А најгоре што неки дилдои тврде како то уопште није опасно. Истина, још се нису јавили на овој теми, али јесу на другим форумима. Тек толико да знате да такви постоје.
Ја бих на њима испорбавао чувене двоструке стандарде - једно да важи за Србе, друго за антисрбе.

25. новембар 2001

ЖИВОТНА СРЕДИНА У СРБИЈИ ПОСЛЕ БОМБАРДОВАЊА
Осиромашени уран и живот
Поразни утицај на све делове еко-система • Најновији извештаји УН тврде да нема опасности од ширења загађења осиромашеним уранијумом • Од обећаних 20 милиона долара за чишћење сакупљено само 7.

Пише: Снежана Рађен

ППосле бомбардовања Југославије послате су бројне мисије са циљем да испитају последице на природну средину и здравље становништва. Њихов рад је знатно отежавало и то што је НАТО дуго времена упорно порицао употребу осиромашеног уранијума. Тек у марту 2001. године Лорд Робертсон је послао писмо Кофи Анану у коме се прецизира да је осиромашени уранијум коришћен током приближно 100 мисија. Сваки А-10 авион носио је 275 грама ове токсичне супстанце која емитује алфа-радијативне зраке. Робертсон је навео да је највише коришћено у пределу ауто-пута Пећ- Ђаковица- Призрен и у околини Клине и Урошевца.


Тим од 14 стручњака УНЕП-а је боравио у СРЈ од 27. октобра до 4. новембра. Мисија је послата на захтев власти СРЈ. Стручњаци УНЕП су известили да су сва места на којима је осиромашени уранијум пронађен власти СРЈ обележили знаковима и оградили. Чишћење и мере предострожности су предузете и нема опасности од ширења загађења.


Као најугроженија места издвојени су четири града: Панчево, Нови Сад, Бор и Крагујевац. У Панчеву најмање 2,000 тона ПВЦ хемикалије је отекло у површинске воде. Ова супстанца је врло отровна и посебно напада јетру и бубреге. Такође, испуштена је велика количина живе. Примерци воде око Панчева показали су концентрацију 2-4 пута изнад нормалне границе (УНЕП, 2000). FOCUS група ( шведска организација) је спровела акцију чишћења од живе али опасност није потпуно отклоњена јер је извесна количина продрла у земљиште.


Лондонски Гардијан известио је 15. маја 2001. да су 100 радника који су били укључени у чишћење Панчева инвалиди због трајног оштећења плућа. Велики број младих људи има необјашњиве срчане проблеме.


Према истраживању југословенског Завода за заштиту животне средине, резервоари великих река у посебној су опасности јер је проценат седиментације повећан због слабог протока воде. “Глас јавности” је непосредно по бомбардовању навео податак да је око 3000 тона натријум- хлорида изливено у Дунав. Такође, неколико стотина тона уља и петролејума је отекло у ову међународну реку. Довољно да забрине не само нас него и велики део Европе.


Исправност пијаће воде је још увек критична. 90% становништва се снабдева водом из површинских бунара који имају низак капацитет самопрочишћавања. Отровне супстанце продиру у подземне воде тако да је загађење јако тешко контролисати.


Бомбардовање је направило велике кратере у плодном земљишту. Бомба од 240 кг прави рупу површине 50 квадратних метара. Природи је потребно од 1500 до 7400 година да би произвела земљиште дубине 20 центиметара. За време чишћења на неким местима било је потребно да се скине и до 80 цм земљишта да би се спречило даљње продирање отровних супстанци. Биће потребно хиљаде година да се надокнади изгубљено плодно земљиште.


Напади су имали поразан утицај и на животињски и биљни свет у Србији. Хемијско загађење, бука и потреси земље само су погоршале услове за опстанак угрожених врста. Мета напада су били бројни предели под заштитом државе и међународних организација. Према извештају Српског еколошког удружења, 100 врста биљака и око 70 животињских врста директно је угрожено ратним акцијама.


Последице и њихово отклањање


Већина институција одриче могућност прецизирања даљних последица на здравље становништва. Зна се да употреба осиромашеног уранијума, канцерогених и токсичних супстанци може да изазове поремећаје код новорођенчади, озбиљна обољења јетре и нерава. До сада нису видне промене код новорођене деце нити је повећан број побачаја. Али, примећени су поремећаји у раном психо-моторном развоју најмлађих. Детаљнији подаци се очекују после истраживања у Босни.


