@Olja
pokusala sam ali tu noc me je nesto zezao komp pa nisam uspela... zato ima tri poruke... znam da sam mogla sve u jednu...

Rec,jedna i kraj
bol,gospodski sjaj
gazila bih duboku reku
samo da nadjem zvezdu neku
koja na tebe potseca

Zid,izmedju nas
noc,pruza mi spas
htela bih da ti zovem ime
plakala bih al' nemam s kime
ubila bih i dosta s time
znaj,ipak znaj da

Tuzna pesma na sto nacina
svetom putuje
stara slika naseg vremena
jos uvek tuguje
a kisna jutra opet pocinju
otkad sam otisla
smejem se a suze naviru
kurva sudbina

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?

To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
- moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.

Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči
da zapara nebo sjajem
i od druma - da se muči
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al' kad pođem - neću stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde - kako pružim nogu -
vezuje me odmah neko,
zauzdava
i potkiva.

Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
i muči me moj početak.
Zato bežim.
Trčim.
Tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek' od mene život uči
i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem - krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo...
Ne znam šta me tamo čeka
u maglama izdaleka,
al' ako se i pozlatim,
il' sve teško, gorko platim
ja ću uvek samo napred.

Nikad neću da se vratim.

onako se osecam   - idem sad malo da radim pa posle opet na burek