Grižnja savesti može poticati iz nekog realnog uzroka, neke slučajnosti, ili namernog postupka, ili od nemoći i neprihvatanja stvari onakvih kakve jesu.

Prvo je neophodno da sama sa sobom razjasniš šta je pogrešno a šta ispravno. Da li si ti pogrešila, da li su okolnopstio do toga dovele. Recimo ako je (ovo je užasan primer) dete trčeći za loptom podletelo pod kola možda i nije bila samo tvoja greška nego i sticaj nesrećnih okolnosti.

Zatim treba da sagledaš posledice greške i shvatiš šta još uvek možeš da ispraviš bar u nekoj meri. Da se iskreno obratiš onom prema kome si pogrešila, objasniš mu svoje pokajanje i želju da se popraviš.

I na kraju da kreneš u ostvarivanje te ispravke.

Ko što reče Spasitelj: Idi ženo i ne greši više.

dobro je dok se osjeca griza savjesti...

to je negdje i dobar znak...da ima sanse da smo i kao licnosti kompletni i da nam ima spasa

ako se nista ne moze uraditi po pitanju osobe ili situacije gdje sam se ogrijesila,onda strogo vodim racuna u buducim stvarima kako se postavljam...negdje se iskupljujem na taj nacin sto sebi ne dozvoljavam da u slicnim situacije reagujem na nacin koji ce me dovesti do toga da se jedem kao mlad mijesec...

oprostim sebi...siroko...ali ne i blagonaklono...uvijek mi je gorak ukus u ustima,ali to valjda i ide u zivotni staz...

Ako se uvek trudis da postupis ispravno i stvari uradis na najbolji moguci nacin, onda je mnogo lakse sa sobom rascistiti ako do problema dodje...

Covek moze da pogresi i u najboljoj nameri...

Ako je situacija takva, moze da se "pegla" ...

Griža savesti... ne valja kad je osećamo, ali ne valja i kad je nema.

Ona, dakako, može biti i subjektivna. Dakle, da uopšte nema uporište u realnosti, nego je neki naš konstrukt, ''trip''.
Jako je važno utvrditi da li je ona subjektivna ili objektivna, pa se tek tako može delotvorno na nju uticati.

nikad nisam osecao nesto slicno

Osecaj grize savesti?-hmmm sta bi bilo da ga nema?Moj profesor kaze da kada ga ne bi bilo(osecaj grize savesti)covek tek tada ne bi puno prednjacio nad zivotinjama"Cuvajte se deco vi samih ljudi i onog zivotinjskog sto svaki od njih nosi na sebe jer niko ne zna sta se krije u nekome".A vreme ce polako zalecit sve,jer konacno-PANTA REI(sve tece sve se menja)

Griza savesti je vrlo dobar osecaj.
Uci ljude poniznosti i postovanju...
S druge strane, oni koji imaju taj osecaj, znaju gde su granice sujete i kada ih predju...
I profesor je u pravu...

Nisam siguran da je poniznost ono shto je potrebno danashnjem choveku

potrebna je covjeku uopste

a danasnjem,rekla bih,vise nego ikada.

to je onaj osjecaj koji se ima pred cudom prirode,recimo.
prema stvarima koje nas nadilaze,onaj osjecaj vezan za saznanje da spram nekih i stvari i dogadjaja jesmo sitni...
ponizni jesmo kada prisustvujemo dogadjajima koji nas uvjere u jednu istinu koja i nije toliko strasna, a to je da nismo svemoguci i da postoje stvari spram kojih smo nemocni....ponizni jesmo kada shvatimo koliko je nase znanje krhko...

mislim da Anea nije mislila na "puzati pred drugima"...
vec zauzdati svoj ego...
uostalom,bolje ona da objasni sta je sa tim mislila...
ovo bi moje glediste

za grizhu savesti ne znam, ali poniznost je ono shto sprechava propast i predstavlja kontru sujeti.
sujeta posledica straha i koren svih grehova ... poniznost je shvatanje svog mesta u svetu i hrabrost da se sa svetom suochimo ... ne vidim to kao savijanje kichme pred nekim