Званичници НАТО се бране тиме да је 70% загађења постојало и пре бомбардовања. Средства за производњу нису обнављана 15 година. Индустријски комплекси једва да набављају средства за производњу и мере за заштиту средину нису на листи приоритета. Јасно је да се не може очекивати од српских институција да већу пажњу посвете заштити животне средине кад је потребно обновити земљу и прехранити становништво.


УНЕП је обећао 20 милиона долара за чишћење четири најугроженија подручја. До сада је сакупљено 7 милиона. Трећина од овог новца је потрошена у две истраживачке мисије. Милион је потрошен на администрацију.


Само опоравак Рафинерије Ниш коштао би око 6.2 милиона долара.


Чланови међународних институција примећују незадовољство међу локалним становниством. Много мисија је долазило и испитивало али питање је колико је заиста учињено. Чини се да је лакше водити рат него чистити после.

 


  2446, 13 NOV 1997

Ekskluzivno : Izvestaj Nukleranog instituta u Vinci potvrdjuje:
NATO U RS KORISTIO RADIOAKTIVNO ORUZJE

Grupa strucnjaka Instituta za nuklearne nauke u Vinci je u jesen 95, neposredno posle bombardovanja Republike Srpske i Kninske krajine od strane NATO snaga, uradila ekspertizu ostataka projektila sa tog podrucja, a izvestaj potom predstavila na medjunarodnom simpozijumu Jugoslovenskog nuklearnog drustva u Beogradu, proslog oktobra.

U izvestaju, cije je postojanje u izjavi NIN-u negirao portparol Medjunarodne atomske agencije u Becu Dejvid Kid, navodi se da su "za vreme bombardovanja vojnih i civilnih ciljeva u RS, snage NATO-a koristile specijalnu municiju od osiromasenog uranijuma, koja je oruzane snage, civilno stanovnistvo i citavu zivotnu sredinu izlozila opasnosti od radioaktivne kontaminacije.

Osiromaseni uranijum je radioaktivni nuklerani otpad. Njegova radioaktivnost se stvara raspadom uranijuma-238 i uranijuma-235 kao i njihovih jedinjenja.

Izmerena i procenjena aktivnost punjenja iznosi 3,4 megabekerela. Ukupna emisija alfa i beta cestica sa povrsine projektila je 1.198 alfa, odnosno 35.914 beta cestica u sekundi. U kontaktu sa takvim punjenjem, upravo zbog prisustva moze doci do pojave nekroze i ulceracija na kozi koje se manifestuju za nesto manje od 48 sati.

Snage NATO-a su u velikoj meri koristile municiju proizvedenu od osiromasenog uranijuma. Municija proizvedena od ovog uranijuma predstavlja radioaktivni otpad iz procesa proizvodnje obogacenog uranijuma. Projektili se prave od aluminijumskog omotaca duzine 86 milimetara i precnika 30 mm. Unutar omotaca nalazi se sivo cilindricno punjenje prodorne snage dovoljne da probije oklop, koje se odvaja od aluminijumskog omotaca u trenutku kad udari u prepreku na putu ka svojoj meti. Precnik cilindricnog dela jezgra (punjenja) iznosi 16 milimetara a duzina 96 milimetara. Gornji deo projektila ima konusni oblik. Masa punjenja iznosi 292,18 grama a njegova gustina se procenjuje na 18,41 grama po kubnom santimetru.

Vizuelnom procenom, merenjem i proucavanjem karakteristicnih velicina i osobenosti utvrdjeno je da se radi o municiji kalibra 30 milimetara, API PGU-14/B koja se ispaljuje iz orudja sa sedam cevi GAU 8/A tipa GELTING, kojima su naoruzani avioni A-10 stacionirani na nosacima aviona.


Mehanicke i fizicko-hemijske karakteristike punjenja
Tvrdoca jezgra ovog projektila iznosi 48 i 49 HR, merena po Rokvelovom metodu (DIATESTOR 38106 HRc/HRb). Njegova tvrdoca, po Brinelu, iznosi 470 HRb, dok mu je otpornost na istezanje 1595-1620 MPa. Poredjenja radi, treba imati u vidu da se tvrdoca celika koji probija oklop krece od 42 do 43 HR a otpornost na istezanje iznosi 1300 MPa.

