Svi beže od rata
T. MARKOTIĆ, 27. mart 2007

BEOGRAD - Mada nismo baš "obećana zemlja", svake godine najmanje pedesetak ljudi iz raznih krajeva sveta zatraži azil u Srbiji. Ali, kako još nemamo rešenu zakonsku regulativu, kod nas se zadrže samo onoliko koliko je potrebno da im UNHCR pronađe državu koja će ih primiti, ili dok ih ne vrati kući, jer se ispostavi da nisu prave izbeglice.
Prema podacima beogradske kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice UNHCR, za tri meseca ove godine registrovano je pet novih slučajeva pristiglih u Srbiju - četvorica Iračana i jedan Senegalac. U proceduri utvrđivanja statusa u ovom trenutku je 58 osoba od kojih je najveći broj - Iračana. To nije čudno zbog rata u Iraku i činjenice da je još ostao sačuvan eho dobrih odnosa koje je u neka druga vremena, Titova SFRJ imala sa Sadamovim Irakom.
- Ljudi koji dolaze tražeći azil, uglavnom stižu iz zemalja zahvaćenih sukobima - pored Iraka i iz Sudana i Čada. Oni automatski uživaju privremenu zaštitu s obzirom da su, prema važećoj Konvenciji UN iz 1951. godine, sve države članice Svetske organizacije dužne da im je pruže dok se u njihovoj matičnoj državi ne okončaju sukobi - objašnjava za "Novosti" Vesna Petković, portparol beogradske kancelarije UNHCR. Prema njenim rečima zaštitu traže i ljudi iz siromašnih zemalja Afrike i Azije.
Neki ulaze legalno, sa važećim papirima, drugi, ilegalno pa ih policija, nakon saslušanja dovodi u UNHCR iako ima i slučajeva da ih, jednostavno, vrati u neku od susednih država iz kojih su ušli, što nije po propisima. U svakom slučaju, u nedostatku Zakona o azilu koji je godinama pripremala sada već odlazeća Vlada Srbije, proceduru utvrđivanja statusa azilanta obavlja UNHCR. Ona može potrajati godinama, sve dok se ne utvrdi da li je pridošlica zaista žrtva progona u matičnoj zemlji zbog političke, verske ili polne pripadnosti - ili, samo želi da ode iz siromaštva što nije razlog za dobijanje azila. Kad dobiju azil UNHCR traži državu koja će ih prihvatiti za stalno.
- Ima tu raznih životnih priča. Svaka je lična, a opet, sve imaju neku zajedničku crtu. Među ljudima koji nam se obraćaju za pomoć ima doktora nauka, lekara, inženjera. Recimo, već godinama je tu jedna kurdska porodica sa četvoro dece - priča naša sagovornica podsećajući i na nedavnu storiju jednog etiopskog sportiste. On je došao na takmičenje u Srbiju pa je sa svojim timom, vraćajući se kući, sleteo u Tursku. Pre izlaska iz aviona pocepao je pasoš pa su ga turske vlasti, prema međunarodnoj proceduri, istim avionom vratile nazad u Beograd. Na aerodromu ga je policija zadržala više od mesec dana, sve dok se nije razboleo. Tek tada, pozvani su službenici UNHCR. Čovek je odveden u bolnicu, izlečen i vraćen u Etiopiju, jer su razlozi za njegov dolazak bili isključivo ekonomski.

SMEŠTAJ
- Dok ne utvrdimo da li je neko pravi ili lažni azilant, a naravno, ima i takvih, oni su, nažalost, privremeno smešteni u barakama na Novom Beogradu, iako je još u oktobru završen novi, savremeni objekat u Banji Koviljači. Zbog nedostatka zakonske regulative taj je objekat i dalje zatvoren - navodi naša sagovornica.

Izvor: Novosti