustiti državama takvu meru, a inicijator novog režima bila je Nemačka.

Nova pravila trebalo bi da počnu da se primenjuju od jeseni 2014. Pregovori o reformi Šengena traju u evropskim institucijama još od sredine 2011, kada je na desetine hiljada izbeglica iz zemalja zahvaćenih Arapskim prolećem pohrlilo ka Italiji i Francuskoj.

Prema dosadašnjim pravilima EU članice mogle su ponovo da uvedu granične kontrole na maksimalno 30 dana, a sada do čak dve godine.

- Ovo je u očiglednoj suprotnosti s prirodom zone bez granica kakva je šengenska  - rekla je letonska evroposlanica Tatjana Ždanoka. 

Izvor: Kurir