Da bismo utvrdili sadrzaj jezgra, obavili smo analizu uz pomoc fluorescentnog rendgenskog spektometra PHILIPS, model PNj 1480. Uzorci su izlagani zracenju kontinuiranog spektra iz cevi za proizvodnju rendgenskih zraka, sa Rh anodom kao "sporednim sponzorom", u vakuumu. Dva analiticko-disperzivna kristala tipa PET (2d=8.742A, hkl= 002) i LIF (2d=2.848A,hkl=220) omogucila su registrovanje lakih i srednje teskih, kao i elemenata velike tezine.

Registrovanje i identifikovanje spektralnih linija tih hemijskih elemenata ostvareno je uz pomoc odgovarajuceg racunara marke PHILIPS i softverskog paketa PNj 1492. Analizom jezgra projektila utvrdjeno je preovladjujuce prisustvo uranijuma (U) a takodje, u relativno malim koncentracijama, prisustvo gvozdja(Fe), titana (Ti), nikla (Ni), cinka (Zn), bakra (Cu) i cirkonijuma (Zr).

Na osnovu tih podataka dobijenih putem fizicko-hemijskih i mehanickih analiza moze se zakljuciti da se jezgra projektila prave od legure koja sadrzi visok procenat uranijuma.


Dozimetrijsko merenje
Merenjem radijacije rendgenskih zraka uz pomoc detektora BERTHOLD D7547 Njildbard, RATD/F na licu mesta (na zemlji), utvrdjeno je prisustvo radioaktivnog zracenja. Jacina doze gama zracenja u vazduhu je bila oko 0,1 mikro Gdz/h, sto nas je navelo da posumnjamo na prisustvo neke radioaktivne supstance. Zbog toga su i uradjena dozimetrijska merenja i izvrsene spektometrijske analize radioaktivnog zracenja.


Merenje alfa i gama zracenja
Spektometrijska analiza gama zracenja obavljena je na spektometru tipa "ADCAM MCA-350" ORTEC sa HP Ge detektorom visoke rezolucije (1,85 ke V, za energije od 1,33 Me V) i efikasnoscu detekcije koja iznosi 28,1 procenat.

Merenje alfa zracenja izvrseno je na "ALFA-SPECTOMETER- 576A"- ORTEC, sa rezolucijom 18 ke V za energije od 5,4 MeV

Merenje niskih aktivnosti alfa i beta cestica sprovedeno je uz pomoc sistema za brojanje TENNELEC LB 51 00.


Rezultati
Spektometrijskim merenjem gama zracenja utvrdili smo veliki broj karakteristicnih maksimalnih vrednosti. Analiza tih maksimalnih vrednosti jasno ukazuje da su one posledica raspadanja uranijuma-238 i uranijuma-235 i njihovih jedinjenja. Njihovom analizom uz korekciju samoapsorpcije utvrdjena je aktivnost U-238. Ona iznosi oko 3,4 megabekerela za ceo uzorak.


Zakljucak
Tokom bombardovanja naseljenih podrucja u RS, NATO snage su koristile specijalnu municiju kalibra 30mm, proizvedenu od osiromasenog uranijuma, cija radioaktivnost potice od raspadanja uranijuma U-238 i U-235 kao i njihovih jedinjenja. Izmerena i procenjena aktivnost punjenja iznosi oko 3,4 megabekerela. Ukupna emisija alfa i beta cestica sa povrsine projektila iznosi 1.198 alfa i 35.914 beta cestica u sekundi. U skladu sa nasim propisima i medjunarodnim standardima, uranijum spada u grupu toksicnih elemenata i klasifikovan je u drugu grupu radionukleida veoma visokog stepena radioaktivne toksicnosti. Ovakva municija je, pored ostalog, radioaktivno oruzje cija se upotreba ne moze nicim opravdati jer, po svojoj sustini, njeno koriscenje predstavlja zlocin protiv covecnosti i krsenje medjunarodnog prava.

Zbog toga bi trebalo uputiti protest Ujedinjenim nacijama, OEBS-u, Evropskoj uniji, Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju kao i ostalim medjunarodnim politickim i humanitarnim organizacijama", zakljucak je izvestaja grupe eksperata Instituta za nuklerane nauke u Vinci.

