Greška. Dosta su oni pričali, i previše. Sad bi trebalo labrnje da im polomimo da jednom zauvek umuknu. Nažalost, od toga nemamo ništa, sem zadovoljenja neke pravde ( neopisivio koliko mi se ovih dana ogradila ta reč ) i ne vredi ni da se nerviramo zbog toga.

A kada vidim šta i kako pričaju ovi koji bi trebalo da pričaju i da kažu nešto razumno...tačno mi se želudac okrene naopako.

Šokantno otkriće o hrvatskom poreklu: Hrvati su potomci Srba

Šokantno otkriće o hrvatskom poreklu: Hrvati su potomci Srba


Hrvatski institut objavio rezultate istraživanja koji jasno pokazuju da su Hrvati potomci Srba. Zbog izuzetno osetljive situacije ovo istraživanje će verovatno, čim bude objavljeno, odbaciti sve važnije institucije, kažu na institutu.



Istraživanje genske podudarnosti i genskog podrekla Hrvata, koje je sproveo institut FA iz Zagreba, a trajalo je poslednjih devet godina, donosi najšokantnije od svih dosadašnjih otkrića vezanih za hrvatsko poreklo. Sudeći prema istraživanju ovog uglednog institutu, koji ima nekoliko međunarodnih priznanja iz genetičkih istraživanja, Hrvati su potomci Srba.

Istraživanje je vršeno na uzorku od 7.230 ispitanika i dobijena je najveća genska podudarnost hromozoma Y i haplotipa upravo sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz 10. veka.
-Haplotip Eu7, odnosno takozvani hrvatski haplotip, moguće je povezati jedino s haplotipom Eu13, koji je takozvani starosrpski haplotip, a povezan je sa Srbima do 10. stoleća. To znači da su sve dosadašnje pretpostavke o podreklu Hrvata bile potpuno pogrešne i da nismo uviđali ono što je očigledno. Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom 10. stoleća prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj skupini i u negde tokom toga istog stoleća preuzeli ime Hrvat (Xorbatus) - objasnio je dr Milorad Pavić iz instituta.

Ko će priznati istraživanje?

Dodali su kako ovakvo otkriće dosad nije bilo moguće, jer su se uzimali uzorci hromozoma Y od Srba koji danas žive u Srbiji i zato su dosadašnja istraživanja davala drugačije rezultate. Naime, današnji stanovnici Srbije najveću gensku povezanost i gotovo identičan broj hromozoma Y i podudarnost haplotipa imaju s Turcima, a to se uglavnom objašnjava time da su Turci tokom pet vekova kolonizacije, naročito nakon pogibije velikog broja Srba na Kosovu, mešali svoje gene s domaćim stanovništvom. Razlike između gena “originalnih” Srba i današnjih jednake su kao i između Rumuna i Francuza, iako oba naroda pripadaju romanskoj skupini, objasnili su iz instituta i dodali kako je hrvatski gen zapravo više povezan s genom srpskih predaka nego genska struktura današnjih Srba.

Zbog izuzetno osetljive situacije ovo će istraživanje verovatno, čim bude objavljeno, odbaciti sve važnije institucije. Iz instituta su takođe poručili kako su poslednja dva meseca razmišljali da li da objave rezultate, jer time dovode u pitanje celu istoriju i odnose dva naroda. Ako im se odobri novac, što se ovim objavljivanjem ozbiljno dovodi u pitanje, dodatno će istražiti ostatke tela, odeće i predmeta iz 10. stoleća na kojima postoje tragovi DNK, kako bi se teorija dodatno potvrdila.

http://www.smedia.rs

ko će koga,ako ne svoj svoga.

Ovo valjda vec svi znaju...Pogledajte prezimena.Pogledajte Hrvate rimokatolike koji slave slavu(pokatoliceni Srbi) itd. Moze da prica ko sta hoce ali hrvatska nacija ne postoji

Ja nikad, u svoje 34 godine koliko sam na ovoj planeti, nisam vidio Hrvata rimokatolika da slavi slavu.

A među Hrvatima rimokatolicima sam proživio najveći dio te 34 godine.

Pa ako bi bio toliko ljubazan da mi kažeš gdje to žive ti Hrvati rimokatolici koji slave slavu, ja bih ti bio jako zahvalan.

Hvala unaprijed.

Srdačan pozdrav 

Родови из Западне Херцеговине, чак и они који су давали или дају фрањевци, уз још неке обичаје из старе православне вере најупорније чувају крсне славу као директну везу са својим српским православним кореном. Са колена на колено, пошто су променили веру, очеви и дедови, чувајући често и стару православну икону свога свеца заштитника, заклињали су синове и унука да наставе да славе крсне славу, да на дан славе пале свећа и ломе славски Колач.

