Svi se bavite i razglabate o posljedicama Oluje.    .    .    

Nitko od Vas ne govori o uzroku Oluje.    .    .    

Kako je i zbog čega došlo do Oluje?
Nemate li i Vi u Srbiji istu situaciju sa državom u državi? I to Vas jako ljuti.    .    .    

Mi smo branili svoju državu i na kraju je obranili i vratili u granice koje su i priznate.    
Žao mi je ljudi koji su stradali, ali do toga nije došlo jer smo to mi Hrvati htjeli.    .    .    

Nažalost.    .    .     ni sa naše, a ni sa Vaše strane ljudi još nisu izašli iz okvira drugog svjetskog rata, odnosno četnika i ustaša.    .    .     A kamoli da izađu iz okvira ovog rata.    .    .    

Dajte ljudi, kao što je i Gotovina rekao:" Rat pripada povijesti, okrenimo se budućnosti, svi zajedno! "

[Off obrisan]


@stara mrcina

Ako ti je namera samo ovde da ostavljas postove i da sitno provociras, odmah da ti kazem da nisi dobrodosao, a ako nastavis, bicu prinudjen da te odstranim odavde.

I sad nek krenem bilo kaj komentirati na Vaše postove, a za koje admini ne smatraju da su citiram:" Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano. " bit ću odstranjen sa foruma...

- Na mog oca udarali su sa dve strane. S jedne Tuman i njegova vlast, s druge Miloševic i njegova vlast.
Tuman je znao da mu u datim okolnostima rat ide naruku i želeo ga je po svaku cenu. Samo preko
krvoprolica on je mogao da stvori nezavisnu hrvatsku državu i iz nje protera srpski narod, svede ga na tri
odsto, što je bio i Pavelicev plan. I zato mu je politika Jovana Raškovica bila kost u grlu. Kad nju ukloni,
imao je otvoren put prema svome cilju. Mirotvorstvo i nenasilje moga oca smetalo je i Miloševicu. I on je
mislio da se srpsko pitanje u Hrvatskoj može rešiti precicom, preko nišana.

Da li je Raškovic ukazivao Miloševicu na pogubne posledice eventualnog rata s Hrvatskom?
- Da. Rekao mu je da taj rat Srbima ne može doneti ništa dobro. Kazao mu je da se vec dvesta godina
granice država kroje za zelenim stolom. Na to mu je Miloševic odgovorio: "Granice još uvek povlaci
vojnicka cizma. Dokle ona stigne, tu se ispravlja granicni kamen".

PO recima akademika Dobrice Cosica, Jovana Raškovica, sa politicke scene uklonila su dva nacionalna
radikalizma - ustaški šovinizam Hrvata i maksimalisticki nacionalizam Srba.

- Raškovic nije pozivao Srbe u rat - kaže Cosic. - On ih je pozivao u gradjansku, politicku, demokratsku
borbu za svoja prava. On nije nameravao da osvaja teritorije i cepa Hrvatsku iako je Ustavom obespravila
Srbe i ustaštvom zapretila izgonom i smrcu. Politicki cilj Jovana Raškovica bila je politicka autonomija
srpskih teritorija u okviru Hrvatske. Bio je to demokratski, pravedan, realan cilj i u duhu one, politicki
najbolje Evrope.

Ali, za nacionalna prava Srba i njihovu autonomiju, za koju se zalagao Raškovic, nije hteo da cuje Franjo
Tuman. Na hrvatski politicki ekstremizam, obespravljenje i mržnju, na rat koji je Tuman objavio Srbima,
Srbi su, kaže Cosic, odgovorili zahtevom za svoju republiku, odnosno svoju državu. Procenjujuci odnos
snaga, Raškovic nije verovao da se ratom taj cilj može ostvariti. On se zalagao za politicko i sporazumno
rešenje srpskog pitanja. Tuman i ustaška komanda nisu prihvatile nijedan Raškovicev predlog. Zahtevali
su srpsku kapitulaciju.

Cosic istice da je Jovan Raškovic, kao politicki realist, postao smetnja i srpskim maksimalistima. I zato je,
grubo, ponižavajuce, uklonjen s cela Srpske demokratske stranke. U njegov izgon iz srpskog vostva u
Hrvatskoj upregao se licno Slobodan Miloševic, najmocniji covek tadašnje Srbije, smatrajuci Raškovica
oportunistom i konzervativcem.

Budite mi dobri, uvjeravajte se i dalje...  I čuvajte si taj Beogradski pašaluk, jer to je vjerojatno ono što će Vam na kraju i ostati.


PS - Supervizor, možeš sad ovo obisati i dalje postupiti po svojim pravednim načelima.