TAMARA STUPAR

Originalni rad
EUROCAT na teritoriji Srema u periodu pre i posle NATO bombardovanja
(1997-2002.godine)
Jadranka Jovanović-Privrodski (1), Feodora Popić-Paljić (1), Ivana Kavečan (1), Snežana Milić (1), Smilja Lončar (3) , Nada Potrebić (2) , Biljana Došen (3) ,
Jelena Dinčić (2), Milena Koviljac-Mitrović (2)
(1) Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Novi Sad, Centar za medicinsku genetiku,
(2) Medicinski centar Sremska Mitrovica,
(3) Dom zdravlja Ruma
   
     
  Sažetak:
Opšte prihvaćeni standard za registraciju kongenitalnih anomalija u Evropi je EUROCAT. Registracija obuhvata strukturne malformacije, hromozomske i metaboličke poremećaje, kao i nasledne bolesti u odgovarajućoj geografskoj oblasti. Radom su registrovane osobe metodom EUROCAT na području Srema u periodu pre i posle NATO bombardovanja 1999. godine (1997-2002). Nije utvrđen značajniji porast incidence osoba rođenih sa kongenitalnim anomalijama u ispitivanom periodu. Potrebno je dalje praćenje ovih epidemioloških karakteristika s obzirom na izloženost teratogenima u periodu tokom NATO bombardovanja kao i njihov mogući efekat posle dužeg vremenskog perioda.
Ključne reči: EUROCAT, kongenitalne anomalije, NATO bombardovanje, Srem   
   
  Uvod
Opšte prihvaćeni standard za registraciju konge-nitalnih anomalija u Evropi je EUROCAT. Registracija kongenitalnih anomalija metodom EUROCAT počela je 1979. godine u 9 centara Evrope (Belgija, Danska, Francuska, Holandija i Velika Britanija). Svaki regionalni registar prikuplja podatke sa geografski definisane oblasti. Podaci o malformacijama se dalje prosleđuju u centralni registar koji se nalazi u Briselu.
Registracija obuhvata strukturne malformacije, hromozomske i metaboličke poremećaje, kao i nasledne bolesti u odgovarajućoj geografskoj oblasti. Izolovane minor malformacije se ne registruju. Regionalni registar mora da registruje svaku kongenitalnu anomaliju koja se pojavljuje na geografski definisanoj oblasti koju on pokriva. Ne postoji starosna granica za prijavljivanje. Preporučuje se registracija slučajeva fetalnih anomalija bez obzira na gestacijsku dob, zatim kod smrti ploda od 20 nedelja gestacijske starosti ili više i kod živorođenih do najkasnije jedne godine. Za izvor informacija o slučaju koji se prijavljuje treba koristiti podatke iz prijave o rođenju ili smrti, podatke dobijene od majke, istorije bolesti, izveštaj citogenetske laboratorije, patologa pa i socijalnog radnika. Za svaki prijavljeni slučaj registruju se standardne informacije sa obrasca.
EUROCAT-om se dobijaju:

tačni epidemiološki podaci kao i geografska rasprostranjenost osoba sa kongenitalnim anomalijama
kontrola zagađenosti sredine koja dovodi do malformacija (nivo teratogeneze) i mutacije (nivo mutageneze)
pravovremeno otkrivanje dece rođene sa kongenitalnim anomalijama u cilju preduzimanja odgovarajućih tretmana
mogućnost planiranja bolje prevencije rađanja dece sa fizičkim i psihičkim hendikepom.
U našoj sredini Vojvodini registracija kongenitalnih anomalija metodom EUROCAT sprovođena je tokom nekoliko godina (1991. i 1992. godine) u okviru eksperimentalnog programa, ali nije zaživela u praksi.
Registracija osoba rođenih sa kongenitalnim anomalijama pogotovo ima značaja u našoj sredini - Vojvodini, s obzirom na moguć uticaj faktora zagađenja sredine koja je veća nego ranijih godina, uzrokovane NATO bombardovanjem 1999. godine. Tokom NATO bombardovanja od marta do juna 1999. godine Vojvodina i pojedini njeni regioni su bili izloženi (neki čak i svakodnevno) napadima iz vazduha, koji su praćeni bombardovanjem kao i hemijskim zagađenjem sredine sagorelih ostataka naftne industrije, koja je najčeše bila meta bombardovanja. Sagledavajući ove činjenice izvršena je registracija kongenitalnih anomalija na teritoriji Srema.
   
     
  Cilj
Cilj našeg istraživanja je bio utvrđivanje broja živorođenih sa kongenitalim anomalijama u godinama pre i posle NATO bombardovanja u geografskoj oblasti Srema.
   