 Пошто су увидели да нису у стању да искорене те обичаје римокатоличка црква покушала је да их бар донекле измени или усмери у том правцу да временом нестану. Поједини православни свеци који се славе преименована су у римокатоличке – Свети Јован у Светог Ивана, Михољдан у Светог Мијовила, Свети Стефан у Светог Стјепана. Временом су неки од тих светаца уместо по старом јулијанском почели да се славе по новом грегоријанском календару. Са овим обичајима суочила се својевремено крајем петнаестог века и Дубровачка република када је под своје скуте ставила полуострво Пељешац, па је покушала да донесе и некакве прописе којима би се умањио значај српске крсне славе коју су славили тек покатоличени Срби. Крсну славу славе и римокатоличке родови из Конавла и Боке Которске.
 Крсну славу Светог Јована Крститеља славила је, али и данас слави род Качића из Макарског приморја, о чему је оставио сведочења фрањевац Андрија Качић-Миошић (1704 – 1760), познати песник из Макарског приморја и монах заострошког самостана у знаменитој књизи Разговор угодно народа словинскога , објављеној у Млецима 1756. године. На једном месту описујући и опевавајући своје претке Витезови Качиће он каже: “Све куће овог племена држе Светог Ивана за свог бранитеља, ма различито: јер ови у горњем приморју славе га на хришћански (православни, прим. ЈБ), сјутра дан по латинским ( римокатоличке, прим. ЈБ) Водокршћу, у који дан долази хришћански (православни, прим. ЈБ) Ивањдан; а они у доњем приморју славе га на латински, по нашем Божића. Имају у Подаци своју властиту цркву Св. Ивана, и у њој четири гребе, од којих су господари Миошићи и Алексић, који на другом мисто не имаду својих гребе од старине изван у реченој цркви “.

 Ове наводе упечатљив је објаснио најбољи Качићев тумач у биографију Дан. А. Живаљевић: “Када узмемо у обзир да су Качићи из Босне, да само Срби православне вере славе славу и да и данас има у Далмацији и Боки Котарској читавих братстава, која примивши римокатоличке веру, задржаше своју стару славу и славе православне свеце, а некима чак и православни свештеник сече Колач, то нећемо погрешити ако из горњих Качићевих речи изведем: да су Качићи старина били православне вере и да се у Качићевој кући славио зимски Свети Јован, кога слави знатан део српског народа “. Са оваквим мишљењем Дан. А. Живаљевића није се сложио Стјепан Бановић износећи став да Качићи у прошлости нису били православци него некакви босански патарени, који су такође славили славу.

 Почетком двадесетог века у Макарском приморју није било ни једног православног Србина, ни једног православног верника, а како сведочи Стјепан Бановић, сви Приморци Макарска крајине “славе крсне име и данас, управо онако како се оно славили у Босни или Западној Србији. Слави га и сва загорска и вргорска крајина, а славе га и око мутне Неретве – дакле по свем територији некадање Паганије – Крајине, гдјено се толи истрајни држаше патаренство за неколико векова “.

 Бавећи се питањем крсне славе, Бановић је почетком двадесетог века обавио истраживања у више села Макарска крајине где је пописао римокатоличке родова и њихове крсне славе. Обишао је Заострог, Дрвеник, Подаци, Брист, Градац, Баћину, Живогошће, игране, Драшницу, Подгору, Вргорац, Бању, Котезе, Кокорић, Сридрушу, Кљенак, Рвачу, Вишњић, Драгљане, Завојане и Козић. Међу презимена које је Бановић пописао има и оних које указују на чисто српско порекло међу којима су: Јелчићи, Косовићи, Витасовићи, Делић, Бурић, Борићемо, Богуновићи, Бошковић, Калабе, Ђиковићи, Крстић, Стојковић, Павловић, Росандићи, Вулиновићи, Југовић , Радојковићи, Врањеши, Миличевић, Радонићи, Миличић, Галић, Станковић, Ракић, Јолићи, Марковић, Вуковић, Јовић, Вујчићи, Вулете, Човић, Николић, Мишић.

 Родови који живе у Макарском приморју углавном славе крсне славе које се иначе најчешће славе код Срба. У селу Заострогу, поред римокатоличког празника Три краља који се славе на дане православног Божића када је честа слава Свети Стефан, слави се и Свети Мијовил (Михољдан), Свети Лука (Лучињдан), Мартин бискуп (Мратињдан), Никола бискуп (Никољдан) и Свети Јован (Јовањдан).

 Крсне слава се одржала у Макарском приморју и почетком двадесет првог века, што потврђује и Глас концила (47/1587), представљајући село Видоње, најудаљенију жупу од Сплита, седишта Сплитско-Макарска надбискупије. Ово село које римокатолици у Хрватској називају хрватским Назаретом за последње 43 године дало је двадесет свештеника римокатоличке цркве, од тога њих 17 су живи, а међу њима и двојицу надбискупа. У том селу Видоњама које је толико задужило римокатоличку цркву, како саопштава Глас концила, и данас “свака породица има свога свеца заштитника кога штује на посебан начин, те је то истинско породично славље на које долазе пријатељи и родбина.”

Ja nikad, u svoje 34 godine koliko sam na ovoj planeti, nisam vidio Hrvata rimokatolika da slavi slavu.

A među Hrvatima rimokatolicima sam proživio najveći dio te 34 godine.

Pa ako bi bio toliko ljubazan da mi kažeš gdje to žive ti Hrvati rimokatolici koji slave slavu, ja bih ti bio jako zahvalan.

Hvala unaprijed.

Srdačan pozdrav 

Nikada nisam razumeo zašto se vi Hrvati stidite činjenice da ste kroz vekove pokrštavali Srbe i uglavnom pod pritiskom, ih prevodili u katoličanstvo. To je vaš uspeh, zar ne? Išli ste vi i dalje, druge nacije rimokatoličke veroispovesti ste prevodili u Hrvate. U Sremu ima takvih slučajeva među Mađarima, ali više među Albancima rimokatolicima, Klimentama. Oni se svi izjašnjavaju kao Hrvati, iako to nisu. To je vaša sposobnost, a ne mana.