     
  Materijal i metode
Ispitivanu grupu činile su sve osobe rođene u porodilištima na teritoriji Srema. Na teritoriji Srema postoje dva porodilišta (bolničko u Sremskoj Mitrovici i vanbolničko u Rumi). Vršen je pregled celokupne dokumentacije u ovim ustanovama za novorođenčad koja su rođena u periodu od 1997-2002. godine u ovim porodilištima i izvršena je registracija i upis u registar EUROCAT onih novorođenčadi koja su rođena sa kongenitalnim anomalijama.
   
     
  Rezultati i diskusija
U porodilištu u Sremskoj Mitrovici u periodu od 1997-2002. godine bilo je ukupno 8866 živorođenih, od tog broja 393 novorođenčadi bilo je sa kongenitalnim anomalijama. Najveći broj živorođenih bio je 1997. godine: 1612, kada je registrovano 69 osoba sa kongenitalnim anomalijama, što čini 4.20%. Najmanji broj porođaja bio je 2000. godine – posle NATO bombardovanja, 1390 porođaja, kada su registrovane 42 osobe sa kongenitalnim anomalijama, što čii 3.02%. Primećen je porast učestalosti osoba sa kongenitalnim anomalijama u 2001. godini: 5.91% a u 2002. godini je bio 5.84%. Analizirajući podatke iz 2001. i 2002. godine primećen je lak procentualni porast (1.7%) broja osoba sa kongenitalnim anomalijama, ali bez statističke značajnosti (p>0.05) poredeći period pre bombardovanja 1997-98. godine. Ovi podaci ukazuju da je incidenca osoba sa kongenitalnim anomalijama rođenih u porodilištu Sremska Mitrovica slična kao i u drugim sredinama gde se ta učestalost kreće od 3-6%.
Iz navedenih tabela 1 i 2 i sa grafikona 1 vidi se da je najveća učestalost osoba sa kongenitalnim anomalijama rođenih u porodilištu Sremska Mitrovica bila 2001. godine 5.91%, a najmanja 2000. godine sa 3.02 %, dok je prosečna učestalost bila 4.43%.
U porodilištu u Rumi u periodu od 1997-2002. godine rođeno je 1941 živorođeno dete. Od toga je njih 68 (3.5%) bilo sa kongenitalnim anomalijama.
Najveći broj živorođenih bio je 1997. godine 394, kada je rođeno 14 osoba sa kongenitalnim anomalijama, što čini 3.55%. Najmanji broj živorođene dece bio je 2000. godine 189 kada je registrovano 10 osoba sa kongenitalnim anomalijama što čini 3.46%. Interesantno je da je najveći broj osoba sa kongenitalnim anomalijama registrovan 1999. godine u periodu bombardovanja u Rumi.
   
   
Tabela 1. Učestalost kongenitalnih anomalija (KA) kod osoba rođenih
u porodilištu u Sremskoj Mitrovici u periodu od 1997-2002.godine   
  Godina Broj porođaja Broj osoba sa KA Učestalost (%)
1997 1612 69 4.28
1998 1478 63 4.26
1999 1495 49 3.07
2000 1390 42 3.02
2001 1489 88 5.91
2002 1402 82 5.84

Grafikon 1. Procentualna učestalost osoba sa kongenitalnim anomalijama rođenih
u porodilištu Sremska Mitrovica u periodu od 1997. do 2002. godine   
   

 


Associated Press
21. mart 2000.
NATO: Americki avioni u Kosovskom ratu koristili municiju sa osiromasenim uranijumom
ZENEVA - Americki avioni su upotrebili 31.000 metaka sa osiromasenim uranijumom - oko 10 tona municije - tokom Kosovskog rata, izjavila je u utorak radna grupa UN, navodeci potvrdu NATO-a.

Neki strucnjaci smatraju da su ovi meci, koji su korisceni jos u Zalivskom ratu, stetni za zivotnu sredinu, narocito kada ljudi i zivotinje udisu prasinu koja se formira kad se granata raspadne po udaru.

Zone pogodjene osiromasenim uranijumom - poznatom kao DU - treba da budu oznacene i da se deca drze dalje od njih, rekao je Peka Havisto, sef Radne grupe UN programa za zastitu zivotne sredine na Balkanu.

Havisto je rekla da to sto je NATO potrvdio da je koristio DU ne treba da izazove uzbunu, ali je priznao da je naucno znanje o njenim efektima ograniceno. On je rekao da ne moze da proceni broj ljudi koji su izlozeni.

"Vrlo sam srecan da smo ovog proleca konacno dobili od NATO-a ovu informaciju, ali bismo bili jos srecniji da smo mogli imati ovu informaciju jos proslog leta," rekao je Havisto.

NATO-ve mape zona gde je koriscena ova municija "nisu dovoljno precizne da bi se napravile procene terena," rekao je Havisto. On je primetio da su UN strucnjaci prosle godine izvrsili merenja na Kosovu, ali nisu nasli nista jer tacne lokacije nisu bile poznate.

U Njujorku je portparol UN, Fred Ekhard, rekao da upotrebom ove municije nije prekrsena nijedna medjunarodna konvencija.

U proslosti je americko Ministarstvo odbrane snazno branilo upotrebu osiromasenog uranijuma - gustog metala koji daje jacu sposobnost penetracije oklopa - govoreci da ova municija ne predstavlja nista veci rizik po zdravlje od konvencionalnog anti-tenkovskog oruzja.

Radna grupa UN je rekla da Svetska zdravstvena organizacija priprema generalni izvestaj o efektima osiromasenog uranijuma po zdravlje i da Kraljevsko drustvo britanske akademije nauka priprema sopstvenu nezavisnu studiju.

Generalni sekretar NATO-a, Lord Robertson, je pisao Generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu 7. februara, priznajuci da je koriscena DU municija tokom vazdusne kampanje proslog proleca protiv Jugoslavije kad god su americki avioni A-10 napadali oklopna vozila.

On je rekao da je ova municija bila deo standardne municije ovih aviona, sto znaci da je koricscena sirom Kosova u oko 100 misija.

Glavni fokus operacija bila je oblast zapadno od autoputa Pec-Djakovica-Prizren, u oblasti oko Kline i Prizrena i severno od linije izmedju Suve Reke i Urosevca, rekao je Robertson. Ali je dodao da je DU koriscen u mnogim misijama i u drugim oblastima.

Ova municija, rekao je Robertson, koristi nusprodukt procesa za rafiniranje uranijuma

Ma ja bi njima napravio kucu pored jedne od tih rupa gdje su padale bombe pa nek im se dijeca igraju kad su tako pametni i nevjeruju u te ''price''

Nek im je u blizina Izvor pitke vode pa nek piju svaki dan da nam budu zdravi i krepki !!!

Jugoslavija, NATO i osiromašeni uranijum
Balkanski sindrom
Dugo potiskivana priča o radioaktivnoj municiji izbila je u prvi plan. Kolika će biti kolateralna šteta   

Srbima se ovih dana čini da je nekakva kletva stigla NATO zato što je pre dve godine bombardovao Jugoslaviju. Kada vojnici sile koja se oborila na vas počnu da oboljevaju od neizlečive bolesti izazvane njihovim sopstvenim oružjem, to mora da izgleda kao božanska pravda. U stvarnom svetu stvari nisu tako jednostavne, ali se već sada može reći da je municija sa osiromašenim uranijumom opasnija na političkom nego na pravom bojištu. I pored pokušaja da se talas panike smiri, posledice koje bi ova priča mogla da ima po ustrojstvo NATO-a i bezbednost u regionu nisu nimalo naivne.

Sve je počelo krajem prošle godine, kada su iz Španije i Italije počele da stižu vesti o mladićima koji su se nakon boravka u mirovnim misijama na Kosovu i u Bosni vratili sa leukemijom (vidi izveštaje naših dopisnika). Ovu temu načela je rodbina obolelih, a zatim su je preuzeli mediji, i počela su da pljušte neprijatna pitanja u vezi sa dugoročnim posledicama zbog upotrebe radioaktivne municije. Zvaničnici NATO-a su u prvi mah pokušali da eskiviraju optužbe ukazujući da nije dokazana nikakva veza između ove municije i leukemije. Međutim, bilo je kasno: u štampi je već počeo da se koristi termin "balkanski sindrom", kao naslednik nepoznate bolesti koja je spopadala veterane Zalivskog rata, a čija priroda ni danas nije utvrđena. Političke posledice ove afere, međutim, daleko nadmašuju aferu "zalivskog sindroma". U parlamentima nekolicine članica NATO-a već su formirane istražne komisije, stvar je postala politički "vruća", i kao takva predmet oštre unutrašnje debate. U debatu su se uključili i stručnjaci svih mogućih profila, pravi i nabeđeni, dajući odreda protivrečna mišljenja. Procene se kreću od tvrdnji da je radioaktivna municija sasvim bezazlena ukoliko joj se ne nađete na putanji do katastrofičnih priča o ozračenosti celog Balkana. Kada se zbrka našla na vrhuncu, objavljen je izveštaj istražne komisije Ujedinjenih nacija koja je na terenu ispitivala radioaktivno zagađenje. Ni taj izveštaj, međutim, nije smirio situaciju.

URANIJUMSKI ĐERDAN: Komisija UN-a, koja je uzela uzorke sa 11 od preko stotinu lokacija na Kosovu gde je korišćena uranijumska municija, saopštila je da je na osam mesta naišla na povećanu radioaktivnost. "Nailazili smo na radijaciju i usred sela, na mestima gde se deca igraju", rekla je predsednica komisije Peka Havisto, bivša ministarka za zaštitu okoline Finske. Ispričala je da je videla da devojke nose đerdane od uranijumskih projektila, i da stoka slobodno pase na ozračenom zemljištu. Komisija je, međutim, zaključila da je nivo radijacije veoma nizak, ali je za svaki slučaj preporučila da se sva ozračena mesta obeleže i da se radioaktivni otpad ukloni. Nažalost, detalji o tome koliko je sve to opasno po zdravlje vojske i naroda na Kosovu nisu ušli u izveštaj: biće objavljeni tek u martu, kada se obave završne analize. Tek tada ćemo imati prvu zaista kvalifikovanu procenu stanja, a dotle moramo da se oslonimo na ono što smo dosad saznali. To nije mnogo, budući da do formiranja pomenute komisije nije obavljena nijedna naučna studija na ovu temu, te da je učinak veoma niskih doza radijacije teško izmeriti i dokazati.

Najpre bi trebalo objasniti o čemu zapravo govorimo kada govorimo o uranijumskoj municiji. U štampi i izjavama političara često se govori da nas je NATO "bombardovao" osiromašenim uranijumom ili da ga je "bacao" na Jugoslaviju i Bosnu. Već to nije tačno: projektili sa osiromašenim uranijumom koriste se isključivo za protivoklopnu topovsku municiju, ali ne i za bombe i rakete. Reč je uglavnom o granatama od 120 i 150 mm koje se ispaljuju iz avionskog ili zemaljskog topa, tako da ono što imamo na Kosovu potiče iz cevi "lovaca na tenkove" NATO avijacije. Izliveni komad osiromašenog uranijuma na vrhu granate zove se "igla" ili "penetrator", dugačak je desetak centimetara i težak je između 300 i 350 grama. Za razliku od kumulativnih granata, kojima je cilj da eksplozijom razore prepreku pred sobom, penetrator ima jednostavnju svrhu da u oklopu napravi rupu, a zatim onesposobi posadu odbijajući se o unutrašnje zidove tenka, transportera ili bunkera. Ovo je važno jer znači da nema eksplozije kojom bi se uranska prašina raznela po okolini; penetrator uglavnom ostaje ceo, ili se eventualno polomi u nekoliko manjih komada. On se pravi od uranijuma iz prostog razloga što ovaj radioaktivni metal ima veliku specifičnu težinu, koja mu daje veliku kinetičku energiju neophodnu za probijanje savremenih oklopa. Uz to, uranijum se veoma lako obrađuje i ima ga mnogo u otpadu nuklearnih elektrana. Konačno, kada se iz njega odstrane visokoradioaktivni izotopi (to jest kad se "osiromaši"), gotovo da uopšte ne zrači i nije opasan za rukovanje, ili se bar tako mislilo do sada.

NATO je, navodno, ispalio oko 11.000 ovakvih projektila (odnosno oko četiri tone osiromašenog uranijuma) tokom rata protiv Jugoslavije, uglavnom tamo gde su bili koncentrisani jugoslovenski tenkovi, a oni su najvećim delom bili raspoređeni uz granicu sa Abanijom (kod Prizrena, Đakovice i Peći), i duž administrativne granice sa Srbijom, oko Vranja i Bujanovca. Zato je preko devedeset devet odsto lokacija koje su, što od NATO-a a što od VJ-a, označene kao potencijalno opasne na zapadnom Kosovu, dok je preostalih nekoliko u južnoj Srbiji. Iz svega ovoga sledi da oni koji žive u okolini Generalštaba ili neke druge zgrade koja je tokom rata gađana ne moraju da se brinu. Tamo gde su udarili, penetratori emituju veoma slabo zračenje, čiji se domet meri milimetrima, i koje ne prolazi ni kroz odeću ni kroz kožu. Ovo zračenje može da bude štetno jedino ukoliko dospe organizam i počne da pravi džumbus unutar ćelija. Međutim, s obzirom na to da penetrator ne eksplodira prilikom udara, samo njegov veoma mali deo usled trenja i udara prelazi u prašinu koja u vazduhu ili u vodi može da naškodi ljudima ili stoci (biljke u načelu odlično podnose radijaciju i čak bujaju kad se ozrače). Tek na proleće, kada bude objavljen konačan izveštaj komisije UN-a, znaće se koliki je to deo i kolika je stvarna opasnost.

PROFESIONALNA BRIGA: Međutim, već sada se stiče utisak da je priča o epidemiji leukemije među vojnicima NATO-a bar donekle naduvana. U Portugaliji je, na primer, obolelo pet od ukupno 10.000 učesnika mirovnih misija na Balkanu, dok se leukemija u opštoj populaciji javlja nešto ređe. Međutim, kod nekih koji su navedeni kao žrtve leukemija još nije definitivno konstatovana, dok drugi oboleli nisu bili ni blizu radioaktivne municije. Sem toga, stručnjaci kažu da je obično potrebno nekoliko godina da se leukemija izazvana niskoradioaktivnim česticama u organizmu ispolji. Ukoliko se to desi ranije, znači da je bilo masovnijeg ozračivanja, ali bi u tom slučaju bilo mnogo više žrtava sa simptomima radijacijske bolesti i drugim vrstama raka izazvanog zračenjem, pored leukemije. Za sada nema izveštaja o takvim pojavama (izuzev jednog Britanca koji je posle boravka na Kosovu oćelavio), pa je stoga zaista rano reći da je za potvrđene slučajeve kriva municija.

Ako se, dakle, uzme da je afera naduvana, postavlja se pitanje kome je to u interesu. Pre svega treba sumnjati na advokate, koji su nanjušili priliku da zarade masne honorare zastupajući navodne ili stvarne žrtve i njihove porodice. Sada svaki vojnik NATO-a koji je tokom proteklih godina prošetao Kosovom ili Bosnom a koji se ovih dana nešto ne oseća baš najbolje može da traži ratnu invalidninu i odštetu, a ako, ne daj bože, umre od neke bolesti koja se dovodi u vezu sa radijacijom, njegovi najmiliji su u poziciji da tuže NATO. Na Zapadu je vojska uglavnom profesionalna, a vlada je obavezna da se za novac poreskih obveznika brine o zdravlju boraca i čuva ih od nepotrebnih rizika, pa se ove stvari shvataju ozbiljno. Uostalom, ljudi su do sada dobijali odštete od duvanskih kompanija jer, kao, nisu znali da je pušenje štetno, pa ne bi bilo neobično da dobiju naknadu što nisu znali da je vojska opasna i da uranijum zrači. Drugi problem su političke razmirice unutar NATO-a, a naročito na liniji SAD – Evropa. Pojedini američki saveznici, a naročito Francuska i Italija, ne žele da propuste priliku da malo "zabibere" Americi što ih je onoliko pritisla da uđu u rat u kome radije ne bi učestvovali. I na kraju, u samoj Americi debata o zračenju mogla bi da pojača rešenost Bušove administracije da smanji ili sasvim povuče američke vojnike sa Balkana. Na Kosovu su albanski lideri smesta ocenili da su sve priče o leukemiji proizvod propagande Beograda da bi se izdejstvovalo povlačenje KFOR-a i ostavljanje Kosova na milost i nemilost Srbiji

Majko mila uzas 

А да ли су овде домаћи "Американци" усвојили тактику "не дирај шкакљиву тему" и надају се да ће бити заборављена, пошто је пропао покушај "а што се не говори о..."

Tebe izgleda boli cinjenica da su voljeni Hrvati i muslimani koristili bojne otrove u borbi protiv srpskih snaga... i sto nasi vojnici umiru zbog toga...
Zato se samo i prica o NATO... Hrvati, muslimani i Siptari su se borili prackama... smrc... smrc...